Centralno-evropski forum za razvoj – CEDEF u saradnji sa Agencijom za energetsku efikasnost Republike Srbije, Ministartsvom za infrastrukturu i energetiku, Saobraćajnim fakultetom Univerziteta u Beogradu i Privrednom komorom Srbije, 2. aprila 2012. organizovao je u stručnu konferenciju:

Održivi transport - jedini put u budućnost

2. april 2012. Privredna komora Srbije, Resavska 13, Beograd

Održiva alternativna goriva - Integracija i intermodalnost - Javni prevoz - Investicije u pametna rešenja - Infrastrukturne investicije

Pozivno pismo se nalazi ovde.

Agenda se nalazi ovde.

ENERGETSKI IZAZOV. Bez novih energetskih politika, potražnja za energijom i posledice CO2 emisije će se, prema procenama, uvećati. Procenjeno je da će se do 2030. godine globalna primarna potreba za energijom u industriji povećati za 40% u odnosu na nivo iz 2007. godine. Ovo bi dovelo CO2 emisiju dobijenu iz potrošnje energije na 40.2 gigatona (GT) 2030. godine, sa godišnjom stopom rasta od 1.5% (IEA, 2009). Takav trend dovodi zemlju na put dugoročne koncentracije gasova efekta staklene bašte u atmosferi od preko 1000 ppm ekvivalenta CO2 i na još duži rok – povećanje prosečne temperature za 6°C. Ovo je očigledno neodrživo – sa ekološkog, društvenog i ekonomskog aspekta. Neophodno je koordinisano delovanje u svim energetskim sektorima, naročito u sektoru transporta.

ULOGA ODRŽIVOG TRANSPORTA. Transport je od fundamentalnog značaja za našu ekonomiju i društvo. Pokretljivost je vitalna za kvalitet života građana dok uživaju u slobodi putovanja. Transport omogućava ekonomski rast i otvaranje novih radnih mesta, stoga mora biti održiv. Budući napredak našeg kontinenta i svake pojedinačne države zavisiće od sposobnosti svih evropskih regiona da u potpunosti ostanu konkurentno integrisani u svetsku ekonomiju. Efikasan i održivi transport jedini je put u budućnost kako bismo to ostvarili. Transportni sektor je veliki potrošač energije (odgovoran za 19% svetske krajnje potrošnje energije u 2007. godini) i biće odgovoran za povećanje svetske upotrebe primarne nafte za 97% u periodu između 2007. i 2030. godine.

Upravo su ovo razlozi zbog kojih je CEDEF organizovao konferenciju “Održivi transport - jedini put u budućnost”. Ovo je prva srpska konferencija na ovu važnu temu, na kojoj se  na sveobuhvatan način pristupilo svim relevantnim pitanjima. CEDEF je time doprineo postavljanju okvira za brži razvoj srpske politike održivog transporta otvaranjem aktivne diskusije o automobilskim, plovidbenim, infrastrukturnim trendovima, i naročito potencijalima železničkog transporta i upotrebe javnog prevoza u cilju očuvanja energije i smanjenja emisije štetnih gasova. Učesnicima konferencije pružen je uvid u izazove i mogućnosti kreiranja inicijativa zelenog održivog transporta.

Veliko nam je zadovoljstvo što su CEDEF-ovu nameru i misiju prepoznali i podržali eminentni stručnjaci iz zemlje i Evropske unije i podelili svoja iskustva i ideje sa učesnicima konferencije. U tom smislu, izuzetna nam je čast što su, pored ostalih, na konferenciji govorili prof. dr Bernard Soulage, predstavnik Komiteta regiona Evropske unije, izvestilac za TEN-T, istaknuti profesor i stručnjak za saobraćaj, predsednik Evropskog udruženja gradova i regiona brzih železnica, predsednik Asocijacije javnih prevoznika Francuske GART-UTP i potpredsednik Rhône-Alpes regiona, gospodin Henri Poupart-Lafarge, izvršni potpredsednik i predsednik transportnog sektora kompanije Alstom, kao i José Gómez Gómez, prvi kancelar Delegacije EU u Srbiji.

Na konferenciji je prisustvovalo više od 150 vladinih zvaničnika, donosioca odluka, predstavnika industrije, investitora i medija. Nadamo se je konferencija ispunila svoj cilj i doprinela saradnji između subjekata u JI Evropi kako bi se došlo do praktičnih primena koje su najrelevantnije za Srbiju u ovom trenutku. Naročito je istaknut značaj povezivanja Srbije sa Transevropskom transportnom mrežom, odnosno završetak Koridora 10 i Koridora 7 kojim će se naša zemlja mnogo bolje povezati sa svojim susedima i Evropom.

Prezentacije govornika možete preuzeti ovde.

Galeriju fotografija možete pogledati ovde.

Transport - činjenice i podaci

EKONOMIJA

-Kvalitet i cena transportnih usluga imaju veliki uticaj na konkurentnost poslovanja, ekonomski rast i kvalitet života. Saobraćaj je osnova za efikasniju ekonomiju.

- Transportna industrija neposredno upošljava više od 10 miliona ljudi, što čini 4,5 odsto ukupne zaposlenosti, i predstavlja 4,6 odsto bruto nacionalnog dohotka (BND). Proizvodnja saobraćajne  opreme obezbeđuje dodatnih 1,7% BND i 1,5% zaposlenosti.

Izvor: Eurostat

- U proseku se 13.2%  budžeta svakog domaćinstva troši na transportnu robu i usluge.

Izvor: Eurostat

ODRŽIVOST

- Transport u velikoj meri zavisi od uvoza nafte. I dok većina sektora smanjuje emisiju CO2, udeo  saobraćaja u emisiji je u stalnom porastu. Do 2050. bi trebalo da su ove emisije CO2 značajno smanjene, kao i da je postignut napredak u suzbijanju zagušenja i zagađenja životne sredine.

Da bi Evropa 2050. godine postigla ciljanu redukciju emisije CO2 od 80% u odnosu na 1990,  potrošnja nafte u saobraćajnom sektoru mora opasti  za oko 70 odsto u odnosu na današnju, što implicira neophodnost revolucije u pogledu transportnih goriva i načinu na koji putujemo.

- U EU, 96% energetskih potreba saobraćaja zavisi od nafte i naftnih derivata.

Izvor: Energy and Transport in Europe – Statistical Pocketbook 2010.

- Evropa uvozi oko 84% svoje sirove nafte iz inostranstva. U 2010,  račun Evropske Unije za uvoz nafte bio je oko 210 milijardi €.

Izvor: Eurostat; EC own calculations

- Emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, a koja potiče od transporta, uključujući međunarodnu avijaciju i pomorski saobraćaj povećana je za oko 34% između 1990 i 2008. godine. Istovremeno, energetska industrija smanjila je svoju emisiju za 9%.

Izvor: European Environment Agency

- Transport je odgovoran za približno četvrtinu emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte u EU. 12,8% ukupne emisije izaziva avijacija, 13,5% pomorski transport, 0,7% železnički, 1,8% rečni i 71,3% drumski transport (2008).

Izvor: European Environment Agency

JAVNI TRANSPORT

Javni prevoz nudi brojne prednosti u odnosu na individualne vidove saobraćaja, jer:

• manje košta  zajednicu,

• koristi manje urbanog prostora,

• je manje energetski intenzivan,

• manje zagađuje,

• je najsigurniji način transporta,

• poboljšava dostupnost poslova, i

• nudi pokretljivost za sve.

Izvor: UITP

SMART SOLUTIONS

- S obzirom na to da će nova generacija mlaznih motora biti na tržištu 2020. godine smanjiće se vazduhoplovna emisija za 10-15%. Očekuje se da će u periodu 2030-2050. emisija biti smanjena do 40%.

Izvor: International Civil Aviation Organization, 2010, Environmental Report 2010

-Električni automobili bi mogli da doprinesu uštedi od 5 MT CO2 na godišnjem nivou ukoliko bi se ispunili nacionalni i regionalni ciljevi puštanja 5 miliona električnih vozila na tržište do 2020. godine.

Izvor: Report of the European Expert Group on Future Transport Fuels, 2011.

- Prosečan automobilski motor emituje 28 puta manje karbon monoksida nego pre 20 godina. Osim toga, prosečan novi automobil danas ima 15% manju potrošnju goriva na 100 km nego pre 10 godina.

Izvori: Proračuni Evropske komisije zasnovani na razlici izmedju Euro 1 i Euro 5 standardu za automobilska i laka teretna vozila, Monitoring the CO2 emissions from new passenger cars in the EU, COM(2010) 655 final

INVESTICIJE

-Transport mora da se planira dugoročno. Odluke koje se donesu u narednih nekoliko godina odrediće okruženje za naredne decenije. Potrebne su značajne investicije da se unapredi infrastruktura širom EU. Evropa zaostaje u odnosu na druge svetske lidere i novac iz budžeta neće biti dovoljan. Da bismo obezbedili visoko-kvalitetne usluge neophodan je novac iz privatnog sektora i novi načini obezbeđivanja investicija.

- Evropska Unija ima više od 4,5 miliona asfaltiranih puteva, 212 500 kilometara železničke pruge i 41.000 km plovnih rečnih puteva.

Izvor: procena Evropske komisije bazirana na podacima Eurostat, UIC i državnih izvora.

- Od poslednjeg proširenja 2007. godine, EU transportne politike pokrivaju najveći deo kontinenta i 500 miliona građana. Nove države članice imaju samo 4 800 kilometara autoputeva i nemaju namenski izgrađenu brzu železnicu, a tradicionalne železničke linije su često u lošem stanju.

Izvor: Energy and Transport in Europe – Statistical Pocketbook 2010.

Kvalitetna saobraćajna mreža iziskuje značajne resurse. Troškovi razvoja infrastrukture EU kako bi se postigli zahtevi transporta procenjeni su na više od 1,5 biliona (triliona) evra za 2010-2030. Takođe je neophodna dodatna investicija od bilion evra u vozilima, opremi i menjanju infrastrukture koja je nužna za postizanje ciljeva smanjenja emisije gasova. Finaliziranje TEN-T mreže zahteva oko 550 milijardi evra  do 2020. godine, od kojih je nekih 215 milijardi potrebno za otklanjanje glavnih uskih grla.

Izvor: EC calculations based on TENtec Information System and the Impact Assessment accompanying the White Paper, SEC(2011) 358 [2 MB]

Medijski partneri