3. jul 2014, Privredna komora Srbije, Beograd
CEDEF i PKS Okrugli sto
DEPONIJE U SRBIJI - UZROK ILI REŠENJE PROBLEMA
Zbog velikog interesovanja učesnika šest javnih debata na temu UPRAVLJANJE KOMUNALNIM I INDUSTRIJSKIM OTPADOM U REPUBLICI SRBIJI Centralno evropski forum za razvoj CEDEF je, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije PKS, a pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike, Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda i Agencije za zaštitu životne sredine RS organizovao Okrugli sto na temu: DEPONIJE U SRBIJI - uzrok ili rešenje problema.
Cilj događaja je bila debata, razmena stavova i davanje preporuka o:
- Trenutnom stanju deponija u Srbija, ulozi i inicijativi lokalnih samouprava, velikom broju divljih deponija i načinima za rešavanje tog problema
- Trenutnom stanju regionalnih centara za upravljanje otpadom u Srbiji i izazovima sa kojima se suočavaju
- Naprednim tehnologijama uz pomoć kojih otpad postaje sirovina u cilju stvaranja cirkularne ekonomije
- Propisima i standardima u oblasti upravljanja otpadom i unapređenja životne sredine u Srbiji i EU, njihovom usklađivanju i obezbeđenju primene u praksi
- Izvorima i načinima finasiranja u oblasti upravljanja otpadom kao i osiguranju
- Edukacijom, pravovremenom i adekvatnom informisanju javnosti o značaju odgovornog upravljanja otpadom gde građani predstavljaju jednu od najvažnijih poluga odgovornog i racionalnog upravljanja otpadom
Program Okruglog stola možete preuzeti ovde.
Prezentacije sa Okruglog stola možete preuzeti ovde.
Galeriju fotografija možete pogledati ovde.
Jedan od najvećih problema zaštite životne sredine u Srbiji su deponije. Prema oceni Evropske unije, situacija u sferi zaštite životne sredine u Srbiji nije za pohvalu. Zaštita životne sredine je jedna od ključnih oblasti evropskih integracija i najizazovnija u procesu pridruživanja jer se jedna trećina celokupnog zakonodavstva EU odnosi na tu oblast. Probleme divljih deponija ima skoro svaka opština u Srbiji, a razlozi nastanka takvih smetilišta, najčešće u parkovima prirode i uz vodne slivove, su nepostojanje zaokruženog sistema upravljanja otpadom, nedovoljan broj sanitarnih deponija, izbegavanje nesavesnih kompanija i građana da svoj otpad, građevinski materijal i šut odlažu na regularne deponije kako bi izbegli plaćanje naknada, kao i izostanak svesti građana o značaju zaštite životne sredine.
Problemi upravljanja otpadom nisu jednako i ravnomerno izraženi u svim lokalnim samoupravama, a sprovođenje aktivnosti na uvođenju integralnog sistema zavisi prvenstveno od ekonomske strukture pojedine opštine. Prema Strategiji za upravljanje otpadom za period 2010-2019. planirano je formiranje 26 regionalnih centara za upravljanje otpadom, gde je planirano da se vrši separacija reciklabilnog otpada, a otpad koji nema upotrebnu vrednost da se odlaže na sanitarne deponije. Ovakvi regionalni centri će implementirati principe integralnog sistema upravljanja otpadom i pružiti mogućnost uvođenja novih tehnologija u preradi otpada.
IZJAVE UČESNIKA DEBATE
Predsednik UO CEDEFa Jovanka Arsić Karišić je otvarajući skup rekla: “Industrija otpada u EU ostvaruje 24 milijarde evra godišnje i zapošljava pola miliona ljudi. Moramo početi da shvatamo industrijski i komunalni otpad kao energetski resurs i sirovinu, a ne kao smeće. U Srbiji je odlaganje na lokalne deponije praktično jedini način upravljanja otpadom. Lokalne deponije, sa veoma malo izuzetaka, ne zadovoljavaju ni osnovne higijenske i tehničko-tehnološke uslove. Većina deponija nije locirana prema standardima, a neka od postojećih odlagališta odavno su popunjena. Kod nas je identifikovano 164 opštinskih deponija koje koriste opštinska javno komunalna preduzeća i oko 4500 neuređenih deponija. Razlozi nastanka takvih smetlišta su nepostojanje zaokruženog sistema upravljanja otpadom, nedovoljan broj sanitarnih deponija, izbegavanje nesavesnih kompanija i građana da svoj otpad, građevinski materijal i šut odlažu na regularne deponije kako bi izbegli plaćanje naknada, kao i izostanak svesti građana o značaju zaštite životne sredine. EU ne podržava stvaranje deponija na duži rok, a najbolji rezultati su se pokazali u onim zemljama koje imaju visok procenat termičkog tretmana otpada u kombinaciji sa dobro organizovanom reciklažnom industrijom”.
Radmila Šerović, načelnik Odeljenja za upravljanje otpadom u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, je govorila o postojećem stanju u lokalnim samoupravama, koje karakterišu nepouzdani i nepotpuni podaci o količini generisanja komunalnog otpada, kao i nedovoljne aktivnosti na primarnoj selekciji otpada. “U proseku, stanovnik Republike Srbije generiše 0,99 kg komunalnog otpada/dan (0,36 t/godišnje). Procenat pokrivenosti prikupljanja komunalnog otpada iznosi oko 70%. U Srbiji je izgrađeno 7 regionalnih sanitarnih deponija koje su u funkciji, kao i 2 sanitarne opštinske deponije. Prema morfološkom sastavu otpada, organski otpad zauzima gotovo 50% u masi komunalnog otpada. Kapacitet postojećih deponija – smetlišta je u većini opština već popunjen, dok većina deponija ne zadovoljava ni minimum tehničkih zahteva. Na divlje deponije, van kontrole javnih komunalnih preduzeća, odlaže se oko 40% generisanog komunalnog otpada u Republici Srbiji”, kaže Šerović. Ona je dodala da je EISP Projekat preko SIDA-e opredelilo sredstva za reviziju postojeće Strategije upravljanja otpadom, u iznosu od minimum 28.000 - 30.000 EUR. “SIDA finansira i izradu Plana implementacije Direktive o deponijama koji razmatra broj Regiona predloženih Strategijom. U skladu sa revidiranim brojem Regiona, potrebno je blagovremeno u istu uvrstiti i nove izmene. Odeljenje za upravljanje projektima je u dogovoru sa nadležnim Sektorima izradilo širu listu identifikovanih infrastrukturnih projekata kao predloge za finansiranje iz IPA narednog perioda 2014-2020. Na listi je izgradnja sledećih deponija: Zrenjanin, Kruševac i Kraljevo kao jedan region, Sombor, Novi Sad, Vranje i Beograd”, kaže Šerović.
Branislav Blažić, predsednik Odbora za zaštitu životne sredine Narodne skupštine Republike Srbije je rekao da ćemo najviše poteškoća za ulazak u EU imati upravo u oblasti životne sredine, koja je, kako kaže, veći kamen spoticanja od Kosova. “Država u jednom momentu mora preseći i za 4 godine rešiti sve probleme deponija. Treba da se donese jedan strateški plan koji će na globalnom nivou rešiti ovu problematiku. Za to nam je neophodan Fond, jer imamo novac koji se odvaja za životnu sredinu, ali Fond ne postoji. U toj situaciji, potrošićemo novac bez postojanja Fonda. Ne možemo na primer, očekivati od EU 80% sredstava za jedan projekat, a da mi nemamo ostalih 20%, ili bar 10%“, rekao je Blažić.
Ljiljana Đorđević, samostalni savetnik u Agenciji za zaštitu životne sredine ističe da je odlaganje otpada na deponije poslednja opcija, te je neophodno unaprediti primarnu selekciju i reciklažu, a odlagati samo otpad koji se ne može iskoristiti, tj. reciklirati, kompostirati ili iskoristiti kao gorivo. Agencija za zaštitu životne sredine u saradnji sa nadležnim ministarstvom i uz podršku Norveške vlade, uspostavlja Projekat “Praćenje tokova otpada u Srbiji”, čiji je glavni cilj podrška uspostavljanju efikasnog sistema praćenja i izveštavanja o upravljanju tokovima otpada u Srbiji, čime se teži da se ostvare ciljevi EU u oblasti upravanja otpadom, kao npr. redukovanje deponovanih količina biorazgradivog komunalnog otpada i tretiranje svog otpada pre deponovanja.
Marko Popović iz kompanije Naue Opticus je istakao da su geosintetički materijali kompanije Naue Opticus primenjeni u oko 70% deponija u EU. “HDPE geomembrane su veoma značajne za zaštitu životne sredine, jer se njihovom upotrebom sprečava prodiranje štetnih uticaja u tlo i vodu”, rekao je Popović. On je pomenuo nekoliko primera dobre prakse gde su ovi materijali primenjeni i gde pokazuju svoju funkcionalnost: EPS - Kostolac, Pirot - Regionalna deponija, deponija opasnog otpada u basenu Kolubara, Fabrika industrijskog etanola u Zrenjaninu i Fiat automobili Kragujevac.
Lazar Krnjeta, predsednik Izvršnog odbora Poslovnog udruženja komunalnih preduzeća KOMDEL je rekao da prosečna srpska porodica godišnje za tretman otpada izdvaja 25E, dok je u Sloveniji ta cifra 90E, a u Austriji 350E. On je naglasio da ukupna cena tretnama otpada u Srbiji treba da bude veća. Krnjeta je govorio i o sporom napretku Srbije u regionalnom pristupu u upravljanju otpadom, koji je država usvojila pre punih 11 godina: ”Za sve ovo vreme izgrađene su samo 3 regionalne deponije (Užice, Pirot i S. Mitrovica), a uskoro treba da počne izgradnja još dve (Ub i Subotica), dok jedna treba da postane regionalna (Pančevo). Izgrađene su 4 privatne deponije (Leskovac, Jagodina, Kikinda i Lapovo), koje nisu bile rezultat unapred postignutog dogovora, ali pružaju usluge i okolnim opštinama. Postoje dve sanitarne deponije koje nisu regionalne (G. Milanovac i Vranje), dok svi ostali i dalje smeće odvoze na ekološki nebezbedna lokalna smetlišta i daleko su od konkretnog rešenja. Problem nije u novcu, pošto za ovu vrestu investicija relativno lako mogu da se obezbede bespovratna sredstva iz EU fondova, ali je evidentno da do sada nismo umeli da na pravi način planiramo i vodimo projekte ove vrste. Osnovni problemi u ovoj oblasti su teškoće oko definisanja regiona i uspostavljanja međuopštinske saradnje, sklonost da se upravljanje otpadom posmatra parcijalno, a ne kao sistem u kome sve karike moraju biti sinhronizovane i međusobno povezane, kao i nedostatak znanja i iskustva u planiranju i vođenju ove vrste projekata. Zato je neophodno definisati međusobna prava i obaveze lokalnih samouprava u Nacionalnoj strategiji ili posebnim podzakonskim aktima, edukovati i obučavati lokalne samouprave i stanovništvo i angažovati spoljne timove profesionalaca u planiranju projekata i pripremi za apliciranje za bespovratna sredstva“.
Andrea Kikić, direktor Regionalne deponije Subotica, kaže da je zbog stalnog povеćanja i nepravilnog odlaganja otpada, nedostatka sanitarnih deponija, velikog broja divljih deponija i niskog stepena primarne selekcije nepohodna izgradnja sanitarnih deponija, proširenje usluge prikupljanja otapada, izdvajanje korisnih komponenti i tretman otpada. “2007. godine potpisan je Međuopštinski sporazum o saradnji između Subotice, Sente, Kanjiže, Bačke Topole, Malog Iđoša i Čoke, kojima se 2012. godine priključila i Opština Novi Kneževac. Tada su definisani zajednički ciljevi: prevencija nastajanja otpada, ponovna upotreba, prerada i odlaganje otpada, kao i njegovo korišćenje za dobijanje energije. Preduzeli smo brojne aktivnosti u vezi sa rešavanjem problema otpada u regionu, poput izrade Regionalnog plana, izbora lokacije regionalne deponije, neophodnih istraživanja i studija, pribavljanja dozvola i sredstava za realizaciju investicije. Problemi sa kojima se pritom suočavamo su birokratija i nedostatak novčanih sredstava”, ističe Kikić.
Nedeljko Milosavljević, direktor JKP Duboko, dao je predloge za rešavanje problema starih i divljih deponija i za njihovo korišćenje do zatvaranja i rekultivacije. Kako kaže Milosavljević, put kojim treba ići je izgradnja regionalnih centara za upravljanje otpadom prema strategiji Republike Srbije. Potrebno je zatvoriti stare deponije i divlja smetilišta i podstaći primarnu selekciju i reciklažu otpada. JKP Regionalni centar za upravljanje otpadom "Duboko" je prvi projekat u Srbiji koji se realizuje nakon usvajanja Nacionalne strategije upravljanja komunalnim otpadom u Srbiji.
Radomir Stevanović, direktor Regionalnog centra za upravljanje otpadom Eko-Tamnava, rekao je: ”Katastrofalne majske poplave su zahvatile 10 od ukupno 11 lokalnih samouprava sa područja Kolubarskog regiona za upravljanje otpadom i na njima su bile uvedene mere vanrednih okolnosti. O razmerama štete svedoči i činjenica da je državnim rešenjem o produženom delovanju vanrednih mera bilo obuhvaćeno područje čak osam opština. Na području Kolubarskog regiona za upravljanje otpadom evidentirane su dve lokalne deponije, 8 kontrolisanih (opštinskih) smetlišta i oko 208 nekontrolisanih smetlišta sa ukupnom zapreminom od preko 100.000 metara kubnih. Efekat delovanja poplavnog talasa na stanje zaštite životne sredine je alarmantan – procene su da je više od polovine otpada sa smetlišta završilo u vodotocima sliva Kolubare, preciznije više od 50.000 metara kubnih „starog smeća“.Posledica elementarne nepogode je i nemogućnost opština da iz sopstvenih budžetskih sredstava u celini izmire troškove učešća u projektnim aktivnostima. Preti opasnost blokade nastavka aktivnosti, a time se između ostalog ugrožava već opredeljena donacija IPA fonda EU od oko 17.000.000,00 € za izgradnju objekata Regionalnog sistema sa deponijom „Kalenić“. Obraćamo vam se apelom za HITNU DRUŠTVENU AKCIJU u cilju pružanja podrške nastavku projektnih aktivnosti za izgradnju Regionalne deponije „Kalenić“.
Srđan Kličković, direktor JKP Regionalna deponije Srem Mačva je govorio o regionalnom sistemu za upravljanje čvrstim komunalnim otpadom u Sremskoj Mitrovici, čija je izgradnja finansirana iz IPA fonda 2012. godine. “Ovo regionalno preduzeće ima za cilj rešavanje problema upravljanja čvrstim komunalnim otpadom u skladu sa zakonskom regulativom RS i EU, deponovanje otpada na moderan i savremen način, uz obezbeđenje zaštite životne sredine i prirodnih resursa, ukidanje divljih deponija i smanjenje opasnosti po zdravlje stanovništva i životnu sredinu, povećanje ukupnog broja stanovnika obuhvaćenih organizovanim sistemom sakupljanja komunalnog otpada, smanjenje količine odloženog otpada, ponovnu upotrebu i reciklaža otpada, kao i zatvaranje, sanaciju i rekultivaciju postojećih nesanitarnih deponija”, kaže Kličković.
Savetnik predsednika Privredne komore Srbije Siniša Mitrović ističe da je ovo je šesta administracija posle 2000. godine koja traži najbolje rešenje za građane. “Očekujem da Ministarstvo životne sredine zajedno sa civilnim sektorom i biznis asocijacijama združeno rešavaju ove probleme. Moramo dati uputstva za budućnost koja donosi klimatske promene, havarije, poplave, pad BDP-a, nezaposlenost... Za to nam nije potreban ideološki odgovor, već ugovor sa građanima. Nema mesta odlaganju, izgovorima i ideološkim koalicijama. Neverovatno je da Srbija ima kapacitet od 33 hiljade tona za pet ambalažu, a prerađujemo samo 11-12 hiljada tona. Upravljanje otpadom je nova šansa za ekonomski razvoj, zapošljavanje i novi proizvod. CEDEF i Privredna komora Srbije približili su ovu tematiku javnosti i pomogli u rešavanju problema, ali se ne smemo na tome zaustaviti, jer ukoliko ne završimo započete procese do kraja godine, bitku nećemo dobiti,“ kaže Mitrović.
AKTUELNOSTI U VEZI SA TEMOM
Stanje deponija u Republici Srbiji
Ministarstvo je propisalo ciljeve u sklopu Uredbe o deponijama otpada, dok će konačni biti usvojeni nakon pregovora sa EU o pristupanju. U Uredbi stoji da se ”odlaganjem otpada na deponiju obezbeđuju i osiguravaju uslovi za sprečavanje i smanjenje štetnih uticaja na zdravlje ljudi i životnu sredinu u toku celog životnog ciklusa deponije, posebno zagađenja površinskih i podzemnih voda, zemlje i vazduha, uključujući i efekat staklene bašte.”
Od ukupnog broja deponija, 12 (7,3%) deponija se nalazi na udaljenostima manjim od 100 m od naselja. Ovakvi podaci govore o ugroženosti stanovništva od zagađenja koje se u vazduh, vodu i zemljiste emituju sa deponije, ali i o mogućim pojavama bolesti koje prenose miševi, pacovi i druge životinje koje su stalni stanovnici deponija. Prikupljeni podaci o udaljenostima deponija od vodenih površina pokazuju da se 15,2% deponija nalazi na udaljenostima manjim od 50 m od obale reke, potoka, jezera ili akumulacije. Od tog broja, 14 deponija se praktično nalazi na samoj obali vodotoka ili u njegovom trupu. Na udaljenostima manjim od 500 m od zone vodosnabdevanja nalazi se 11 (6,7%) deponija, a još 20 (12,2%) na udaljenostima manjim od 1.000m. Na osnovu ovih podataka možemo zaključiti da se na deponijama, osim komunalnog otpada, nalaze i mnoge druge vrste otpada čije je deponovanje strogo zabranjeno u zemljama EU. Prisustvo dima je zabeleženo na preko stotinu deponija. Na ovim deponijama povremeno ili stalno sagorevaju otpadne materije, a gasovi koji nastaju kao produkt razgradnje organskih materija iz otpada emituju su u vazduh, ugrožavajući životnu sredinu na širem prostoru. Materije koje u najvećoj meri zagađuju vazduh, a emituju se sa deponija jesu azotni i sumporni oksidi, PAU, dioksini, furani, prašina i teški metali. Sa komunalnih deponija se emituje i deponijski gas kao nusprodukt procesa razgradnje deponovanog otpada, koji sadrži oko 50% metana. Pored toga, emituju se i snažni neprijatni mirisi, koji imaju značajan uticaj na kvalitet života u okolini deponija. Neadekvatno deponovanje otpada na nehigijenskim deponijama dovodi do zagađivanja zemljišta i podzemnih voda. Padavine koje se filtriraju kroz masu deponovanog otpada rastvaraju štetne materije, čime se zagađuju i zemljište i podzemne vode. Dodatni problem je taj što zagađivanje tla nema isključivo lokalni karakter, nego dolazi do zagađivanja tla i podzemnih i površinskih voda na širem prostoru, a posredno i do ugrožavanja flore i faune u i na tlu. Kao dodatni problem javlja se zagađivanje zemljišta u okolini, otpadom nošenim vetrom. Ugrožavanje bukom se javlja tokom izvođenja operacija na deponiji, usled rada građevinskih mašina za raznošenje, ravnanje i zbijanje otpada. Problemi upravljanja otpadom nisu jednako i ravnomerno izraženi u svim lokalnim samoupravama, a sprovođenje aktivnosti na uvođenju integralnog sistema zavisi prvenstveno od ekonomske strukture pojedine opštine. Stoga je Strategijom predvidjeno formiranje regionalnih centara za upravljanje otpadom u okviru kojih bi se otpad sakupljao iz više opština. Predvidjeno je da regioni implementiraju principe integralnog sistema upravljanja otpadom za duži period, u skladu sa Strategijom upravljanja otpadom za period 2010–2019. godine.
Nakon sanacije, većina dosadašnjih nesanitarnih odlagališta može biti pretvorena u transfer stanice i centre za sakupljanje reciklabilnog otpada, a preostala će se zatvoriti izgradnjom regionalnih deponija. Predviđena je izgradnja 26 regionalnih centara za upravljanje komunalnim otpadom (regionalne deponije, postrojenja za separaciju reciklabilnog otpada, postrojenja za biološki tretman otpada i transfer stanice u svakom regionu). Deponije su neophodne u svakoj izabranoj opciji tretmana, jer uvek postoji jedan deo otpada koji se mora odložiti. Za sada postoji sedam sanitarnih deponija koje su u funkciji i dve koje su izgrađene, ali još ne rade.
Uticaj eksploatacije deponija na ljudsko zdravlje se indirektno ispoljava kroz:
- raznošenje otpada u neposrednu okolinu vetrom, ali i od strane životinja koje se na deponijama hrane
- nekontrolisanim izdvajanjem opasnih zagađujućih materija u koncentracijama opasnim po ljudsko zdravlje
- širenjem neprijatnih mirisa
- paljenjem otpada i emisijom produkta sagorevanja
- nekontrolisanim prodiranjem voda zagađenih na deponiji i ugrožavanjem bunara i vodotoka u široj okolini
REGULATIVA EU
Održivo upravljanje otpadom često ima ključnu ulogu u održivom ekonomskom razvoju društvenih zajednica, imajući u vidu da u značajnoj meri povećava efikasnost korišćenja raspoloživih resursa.
Donošenjem Zakona o upravljanju otpadom i Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, kao i odgovarajućih podzakonskih akata uspostavljen je zaokružen sistem upravljanja otpadom usklađen sa zakonskom regulativom i praksom u EU. Monitoring životne sredine u našoj zemlji nije zastupljen u značajnoj meri. Ne treba zaboraviti da monitoring spada u osnovne principe upravljanja otpadom koji su zastupljeni u Evropskoj uniji.
EU ne podržava stvaranje deponija na duži rok, a najbolji rezultati su se pokazali u onim zemljama koje imaju visok procenat termičkog tretmana otpada u kombinaciji sa dobro organizovanom reciklažnom industrijom. Tako, na primer, samo u Nemačkoj, postoji oko 6000 postrojenja za termički preradu otpada. Izgradnja adekvatnih regionalnih deponija u skladu sa EU je potrebna da bi se maksimalno umanjile negativne posledice po životnu sredinu nastale odlaganjem otpada.
Evropski standardi nalažu da se količina biorazgradivog otpada na deponijama mora smanjiti za četvrtinu (do 2016.) odnosno da se prepolovi do 2019. Krajnji cilj je u naredenom periodu smanjiti količinu takvog otpada za 65 odsto do 2026.
