19. i 20. septembar 2013, Vrnjačka Banja
IV godišnji međunarodni CEDEF energetski Forum
VODA – ENERGIJA, EFIKASNOST I ODRŽIVOST U JUGOISTOČNOJ EVROPI
Centralno evropski forum za razvoj, CEDEF, je pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine Republike Srbije i Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine APV, i generalnim pokroviteljstvom JP Elektroprivreda Srbije a u saradnji sa JVP „Srbijavode”, Institutom za vodoprivredu „Jaroslav Černi” i opštinom Vrnjačka Banja organizovao Četvrti međunarodni energetski Forum: ”Voda- energija, efikasnost i održivost” 19. i 20. septembra u Vrnjačkoj Banji.
Cilj Foruma je bio da ukaže na veliki značaj vode kao izvora energije, na neophodnost efikasnog i racionalnog korišćenja vode u industriji, kao i da se ukaže na neophodnost odgovornog ponašanja prilikom korišćenja voda kako bi se obezbedio održiv razvoj u Srbiji i regionu.
Četvrti međunarodni CEDEF energetski forum su, pred oko 300 učesnika, otvorili prof. dr Zorana Mihajlović, ministar razvoja, energetike i zaštite životne sredine Republike Srbije i dr Željko Kovačević, ministar energetike, industrije i rudarstva Republike Srpske. Forum je bio prilika i za održavanje bilateralnog sastanka ministara. Ministar Mihajlović se takođe susrela i sa predstavnicima Klastera Futura iz Mađarske, delegacijom Parlamenta Poljske i predstavnicima Ambasade Poljske i Ambasade Mađarske u Srbiji. Forum je okupio ključne igrače u domenu hidroenergije, energetske efikasnosti i tretmana otpadnih voda iz brojnih zemalja: Srbija, Italija, Republika Srpska, Slovenija, Češka, Poljska, Mađarska, Makedonija, Belgija, Rusija, Crna Gora i mnoge druge.
Tematske oblasti Foruma:
- Korišćenje vode kao izvora enrgije
- Primena inovativnih tehnologija koje omogućavaju snabdevanje, prečišćavanje i visok nivo efikasnosti u korišćenju vode
Prezentacije sa Foruma možete pogledati ovde.
Galeriju fotografija pogledajte ovde.
Na skupu je potvrđeno da je potreba za iskorišćavanjem vodnog potencijala za proizvodnju energije veća nego ikada i da je izgradanja mini hidroelektrana od velike važnosti za obezbeđivanje energetske stabilnosti u celom regionu. Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine RS je vеrifikovalo konačnu listu potеncijalnih invеstitora za izgradnju MHE na ukupno 213 lokacija, dok je u pripremi i tender za oko 100 novih lokacija. Potrošnja vode se 2 puta brže povećava nego broj stanovnika, dok se samo 10% otpadnih voda prerađuje, a značajan broj lokalnih samouprava u Srbiji nema razvijenu ni kanalizacionu infrastrukturu.
Jovanka Arsić - Karišić, predsednik UO CEDEFa je naglasila da je CEDEF, kao vodeća ekspertska organizacija na polju zastupanja energetske efikasnosti i zelene energije u Srbiji organizovala ovaj Forum sa ciljem da u prvi plan istakne ključne teme u domenu odgovornog upravljanja vodom kao što su: korišćenje vode kao izvora energije i primena inovativnih tehnologija koje omogućavaju snabdevanje, prečišćavanje i visok nivo efikasnosti u koriščenju vode. „Veliko nam je zadovoljstvo što ovaj skup ima međunarodni značaj, prvenstveno jer 92% voda u Srbiji čine tranzitne vode. Našа zemlja po stanovniku godišnje raspolaže sa oko 2.000 metara kubnih domaće vode, što je svrstava u kategoriju osetljivih zemalja po pitanju dostupnosti ovog resursa. Kako je UN proglasio ovu godinu ”Godinom saradnje u oblasti voda”, upravo je ovaj skup dokazao da je samo saradnja na svim nivoima neophodna kako bismo pametno iskoristili ovaj značajan resurs”, izjavila je Jovanka Arsić - Karišić.
Forum je bio prilika i da CEDEF, potpisivanjem Memoradnuma o saradnji sa ekspertskom kućom Trajkovski&Partners iz Makedonije, nastavi sa svojom aktivnom ulogom zastupanja politike i ciljeva EU u oblasti održive energije putem bliske saradnje sa velikim brojem relevantnih partnera iz zemlje i regiona.
Program Foruma možete pogledati ovde.
Please find the Program of the Forum conference here.
IZJAVE UČESNIKA IV MEĐUNARODNOG CEDEF ENERGETSKOG FORUMA:
“Kvalitetni kontakti i razgovori ostvareni nakon Trećeg CEDEF međunarodnog Foruma bili su odličan poziv da Ministarstvo energetike podrži i ovaj skup“, izjavila je ministar Mihajlović pozdravljajući prisutne Četvrtog CEDEF Foruma. Mihajlović je istakla da Srbija ima nekoliko prioriteta u domenu voda kao što su: tretman otpadnih voda, naročito kanalizacionih jer sada one uglavnom odlaze u reke i izgradnja novih mini hidroelektrana, pri čemu je najavila da će Srbija u naredne 2-2,5 godine imati najmanje 200 novih MHE. „Do 2020. godine, Srbija će imati 1092MW novih kapaciteta obnovljive energije. Od velikih energetskih objekata, do kraja godine bi trebalo da znamo ko će biti partneri u izgradnji HE Bistrica i HE Đerdap 3“, najavila je ministar Mihajlović i dodala da investitore u narednom periodu očekuju bolji uslovi, odnosno ambijent za rad. Tome u prilog ide i prioritet države da sa postojećih 90, potrebne dozvole za izgradnju MHE svede na 5-7, što bi bilo idealno. To praktično znači da bi investitor trebalo da dobije dozvolu za izgradnju MHE u roku od 2 meseca, rekla je ona. Takođe, najavila je i otvaranje info linije pri ministarstvu za sve zainteresovane investitore u OIE koja će biti otvorena 24 časa.
„Strategijom razvoja energetike Republike Srpske do 2030. smo predvideli investicije u elektroenergetski sektor u iznosu od preko šest milijardi evra“, rekao je ministar Kovačević otvarajući skup i dodao da u narednom periodu očekuje intenziviranje saradnje sa Srbijom i zajedničkim partnerom Italijom na realizaciji projekta izgradnje hidoenergetskog sistema Srednja Drina. Prema njegovim rečima, u Republici Srpskoj se već realizuju neke od najvećih investicija u jugoistočnoj Evropi i šire: izgradnja TE Uglјevik 3, procenjene vrednosti oko 700 mil.E, izgradnja TE Stanari, procenjene vrednosti oko 400 mil.E, dok se u oblasti hidroenergetike trenutno uspešno realizuje izgradnja HE Mrsovo na reci Lim, HE Ulog na Neretvi i HE Dabar na slivu reke Trebišnjice. Do kraja godine se očekuje izgradnja najmanje 7 hidroenegetskih objekata instalisane snage do 5 MW, najavio je ministar Kovačević.
Sekretarka Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine APV Nataša Pavićević Bajić je istakla: “U novije vreme nemamo nijedan primer korišćenja hidroenergetskog potencijala u Vojvodini, iako je prisutno znatno interesovanje investitora za izgradnju hidroelektrana. Na hidrosistemu DTD je planirana izgradnja 12 hidroelektrana ukupne snage 20 MW sa godišnjom proizvodnjom 90 miliona kWh. Međutim, do napretka u izgradnji hidroelektrana nije došlo, a ključni problem su imovinsko-pravni odnosi postojećih vodoprivrednih objekata”. Sekretarka se osvrnula i na velike neiskorišćene mogućnosti kod primene geotermalne energije u daljinskom sistemu grejanja, jer sada toplotna snaga do sada istraženih hidrogeotermalnih resursa iz 78 bušotina na podučju Vojvodine iznosi 72.61 MWt.
Predsednik UO Elektroprivreda Srbije Aca Marković je izjavio da je 21. vek, vek borbe za vodu i vodne resurse. “Od 16. jula do 1. avgusta ove godine sklopljeno je 38 ugovora o otkupu električne energije od povlašćenih proizvođača. U narednom periodu nas očekuje novih 8,2 milijardi kWh električne energije”, rekao je Marković i dodao da je EPS ove godine izvezao čak 2,5 milijardi kWh, dok se do kraja godine očekuje proizvodnja od 36 milijardi kWh struje.
S obzirom na to da je partner ovogodišnjeg CEDEF Foruma Italija, a ističući značaj Italijanskih investitora i saradnju dve zemlje naročito u okviru iskorišćenja potencijala voda Srbije, Marco Leone, ekonomski sekretar Ambasade Italije u Srbiji je pozdravio skup u ime italijanskog ambasadora, zahvalio se CEDEF-u što je organizovao Forum i izrazio nadu da će ovakvi skupovi dodatno doprineti još čvršćoj saradnji Italije i Srbije.
Nenad Lučić, menadžer za razvoj proizvoda Sberbanke kaže da je energetski sektor postao najprofitabilniji i najprivlačniji sektor za investiranje. „S obzirom na dosadašnje aktivno iskustvo u finansiranju u segmentu EE i OIE, naša misija je da istrajemo kao lider u ovom segmentu, kako bi na pravi način iskoristili mogućnosti finansiranja i dali konkretan doprinos očuvanju životne sredine uopšte. Fokusirani smo na privatni sektor, tako su krediti iz namenske linije za EE/OIE namenjeni pre svega za podsticaj malih/srednjih preduzeća i stanovništva. Imajući u vidu, potencijale za investiranje, naši planovi su usmereni ka javnom sektoru i lokalnim samoupravama takođe. Do sada je realizovano blizu 10 miliona EUR u više od 400 projekata. Klijentima nudimo daleko povoljnije uslove nego što su to komercijalni, prosečni uslovi na tržištu a glavna karakteristika kredita iz programa za energetsku efiksnost su niže kamatne stope čime klijenti istovremeno unapređuju energetsku efikasnost i smanjuju troškove koje izdvajaju za utrošenu energiju“, rekao je Lučić.
Dragoljub Damnjanović, direktor Schneider Electric Srbija je rekao: “Obnovljivi izvori energije biće najbrže rastući izvor proizvodnje električne energije sa rastom od 2.8% godišnje do 2040, a hidroenergija je jedan od značajnijih obnovljivih izvora energije i jedini koji je ekonomski konkurentan fosilnim gorivima i nuklearnoj energiji. Upotreba obnovljivih izvora energije, posebno energije vode i sunca u Srbiji ima veliki potencijal. Pored obnovljivih izvora u Srbiji moramo raditi i na optimizaciji postojećih postrojenja, fabrika voda i otpadnih voda. U situaciji kada se cena energenata povećava brže nego cena vode neophodno je raditi na uštedama u samom postrojenju i sistemu za snabdevanje. Schneider Electric pored rešenja za mini hidroelektrane na tržištu Srbije ima i kompletno rešenje za optimizaciju procesa snabdevanja vodom i prerade otpadnih voda”.
Maurizio Valla, pomoćnik generalnog direktora kompanije DDOR Novi Sad je izjavio da hidroenergija predstavlja najveći izvor obnovljive energije na svetu, budući da obezbeđuje gotovo jednu petinu električne energije u svetu. “Važno je pomenuti i solarne panele kojima predstoji svetla budućnost, zato što ne proizvode štetne materije prilikom proizvodnje električne energije, a efikasnost im je velika zbog količine energije koja pada na površinu zemlje. Ulaganje u obnovljive izvore energije su značajne investicije ali svakako ne i bez rizika. DDOR Novi Sad je prva osiguravajuća kompanija kod nas koja je prepoznala važnost ovakvih projekata te jedina nudi osiguranje mini elektrana, solarnih panela i razvija ponudu za osiguranje vetro-parkova. Svi ovi sistemi izloženi su prirodnim silama, jakom vetru, kiši, gradu, požaru, lomljenju, te je osiguranje glavni način obezbeđenja ulaganja, odnosno prihoda”, istakao je Valla.
Duško Mitruševski, direktor kompanije SM Pumps je istakao aktivnosti koje SM Pumps Slovenija sprovodi u Srbiji i u 18 zemalja sveta: proizvodnja energetski visoko efikasnih pumpi i turbina, optimizacija i ušteda enegije u pumpnim sistemima, male hidro i solarne elektrane. SM Pumps poseduje reference u 10 zemalja Evrope, Azije i Afrike za transfer tehnologije i znanja u domenu pumpi i turbina.
Richard Houška, direktor kompanije Cink Hydroenergy ističe da je Cink Hydroenergy u Srbiji već realizovala 11 MHE plus jednu MHE u BiH i jednu MHE u Makedoniji.”Proizvodimo sve osnovne tipove turbina koje se primenjuju na MHE. Postižemo jednostavno i jeftino održavanje uz visoki efekat proizvodnje električne energije. Naša Crossflov turbina je veoma pogodna na mestima gde u toku godine dolazi do česte promene protoka što je upravo Balkan, Kavkaz, Južna Amerika a imamo iskustva u celom svetu. Od 2006. godine smo isporučili i instalirali preko 150 MW snage MHE”, kaže Houška.
Veljko Dimitrijević, pomoćnik direktora za tehnička pitanja u JP Srbijavode tvrdi da MHE imaju veliki uticaj na režim voda, a da je osnovni problem upravljanja vodama u Srbiji prostorna i vremenska neravnomernost koja je sve izraženija usled klimatskih promena. “Koncepcija upravljanja vodama je zasnovana na izgradnji višenamenskih vodoprivrednih sistema i akumulisanju voda. Izgradnja derivacionih MHE ima suprotan efekat – dugoročno se isušuju gornji delovi slivova i povećava rizik od poplava. Da bi se uspešno gradile MHE, potrebno je uraditi planski dokument, koji bi utvrdio realne mogućnosti, redosled gradnje i neophodne mere zaštite. Moraju se izbeći konflikti i rad MHE uskladiti sa potrebama drugih korisnika u priobalju i sa uslovima zaštite prirode”, kaže Dimitrijević.
Milenko Nikolić direktor Institut Mihajlo Pupin - Automatika je izjavio: „Veoma aktuelna tema Foruma je odredila da zainteresovanim učesnicima i javnosti predstavimo našu organizaciju, razvojne i stručno-tehničke mogućnosti i reference u ovim oblastima, odnosno naše projektne i proizvodne rezultate, ostvarene u oblasti vodosnabdevanja i hidroenergetici. Sopstvenim i zajedničkim razvojem znanja i tehnologija u oblasti tehničkih nauka i informacionih tehnologija, kao zadacima zbog kojih smo ioš davne, 1946. godine osnovani, posvećenošću zaposlenih, trudimo se da ne zaostajemo za savremenim razvojem i da maksimalno doprinosimo što većem sopstvenom zapošljavanju i zapošljavanju privrede i građana naše zemlje Srbije”.
Valerij Anatoljević Arapov, suvlasnik Elektroinžinjering Banja Luka je rekao da su u prvoj fazi revitalizacije «Rasklopne Opreme AD Energoinvest« Istočno Sarajevo planirali oživljavanje proizvodnje koja je tu postojala punih 59 godina, kao i ponovno uspostavljanje edukacionog centra za obuku studenata i inženjera kao i postepenu pripremu objekata za stvaranje elementarnih uslova za gradjenje remontog centra. „Nadamo se da ćemo imati uspješnu saradnju sa svim kompanijama u energetskom sektoru na prostoru bivše Jugoslavije. Za ovaj projekat smo dobili izuzetnu podršku Vlade Republike Srpske, i nadamo se da ćemo vrlo brzo doći u situaciju da kažemo da je „Rasklopna Oprema AD„ Istočno Sarajevo ponovo nosilac privrede Republike Srpske“, rekao je Anatoljević Arapov.
Gilberte Delva, menadžer za poslovnu saradnju Belgijsko srpske poslovne asocijacije BSBA kaže da BSBA deluje kao posrednik između belgijskih i srpskih kompanija u svim oblastima, te tako i u oblasti otpadnih i podzemnih voda. “Belgija se u prošlosti suočila sa problemom otpadnih i podzemnih voda. Njeni najveći zagađivači su bili luke, poljoprivreda, teška i tekstilna industrija. Pod pritiskom standarda EU, Belgija je uspela da pronađe rešenje. U saradnji sa univerzitetima, vršena su istraživanja i razvijena je tehnologija kojom su rešeni pomenuti problemi. Rezultat ovakvog pristupa jeste postojanje i delovanje oko 50 belgijskih kompanija koje nude ekspertizu u fizičko-hemijskom i (an)aerobnom tretmanu industrijskih i komunalnih otpadnih voda. Uz pomoć BSBA možete ostvariti kontakt i potencijalnu saradnju sa nekom od njih i na taj način pronaći rešenje za problem komunalnih i industrijskih otpadnih voda u Srbiji”, rekla je Delva.
Valerija Tot Godo, direktor JKP Vodovod i kanalizacija Subotica kaže da voda kao izvor zelene energije može biti i ona koja se pojavljuje u postupcima tretmana otpadnih i industrijskih upotrebljenih voda. “Subotica je jedan od retkih gradova u Srbiji i međunarodnom okruženju koja ima izgrađeno savremeno Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda sa kompletnim mehaničkim, biološkim i hemijskim, odnosno tercijalnim prečišćavanjem. Pored njegove vodoprivredne i funkcije zaštite životne sredine, značajno je napomenuti to da se u postupku tretmana mulja kao nuzproizvoda, proizvodi električna i toplotna energija za sopstvene potrebe”, kaže Tot Godo.
AKTUELNOSTI U VEZI SA TEMOM FORUMA
Jedan od nacionalnih prioriteta za dostizanje održivog razvoja u Republici Srbiji odnosi se na zaštitu i unapređenje životne sredine i racionalno korišćenje prirodnih resursa, a voda je jedan od najznačajnijih. Ovo podrazumeva integraciju i usaglašavanje nacionalnih ciljeva i mera svih sektorskih politika, harmonizaciju nacionalnih propisa sa zakonodavstvom Evropske unije i njihovu punu primenu. Direktiva EU o vodama (Water Framework Directive EU WFD – 2000/60/EC) ima za cilj da se vodni resursi održe i povećaju kroz održivo korišcenje vode i postepeno umanjenje zagađenja podzemnih voda i sprečava njihovo dalje zagađivanje.
Voda je postala jedan od najaktuelnijih izazova početka trećeg milenijuma. Porast broja stanovnika, neodgovorno upravljanje vodom i njena neumerena potrošnja zajedno sa klimatskim promenama učinili su od vode redak resurs. Prosečna godišnja stopa rasta tražnje za energijom u regionu JIE procenjuje se na 2.3%, što je duplo više u odnosu na prethodnu deceniju, te je potreba za iskorišćavanjem vodnog potencijala za proizvodnju energije veća nego ikada, te zemlje jugoistočne Evrope žele da što više iskoriste hidropotencijal gradnjom mini hidrocentrala. Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine RS objavilo javni poziv za dodelu saglasnosti i energetskih dozvola za izgradnju MHE na 317 lokacija i vеrifikovalo konačnu listu potеncijalnih invеstitora za ukupno 213 lokacija. Listu investitora u MHE možete pronaći ovde.
Takođe, kako bi podstakla investicije u oblasti proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, Vlada Srbije je definisala povlašćenu otkupnu cenu za električnu energiju, koja se dobija iz ovih izvora.
Feed-in tarife za mini hidroelektrane iznose u zavisnosti od snage od 5.9 do 12.4 evrocenti/kWh. Ugovorna obaveza za povlašćenog proizvođača iznosi 12 godina.
Procene govore da bi se u Srbiji podizanjem malih hidroelektrana (do 10 MW) mogao iskoristiti potencijal od 1.600 GWh godišnje, što je ekvivalentno energiji dobijenoj sagorevanjem 400.000 tona nafte.
U savremenom dobu, pored postavljanja zahteva da se voda sve više koristi za dobijanje energije, takođe je neophodno ispuniti potrebu i za što većom efikasnošću u korišćenju voda, kao i da se poveća njihov kvalitet putem eliminisanja i kontrole njihovih zagađivača. Potrošnja vode se 2 puta brže povećava nego broj stanovnika. Procenjuje da će se utrošak vode povećati za 50% u zemljama u razvoju, a u razvijenima za oko 18% u sledećih 15 godina.
Industrija je veliki potrošač vode i gotovo da nema procesa u kome se ne koristi voda. Mali deo upotrebljene vode se troši za dobijanje proizvoda, a veći deo se koristi za transport materija i hlađenje. Godišnje se za osnovne ljudske potrebe (piće i higijena) potroši preko 110 km3, dok se u industriji potroši skoro devet puta više, oko 930 km3.
Primena savremenih tehnologija i inovativna rešenja koja omogućavaju optimizaciju upotrebe i potrošnje vodnih resursa u industriji, efikasnost u njenom korišćenju, kao i prečišćavanje otpadnih voda radi njene višestruke upotrebe predstavljaju imperativ koji će omogućiti poslovanje velikog broja industrija i usloviti njihovu konkurentnost na tržištu.
Najveći izvori zagađenja reka u Srbiji su neprečišćene industrijske i komunalne otpadne vode. Oko 50% zagađenja ispuštenog u reke dolazi od industrijskih postrojenja, a samo 13% komunalnih otpadnih voda se tretira pre ispuštanja. Veliki zagađivač voda Srbije su i neuređene deponije.
Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine Republike Srbije, donelo je tri uredbe kojima je regulisana zaštita voda, od kojih je za zagađivače voda najznačajnija Uredba o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje.
Uredba se odnosi na emisije za određene grupe ili kategorije zagađujućih supstanci u tehnološkim otpadnim vodama pre njihovog ispuštanja u kanalizaciju, tehnološkim i drugim otpadnim vodama koje se neposredno ispuštaju u recipijent, vodama koje se posle prečišćavanja ispuštaju iz sistema javne kanalizacije u recipijent i otpadnim vodama koje se iz septičkih i sabirnih jama ispuštaju u recipijent, odnosno na regulisanje ispuštanje komunalnih i industrijskih otpadnih voda u prijemnike. U uredbi su date granične vrednosti emisije (GVE) za 49 navedenih sektora, koje su zasnovane na primeni najboljih dostupnih tehnika. Rok za dostizanje GVE je 31. decembar 2030, dok nova postrojenja moraju odmah zadovoljiti GVE. Neophodno je da svi obveznici uredbe u svoje akcione planove uvrste rokove za postepeno dostizanje GVE.
