TRETMAN OPASNOG I POSEBNIH TOKOVA OTPADA U REPUBLICI SRBIJI

EVROPSKA NEDELJA ODRŽIVE ENERGIJE, SVETSKI DAN ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

5. jun 2014, Beograd, Skupština Srbije
CEDEF i PKS VI Javna debata

TRETMAN OPASNOG I POSEBNIH TOKOVA OTPADA U REPUBLICI SRBIJI – BAUK KOJI KRUŽI SRBIJOM

U okviru Evropske nedelje održive energije i na Svetski dan zaštite životne sredine 5. juna, Centralno evropski forum za razvoj CEDEF u saradnji sa Privrednom komorom Srbije PKS, a pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike RS, Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine RS, Agencije za zaštitu životne sredine RS i Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda organizovao je VI Javnu debatu TRETMAN OPASNOG I POSEBNIH TOKOVA OTPADA U REPUBLICI SRBIJI – BAUK KOJI KRUŽI SRBIJOM koja je održana 5. juna 2014. godine u prostorijama Narodne Skupštine Republike Srbije.

Cilj događaja je bila debata, razmena stavova i davanje preporuka o:

Stanju sektora upravljanja opasnim otpadom u Srbiji i problemima koji su zastupljeni u ovom sektoru
Količinama proizvedenog opasnog otpada, istorijskom otpadu i privremenim skladištima za odlaganje otpada
Mogućnostima za unapredjenje sektora za upravljanje opasnim otpadom, uvodjenje novih tehnologija, izgradnju skladišta i postrojenja prema evropskim standardima
Značaju edukacije, blagovremenog i tačnog informisanja javnosti

Program VI Javne debate možete preuzeti ovde.

Prezentacije sa VI Javne debate možete pogledati ovde.

Galeriju fotografija možete pogledati ovde.

CEDEF je tokom Javne debate potpisao Memorandum o saradnji sa Agencijom za zaštitu životne sredine Republike Srbije. „Potpisivanjem Memoranduma smo ozvaničili već dobru i kontinuiranu saradnju koju imamo sa CEDEF-om na polju zaštite životne sredine, a u cilju primene globalne i EU regulative i standarda u očuvanju zaštite životne sredine, kao i edukacije javnosti o ovoj važnoj temi“, podvukao je potpisnik Memoradnuma o saradnji Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije. Predsednik UO CEDEF Jovanka Arsić Karišić je ispred CEDEFa potpisala Memorandum o saradnji.

IZJAVE UČESNIKA DOGAĐAJA

Jovanka Arsić-Karišić, predsednik UO CEDEFa je naglasila da je Šesta javna debata samo jedan u nizu dogadjaja koji CEDEF organizuje u okviru Meseca održive energije 2014. Arsić-Karišić je otvaranjem debate naglasila neohodnost hitnog rešavanja problema zbrinjavanja opasnog otpada i podvukla da danas čak ne postoje ni pouzdani podaci o količini opasnog otpada koji se generiše. „Svaka država do 2020. godine mora da reši pitanje tretmana opasnog otpada u okviru svojih granica. U Srbiji postoji više od milion tona istorijskog opasnog otpada, nastalog radom fabrika u prošlosti, a svake godine stvara se do 200.000 tona novog opasnog otpada, koji se u određenoj meri nekontrolisano odlaže. Poplave u Srbiji i regionu, dodatno su u prvi plan istakle značaj odgovornog upravljanja otpadom, pogotovo opasnog otpada čije nesavesno odlaganje u ovom kontekstu može dodatno negativno da utiče na životnu sredinu“, podsetila je Arsić-Karišić.

Mr Stana Božović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zašite životne sredine je čestitala Svetski dan zaštite životne sredine i naglasila da je upravo ono što se u poslednje vreme dešava u Srbiji opomena prirode da promenimo svoj stav, povećamo brigu o njoj, radimo na prevenciji. „Poglavlje 27 je najkompleksnije, a upravljanje otpadom je njegov najteži, najkompleksniji i najskuplji deo. Uključićemo sve svoje kapacitete kako bismo se i u ovom segmentu usaglasili sa regulativom EU“, rekla je Božović.

Radmila Šerović, načelnik Odeljenja za upravljanje otpadom u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine je rekla da se u izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom nalaze osnove za odgovorno upravljanje opasnim otpadom u smislu njegove ponovne upotrebe. „Usvajanje Zakona je prioritet i tada ćemo doći do toga da otpad prestaje da bude otpad i postaje sirovina. Želimo da Srbija ima postrojenje za fizičko hemijski tretman otpada i tražimo novu lokaciju za ovo postrojenje. Insenerator jeste potreba gde će se dalje tretirati komunalni i medicinski otpad. Radimo i na tom polju kroz preporuke za Nacionalne planove i izveštaje“, rekla je Šerović.

Mr Tatjana Đurić, pomoćnik sekretara Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zašitu životne sredine APV je naglasila: „Osnovni problemi u oblasti upravljanja opasnim otpadom je nepostojanje nacionalnog postrojenja za fizičko hemijski tretman opasnog otpada i regionalnih skladišta za opasan otpad predviđenih prostornim planom Srbije, neadekvatno rešeno upravljanje ambalažnim otpadom koji je zagađen opasnim materijama kao i istorijsko zagađenje. Postojeća situacija bi se mogla rešiti hitnom izgradnjom nacionalnog postrojenja za fizičkohemijski tretman otpada i 5 regionalnih skladišta u skladu sa Nacionalnom strategijom upravljanja otpadom, kao i informisanjem javnosti. Neophodno je omogućiti spaljivanje ambalažnog otpada koji je zagađen opasnim materijama u cementarama i TE, uz potpunu kontrolu emisija. Takođe, potrebno je razviti mehanizme za rešavanje nasleđenog zagađenja, identifikovati zagađene lokacije, uraditi procenu rizika i odrediti prioritete za sanaciju, kao što je Sekretarijat uradio sa NIS-om na rešavanju problema naftnih isplaka“.

Rainer Freund, menadžer projekta iz oblasi zašite životne sredine i poljoprivrede u Delegaciji EU u Srbiji kaže da opasan otpad čini samo 4% otpada koji se proizvede u EU. Ali, ukoliko se ne tretira na zadovoljavajuči način, opasan otpad može izazvati veliki problem kako ljudima, tako i samoj životnoj sredini. „EU stoji na raspolaganju Srbiji u predstojećim izazovima u domenu zaštite životne sredine. Oko 25% sredstva koje daje EU namenjeni su zaštiti životne sredine i to oko 700 mil.E je u te svrhe izdvojeno od početka 2000. godine. Od 2004. godine, 60 mil E je izdvojeno kao podrška nalaženju rešenja za upravljanje otpadom u Srbiji. Najviše je uloženo u izgradnju objekata za upravljanje komunalnim otpadom u gradovima kao što su Užice, Pirot i Sremska Mitrovica/Šabac i više ovakvih projekta je planirano u budućnosti. Jedan deo sredstava je takođe bio namenjen upravljanju posebnim tokovima otpada u Srbiji, kao što je medicinski otpad i očekuje se da Srbija radi na sprečavanju da se takav otpad odlaže na deponije, netretiran. Sprovodi se studija izvodljivosti za prvo srpsko postrojenje za tretman industrijskog otpada, takodje je dogovorena saradnja sa srpskom vladom na izradi Nacionalne Strategije za upravljanje opasnim otpadom i Akcionog Plana – što podrazumeva analizu svih tokova otpada, uključujući i posebne tokove otpade i uspostavljanje dugoročnog okvira za prioritete i investiranja u ovoj oblasti”, kaže Freund.

Prof. dr Aca Marković, predsednik Nadzornog odbora Elektroprivrede Srbije je istakao podatak da se 280 mil. tona pepela nalazi na deponijama EPS-a, a pritom se svake godine doda po 6 mil. tona. „Zakon o upravljanju otpadom smatra da je pepeo otpad, dok se u EU posmatra kao nusproizvod. Ako se pepeo posmatra kao nusproizvod, njegovim korišćenjem se mogu ostvariti značajne uštede. Takva je situacija u zemljama poput Francuske i SAD. EPS trenutno radi na sprovođenju istraživanja kako bi se došlo do optimalnih rešenja za njegovu ponovnu i efikasnu upotrebu, naročito u putarstvu i gradjevinskoj industriji. Upravo pepeo može da bude dobra sirovina tokom obnove puteva i objekata nakon poplavom oštećenih područja”, kaže Marković.

Nebojša Redžić iz Agenije za zašitu životne sredine kaže da je od 992 hiljade tona odloženog otpada 7.390 tona čini opasan otpad. Prema podacima prikupljenim do 3. juna 2014, u toku 2013. ukupno je generisano 8.73 miliona tona otpada od čega je 576 hiljada opasnog otpada.

Prim. dr Verica Jovanović iz Insituta za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut kaže da se medicinski otpad koji nastaje u svakodnevnom radu zdravstvenih ustanova prilikom pružanja zdravstvne zaštite uklanja bezbednim metodama, po uzoru na zemlje EU. „Prema postojećim podacima, godišnje u Srbiji nastane između 4500 i 5000 tona infektivnog medicinskog otpada. Čak se 85% celokupne količine infektivnog otpada steriliše u autoklavima pre odlaganja na deponije, što je odličan rezultat. Postojeće mišljenje je da ovakav trend mora da se održi. Međutim ”za adekvatno zbrinjavanje ostalih tokova medicinskog otpada, pre svega citostatskog i farmaceutskog, kao i hemijskog, koji se ne mogu tretirati u autoklavima, neophodne su spalionice izgrađene prema standardima EU i standardima kvaliteta, takozvani insineratori ili koinsineratori (za početak bar jedan). Finansiranje adekvatnog UMO zahteva konstantna ulaganja, u potrošni materijal kao i tehnologije, pa je istovremeno ovaj zadatak u smislu očuvanja životne sredine zadatak celokupne zajednice”, naglasila je Jovanović.

Dragan Dilparić, pomoćnik direktora, Gorenje Ekologija govorio je o problemima koji se javljaju u sistemu upravljanja posebnim tokovima otpada. Kao najveće probleme istakao je zakonsku regulativu, koja je nerelano postavljena, kao i nejednakost proizvođača i uvoznika pred zakonom. ”Ni posle više od četiri godine od donošenja zakonske regulative nije uspostavljen održivi sistem u upravljanju posebnim tokovima otpada. Sa jedne strane preko 80% proizvođača i uvoznika čiji proizvodi nakon upotrebe postaju posebni tokovi otpada ne plaćaju naknadu što stvara nelojalnu konkurenciju, a sa druge strane korisnici podsticajnih sredstava ne dobijaju podsticaje. Visina naknade koju proizvođači i uvoznici plaćaju je nerealno visoka i 2 do 3 puta je viša nego u drugim zemljama”, istakao je Diplarić i dodao da je rešenje ovog problema upravo u primeni održivih i već dokazanih modela koji postoje u EU i zemljama u okruženju”, zaključio je Dilparić.

Svetlana Duvnjak, direktor sektora za zašitu životne sredine kompanije NIS je istakla da se industrija u Republici Srbiji suočava sa brojnim problemima adekvatnog zbrinjavanja neopasnog, a naročito opasnog otpada. „Ograničen broj operatera koji poseduju dozvole za skladištenje, tretman, a pre svega odlaganje industrijskog otpada, za nas predstavlja ozbiljan problem, jer onemogućava postupanje sa otpadom na zakonom propisan način. Kapaciteti nekoliko operatera koji praktično upravljaju deponijama komunalnog otpada, nisu dovoljni. Opasan otpad, koji je po poreklu industrijski, mora se izvoziti što značajno povećava troškove upravljanja otpadom”, kaže Duvnjak. NIS je uveo višestepenu separaciju, odvodnjavanje, centrifugiranje muljeva i rudarskog otpada, ponovno iskorišćenje sirovina i materijala koji se koriste u procesu čime se značajno smanjuje količina otpada. Ali nažalost, i pored svih ovih delatnosti, problem jos uvek nije rešen, istakla je Duvnjak.

Marko Popović, Mr.Sc.Tech, Naue Opticus, istakao je da je NAUE Opticus zastupnik za područje Republike Srbije, svetskog lidera u proizvodnji geosintetičkih materijala, nemačke kompanije „NAUE GmbH & Co.KG“. Geosintetički materijali kompanije „NAUE GmbH & Co.KG“ nalaze primenu kod izgradnje deponija za skladištenje svih tipova otpadnih materija, izgradnje puteva, železnica i prateće infrastrukture, akumulacionih jezera, brana, obaloutvrda, odbrambenih nasipa, izmeštanja rečnih korita i regulacija vodotokova i drugo. „U Srbiji nabavljamo, isporučujemo i ugrađujemo sve geosintetičke materijale koji se ugrađuju prilikom izvođenja najrazličitijih projekata, a veliku primenu imaju upravo u zaštiti tla i vode od opasnog otpada”, rekao je Popović.

Nevena Čolić Mohora, generalni direktor kompanije je naglasila da je Miteco vodeći operater u Srbiji u oblasti upravljanja industrijskim i opasnim otpadom koji tretira otpad kao resurs. “Kompanija MIteco je uspešno učestvovala na demontaži trafo stanica i zbrinjavanju otpada, a kao primer dobre prakse istakla je njihove aktivnosti u kompaniji Fiat. Podsetila je da u Srbiji 162 preduzeća čekaju rešavanje pitanja istorijskog otpada koje je potencijalna opasnost za lokacije na kojima se godinama nalazi.

Ljubiša Slavković stručni saradnik kompanije O2E Technologies je izjavio, O2E TEHNOLOGIJA pripada novoj generaciji u savremenom pristupu rešavanja generisanog otpada, koja objedinjuje sve pozitivne aspekte na dobrobit životne sredine i društva. Kompanija O2E je razvila potpunu konverziju raznog otpada do energije i u nove proizvode, bez emisije štetnih materija i gasova, kao i stvaranja nusprodukta (otpada- deponija). Sa tehnologijom O2E, gradovi, regioni, Republika Srbija sada može pretvoriti svoj otpad u generator prihoda, stvarajući održive nove proizvode, koje imaju tržišnu vrednost.Tako otpad postaje izvor prihoda, a njegovom kontrolom od mesta nastanka do mesta upotrebe ili destrukcije, doprinosi očuvanju životne sredine, strogo se pridržavajući zakonodavstva Republike Srbije , direktiva EU i najstrožijih normi OSHA i EPA. O2E inovativno rešenje otpad - konverzije sistemi su već u upotrebi širom sveta : u Španiji O2E preradila 5.600 tona otpadnih guma u 3.900.000 litara goriva ( u Srbiji gume spadaju u poseban tok otpada ) , fabrika u Nemačkoj je konvertovala 4.000 tona otpada u 2.400.000 litara goriva godišnje,a korišćenjem pogona za vertikalni uzgoj organske hrane u Floridi (USA) kompanija je instalirala 200 sistema i proizvodi kompost/ đubrivo ( SSO100% ORGANIC ) i organske hranu. O2E tehnologije je dobitnik mnogobrojnih nagrada, Hanover 2013. kategorija energija i ekologija (Winner Industry Award 2013 - Category Energy & Environment) takođe, izglasana je u Sustainia 100 listu, kao jedno od najboljih održivih rešenja u svetu.

Miroslav Krasić, direktor, Goša Industrial Ecology, govorio je o projektu "Zeleni rudnici Jugoistočne Evrope", koji, kako Krasić navodi „demonstrira mogućnost primene domaćeg tehnološkog znanja (IRM Bor) na rešavanje jednog segmenta e-otpada (Printed Circuit Boards- PCB), koji je istovremeno, toksičan a sirovinski najvredniji. Krajnji proizvodi koji će se dobijati reciklažom ovog segmenta e-otpada jesu bakar, kalaj, zlato, srebro i metali platinske grupe, finoće 99,99 %,čistoće metala. Regeneracija braunfild lokacije (Industrijski kompleks GOŠA) je takođe važan aspekt projekta, posebno zbog potpune nezainteresovanosti stranih ali i domaćih investitora da u industrijske komplekse, posebno metalskog sektora, investiraju i revitalizuju ih. Projekat je koncipiran tako da može Srbiji, da omogući, da postane lider u ragionu Jugoistočne Evrope, u segmentu reciklaže sekundarnog bakra, plemenitih i retkih metala iz e-otpada”, istakao je Krasić.

Dejan Bibić, specijalista za mala i srednja preduzeća, je izjavio da je DDOR NOVI SAD prva osiguravajuća kompanija kod nas koja je prepoznala važnost projekata u domenu energetske efikasnosti i prva napravila posebne uslove za osiguranje u segmentu EE i OIE. „Važno je kontinuirano raditi na jačanju svesti o značaju osiguranja koje nije trošak, već investicija. To se najbolje pokazalo u situaciji velikih poplava koje su nas zadesile, i kada mnogi važni objekti nisu bili „pokriveni“ osiguranjem“, rekao je Bibić.

Siniša Mitrović, savetnik predsednika Privredne komore je naglasio da situacija sa kojom se Srbija suočila nakon polava težak događaj ali i šansa. „Sada je trenutak za nova rešenja i nove isprobane tehnologije kako bimo dostigli cilj i uspostavili cirkularnu ekonomiju“, kazao je Mitrović.

AKTUELNOSTI U VEZI SA TEMOM DOGAĐAJA

Prema Strategiji upravljanja otpadom 2010-2019, opasan otpad je definisan kao otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji opasnih materija može prouzrokovati opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi i ima najmanje jednu od opasnih karakteristika (eksplozivnost, zapaljivost, sklonost oksidaciji, organski je peroksid, akutna otrovnost, infektivnost, sklonost koroziji, u kontaktu sa vazduhom oslobađa zapaljive gasove, u kontaktu sa vazduhom ili vodom oslobađa otrovne supstance, sadrži toksične supstance sa odloženim hroničnim delovanjem, kao i ekotoksične karakteristike), uključujući i ambalažu u koju je opasan otpad bio ili jeste upakovan. To mogu biti odbačeni frižideri, mikseri, hemikalije ili ambalaže od deterdženata. Opasan otpad može biti inertan i neinertan, a neopasan otpad u određenim uslovima može postati opasan, pošto se aktiviraju štetne komponentne u određenim uslovima, poput kiše.

U situaciji vanrednog stanja i nakon katastrofalnih poplava u Srbiji izvesno je očekivati teže posledice po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Poplave su iznedrile otpad na površinu: životinjski otpad, medicinski otpad, nerazgradive kese, plastične flaše... Tome su dodatno su doprineli svi koji nesavesno ugrožavaju priobalje i bacaju otpad u reke i kanale. Kako bi se u budućnosti obezbedila bolja prevencija neophodno je kontinuirano i adekvatno pripremiti stanovništvo, dosledno primenjivati donesene ekološke propise i zahtevati veći nivo odgovornosti od svih koji proizvode opasni otpad. Razvijene zemlje su rešile slične probleme kažnjavanjem svih koji ugrožavaju vodotokove. Istovremeno su radile na edukaciji stanovištva i ulagale znatna sredstva u prevenciju poplava.

Prema proceni osiguravajućih kuća, oko 37% svih svetskih prirodnih katastrofa čine upravo poplave, odnosno u poslednjih desetak godina poplave su bile najčešća prirodna katastrofa.

Najznačajnija regulativa u Srbiji za upravljanje otpadom, bazirana je na Direktivi EU 2008/98/EC, i sadržana je u glavnim zakonima: Zakon o zaštiti životne sredine i Zakon o upravljanju otpadom.

Kao jedan od problema javlja se nedostatak infrastrukture za tretman i odlaganje opasnog otpada. Usled nedostatka finansijskih sredstava, neke firme ne mogu da priušte preradu ili izvoz opasnog otpada, pa on iz tog razloga ostaje u njihovim skladištima, gde se taloži godinama i zagadjuje životnu sredinu i ugrožava ljudsko zdravlje. Usled nedostatka stalnih postrojenja za odlaganje opasnog otpada, on se izvozi, pri čemu se najviše izvoze PCB, farmaceutski otpad, otpad od boja i lakova, ulja i uljne emulzije, otpad iz hemijske industrije, šljaka, kao i specifične vrste opasnog otpada karakteristične za pojedine tehnološke procese. Postrojenja koja izvoze otpad su iz domena farmaceutske industrije, elektroenergetike, laboratorijski otpad iz medicinskih uslova, međutim treba imati u vidu da se posle 2020. godine opasni otpad neće moći izvoziti, tako da sve zemlje moraju u okviru svojih granica rešavati pitanje opasnog otpada.

Prostornim planovima RS nisu propisane lokacije za izgradnju postrojenja za upravljanje opasnim otpadom i za sada ne postoji odobrena lokacija za deponiju ili postrojenje za termičku preradu opasnog otpada. Pored ovoga, postoji i otpor lokalnog stanovništva prema izgradnji ovakve vrste postrojenja u njihovoj blizini, pod devizom "ne u mom dvorištu". Ovaj otpor je posledica neinformisanosti i neshvatanja da pravilan tretman otpada štiti životnu sredinu i da je izvor energije, novaca i novih radnih mesta. Javna svest o postupanju sa otpadom nije dovoljno razvijena jer ne postoji kontinuirana edukacija stanovništva o upravljanju otpadom. Otpad treba tretirati kao resurs, sirovinu i energent, kao novu privrednu kategoriju, a ne kao smeće.

Procene eksperata EU govore da bi spalionica manjeg kapaciteta za pravilno zbrinjavanje hemijskog, farmaceutskog i citostatskog otpada, koji se deklariše kao 'opasan', koštala od 65 do 100 miliona evra, a cena bi zavisila od toga da li će se energija koja nastaje prilikom tog spaljivanja koristiti i za zagrevanje. U Srbiji postoje uslovi za sterilizaciju medicinskog infektivnog otpada, nakon čega on nema više epitet opasnog, kažu stručnjaci EU. Takođe ističu da postoji procena za izgradnju spalionice u Beogradu koja bi koštala od 100 do 400 miliona evra, a koja bi zadovoljila potrebe regiona i koristila energiju za zagrevanje, kao što je to slučaj u Beču, Nemačkoj, Holandiji. Prema rečima eksperata u domenu tretmana opasnog otpada iz EU, izgradnja spalionice u Srbiji bi trebalo da bude jedan od prioriteta i ukoliko su izgradjene po medjunarodnim standardima, one ne bi uticale na životnu sredinu. U Kopenhagenu se, na primer, na 500 metara od kraljevske palate nalazi spalionica ogromnog kapaciteta koja spaljuje opasan otpad.

U Srbiji veliki problem predstavlja i farmaceutski otpad prvenstveno zato što gradjani adekvatno ne odlažu lekove sa isteklim rokom trajanja i tako godišnje naprave i do 70 tona otpada. Gradjani prema zakonu imaju pravo da takve lekove odnesu u apoteku, koja je obavezna da se pobrine za odlaganje farmaceutskog otpada, što je besplatno i za gradjane i za apoteke, jer se o tome brine država. Sve zdravstvene ustanove, imaju obavezu da predaju otpad operaterima, a prema zakonu o otpadu, on sme da se čuva do 12 meseci u medicinskim ustanovama. Srbiji je takođe hitno potrebna i spalionica za opasan medicinski otpad, kako bi medicinske ustanove na pravilan način mogle da zbrinu godišnju produkciju od 10 tona tog otpada i kako bi se uštedelo na njegovom izvozu koji trenutno košta od 2,5 do pet evra po kilogramu.

Zemlje EU otpad uglavnom zbrinjavaju u okviru svojih zemalja, kao što su na primer Danska i Holandija, koje imaju od tri do pet spalionica u svojoj zemlji, i obično ih koriste i za proizvodnju energije za zagrevanje. Zemlje u regionu nemaju spalionice, osim Madjarske, koja tretira otpad samo iz svoje zemlje, a Srbija uglavnom izvozi otpad u Austriju i Nemačku.