KORIŠĆENJE VODA U ENERGETICI I INDUSTRIJI - INTEGRALNO UPRAVLJANJE VODNIM RESURSIMA

EVROPSKA NEDELJA ODRŽIVE ENERGIJE

27. jun 2014, Beograd

CEDEF Konferencija

KORIŠĆENJE VODA U ENERGETICI I INDUSTRIJI - INTEGRALNO UPRAVLJANJE VODNIM RESURSIMA

U okviru Evropske nedelje održive energije, Centralno evropski forum za razvoj, CEDEF, je organizovao konferenciju koja je imala za cilj da ukaže na značaj integralnog upravljanja vodnim resursima u Srbiji. Konferencija KORIŠĆENJE VODA U ENERGETICI I INDUSTRIJI - INTEGRALNO UPRAVLJANJE VODNIM RESURSIMA je organizovana pod institucionalnim pokroviteljstvom Agencije za zaštitu životne sredine RS, Instituta “Jaroslav Černi”, JVP Srbijavode i Uprave za energetiku Sekretarijata za komunalne i stabene poslove Grada Beograda.

Cilj organizovanja događaja bila je je debata, razmena stavova i davanje preporuka o:

Svetskim iskustvima, trenutnom stanju, izazovima i tehnologijama za tretman otpadnih voda u Srbiji
Postojećoj zakonskoj regulativi i usaglašenosti sa regulativom EU i planovima Republike Srbije
Potrebi za integralnim upravljanjem vodama, posebno u svetlu nedavnih katastrofalnih poplava
Korišćenju vode kao energenta
Efikasnom korišćenju vode u industriji
Odgovornom ponašanju prilikom korišćenja voda radi obezbeđivanja održivog razvoja u Srbiji i regionu

Program Konferencije možete preuzeti ovde.

Prezentacije sa Konferencije možete preuzeti ovde.

Galeriju fotografija sa Konferencije možete pogledati ovde.

Srbija se nalazi pri dnu lestvice evropskih zemalja u pogledu komunalne opremljenosti. Brojne poplave koje su u prethodnom periodu pogodile Srbiju dodatno će imati veliki uticaj na privredni rast. Održivi razvoj i sa njim povezano pitanje odgovornog upravljanja vodama, monitoringa, adekvatnog delovanja i postojeće zakonske regulative u ovoj oblasti naročito sada dolazi do izražaja.

IZJAVE GOVORNIKA

„Srbija raspolaže sa oko 2.000 m3 domaće vode po stanovniku godišnje, što nas svrstava u kategoriju osetljivih po pitanju dostupnosti ovog vitalnog resursa. Takođe, više od 50% industrijskih postrojenja u Srbiji ne prečišćava otpadne vode, jer nema sisteme za prečišćavanje. Poplave u Srbiji i regionu, dodatno su u prvi plan istakle značaj integralnog upravljanja vodama”, rekla je otvarajući skup Jovanka Arsić-Karišić, predsednik UO CEDEFa.

Milenko Jovanović, načelnik za izveštavanje u Agenciji za zaštitu životne sredine je rekao: “Netretirane, odnosno neprečišćene komunalne i industrijske otpadne vode predstavljaju ključne izvore zagađivanja površinskih i podzemnih voda u Srbiji. I još važnije - to je najveći problem životne sredine sredine u našoj zemlji koji zahteva i više milijardi evra ulaganja da bi se dostigli standardi EU. Na žalost, i dalje su nedovoljne aktivnosti lokalnih samouprava kad je u pitanju određivanje sastava i količina ispuštenih otpadnih voda. Osim toga, veliki broj JKP ne izvršava zakonsku obavezu izveštavanja o svojim emisijama. Takođe, većina postojećih tretmana komunalnih otpadnih voda ne odgovara potrebama, odnosno, izgrađena postrojenja su prevaziđena i po kapacitetu i po tehnologiji prečišćavanja. Od ukupnog broja gradova i opština, samo 23 imaju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u funkciji, od kojih 3 imaju samo mehaničko prečišćavanje. Na osnovu procena iz Nacionalne strategije Republike Srbije za aproksimaciju u oblasti životne sredine, ukupna procenjena sredstva za potrebe sektora voda iznose oko 5,6 milijardi evra, dok je od te sume, samo za implementaciju Direktive o tretmanu komunalnih otpadnih voda neophodno obezbediti čak 3,2 milijardi evra”.

Prema rečima dr Zdravka Stojanovića, savetnika u Institutu za vodoprivredu Jaroslav Černi, elektroenergetski sistem Srbije raspolaže velikim brojem različitih hidroenergetskih objekata koji znatno doprinose njegovom stabilnom i fleksibilnom radu. „Međutim, u Srbiji i okruženju postoji izvestan neiskorišćen hidropotencijal, kao i potreba za aktuelnim projektima hidroenergetskih objekata. Određeni deo ovog hidropotencijala može se iskoristiti bez većih problema, dok neki projekti zahtevaju sistemska rešenja i istovremeno aktivno učešće više zemalja regiona“. Dr Stojanović naglašava da u Srbiji postoji izražena potreba za napretkom u svim aspektima upravljanja vodama, naročito u segmentu uređenja vodnih tokova, vodosnabdevanja i otpadnih voda. „Da bi se omogućio veći progres u ovoj oblasti, potrebno je aktuelizovati podatke o potencijalnim lokacijama, odnosno formirati jasnu i preciznu evidenciju o nespornim lokacijama za izgradnju HE i MHE, na primer formiranjem novog Katastra lokacija za izgradnju MHE na teritoriji Republike Srbije“, kaže dr Stojanović.

Slobodan Petrović iz Udruženja za energetiku i rudarstvo PKS kaže da su prvi i pravi koraci za investiranje u vodne resurse i minihidroelektrane učinjeni kada je uvedena feed-in tarifa. “Tačno je da postoji Katastar koji je zastareo i svi koji se oslanjaju na njega imaju određene poteškoće. Srbija je tek na početku kada je reč o korišćenju energije iz OIE, jer smo počeli da radimo na tome kada je uvedena feed-in tarifa. Sada postoji oko 30 objekata koji proizvode električnu energiju iz OIE. Cilj da imamo 27% energije dobijene iz OIE je ambiciozan i moramo da se potrudimo da stvorimo regulativu i dođemo do željenih ciljeva“, kaže Petrović.

Ana Petrović Milijić, šef projekta Službe razvoja vodovoda u JKP Beogradski vodovod i kanalizacija kaže da je dnevna proizvodnja vode je pri letnjoj potrošnji oko 7100l/s. Izvori sirove vode su sa jedne stane površinska voda iz reka Sava i Dunav, a sa druge strane sistem za zahvatanje podzemnih voda koji čine bunari sa horizontalnim drenovima i cevasti bunari, kojih ukupno ima 146. Gradski distributivni sistem danas pokriva područje 13 opština. „Četiri opštine imaju nezavisne gradske vodovode, ali nemaju trajno rešeno pitanje urednog snabdevanja vodom. Opštine Sopot, Mladenovac, Lazarevac i Obrenovac imaju svoje gradske vodovodne sisteme i velike probleme oko obezbeđenja urednog snabdevanja vodom u letnjem periodu. Prema planu JKP BVK za 2020 godinu priključenost potrošača na prigradskim opšinama će biti oko 90%. Procenjena vrednost gubitaka u vodovodnom sistemu iznosi nešto više od 30%. Štete od poplava u maju 2014. godine su bile neznatne i javile su se na klizištima u Volginoj ulici i u Matice Srpske. Do kraja 2014. godine se očekuje puštanje u rad proizvodnog pogona Makiš 2 maksimalnog kapaciteta 2000l/s. Beogradski kanalizaconi sistem je podeljen na pet podsistema koji se nalaze u okviru granica Generalnog urbanističkog plana. Za svaki podsistem predviđeno je zasebno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, ali ni jedno od ukupno pet planiranih, nije izgađeno, pa se sve netretirane otpadne vode (kišne i upotrebljene) ispuštaju direktno u gradske vodotokove preko 37 izliva, prvenstveno u Savu i Dunav. Ovo predstavlja ogroman problem sa stanovišta ekologije i zaštite životne sredine“, kaže Petrović Milijić.

Dr Ana Vranješ je ispred Uprave za energetiku Sekretarijata za komunalne i stambene poslove Grada Beograda govorila o Projektu Geotermalni resursi i njihov energetski potencijal na teritoriji grada Beograda koji je Rudarsko-geološki fakultet sproveo u saradnji sa Upravom za energetiku Sekretarijata za komunalne i stambene poslove Grada Beograda. Nastala studija "Detaljna istraživanja subgeotermalnih podzemnih vodnih resursa grada Beograda – potencijal, mogućnosti korišcenja i energetska valorizacija" i "Katastar geotermalnih izvorišta na teritoriji grada Beograda" su pokazali da je u Beogradu konstatovan rast broja sistema koji koriste geotermalnu energiju u oblasti zgradarstva. “Imajući u vidu izvanredan geotermalni potencijal, u narednim godinama se očekuje ekspanzija ovakvih sistema. Ukupni energetski potencijal podzemnih voda na užoj teritoriji Beograda je 1200MW i ta dobijena snaga je dovoljna da pokrije polovimu zahteva grada Beograda”, kaže dr Vranješ. Istraživanja su obuhvatala hidrogeotermalnu energiju akumuliranu u podzemnim vodama temperature od 30 °C, čije je korišcenje i aplikacija uslovljena primenom geotermalnih toplotnih pumpi. “Ove vode mogu da se koriste i za hlađenje i grajanje objekata, ali potpun efekat postižu ukoliko je i sam objekat energetski efikasan”, tvrdi dr Vranješ.

Mihajlo Gavrić, koordinator za zaštitu životne sredine JP EPS kaže da je zabluda da je Srbija zemlja bogata vodom jer kod nas mali postotak čine domicilne vode na čiji kvalitet može da utiče. “U EPS-u veliku pažnju posvećujemo monitoringu kvaliteta i kvantiteta vode. Prema tvrdnjama ICPDR-a (Međunarodna komisija za zaštitu Dunava), ono što imamo u Đerdapu je najveća deponija u Evropi. Namera EPS-a je da monitoring proširi na sve vode gde se nalaze EPS- ovi objekti. U Bajinoj Bašti, na primer, suočavamo se sa velikim plivajućim otpadom. Naslage otpada mogu da budu i do 2m visoke, tako da jezero praktično može i da se prepešači. Takođe 1/3 ili 1/4 kompletnog toka reke Lim je plivajuća deponija koja dolazi u Bajinu Baštu. Osnovna ideja kod sistema za prečišćavanja voda je da obuhvatimo sve objekte i dostignemo evropske standarde. U tom cilju, jedan od aktuelnih projekata je izgradnja sistema za prečišćavanje otpadnih voda u Obrenovcu”, kaže Gavrić.

Prema rečima Svetlane Bošković, zadužene za ekološke projekte u NIS-u, unapređenjem proizvodnih procesa, modernizacijom postrojenja i saniranjem vodovodne i hidrantske mreže poslednjih godina je postignuta racionalizacija u potrošnji vode na nivou cele kompanije NIS. “Količina zahvaćene vode po toni prerađene nafte svrstava NIS u vrh sličnih kompanija u regionu. Imajući u vidu ograničene vodne resurse, pogotovo rezerve vode za piće, NIS je sagledao značaj korišćenja vode, i kao energenta i kao sirovine, sa tehničko-tehnološkog, ekološkog i ekonomskog aspekta. Upravo je počelo sa radom postrojenje za poliranje kondenzata u Rafineriji nafte u Pančevo, koje omogućuje maksimalni povrat kondenzata, čime se direktno smanjuje zahvatanje vode iz Dunava. U NIS-u su u poslednje dve godine poslovne aktivnosti u oblasti energetike proširene na korišćenje alternativnih izvora energije. Izgrađene su 4 kogeneracione elektrane u Sirakovu, Velebitu i Kikindi, a u toku je izgradnja još 4 – u Bradardcu, Boki, Turiji i Srbobranu. Započela je izgradnja vetroparka u Plandištu, a razmatra se i korišćenje geotermalne energije. Na ovaj način se posredno utiče na zaštitu vodnih resursa i vodenih ekosistema“, kaže Boškovićeva.

Prof. dr Jovan Despotović, profesor Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu je podsetio da je ove godine 22. mart, Svetski dan vode bio posvećen vezi vode i energije. Prema njegovim rečima, nije nimalo jednostavno ustanoviti na koji način klimatske promene utiču na vodne resurse. Dr Despotović kaže da rečni slivovi sa vrlo izmenjenim režimom protoka, zahtevaju detaljniju analizu na osnovu klime i hidrološkog modeliranja, kao i razmatranje regulative i prakse u vezi sa integralnim upravljanjem vodnih resursa. „Adekvatna merenja su od velikog značaja i uslov su kvalitetnog integralnog upravljanja vodnim resursima. Takođe, sve dok ne bude cena vode bar u visini računa za mobilni telefon, mi ne možemo da imamo rešenje za probleme koji se javljaju u integralnom upravljanju vodnim resursima”, tvrdi dr Despotović.

Dejan Bibić, specijalista za mala i srednja preduzeća, DDOR Novi Sad je rekao: „S obzirom na skorašnje prirodne nepogode koje su zadesile našu zemlju, veoma je bitno razmišljati o osiguranju. Naš svakodnevni zadatak kao kompanije i jeste da edukujemo građane Republike Srbije da je osiguranje osnovna potreba, a ne trošak. Kroz zajedničko partnerstvo sa CEDEFom trudimo se da ispratimo nove trendove u proizvodnji energije i obezbedimo ih od prirodnih i materijalnih rizika. Kompanija “DDOR Novi Sad” tržištu Srbije svojim profesionalnim pristupom i radom potvrđuje neophodnost postojanja osiguranja kao delatnosti, a klijentima kroz svoju široku paletu proizvoda da ispunjava i zadovoljava njihove potrebe za osiguranjem”.

AKTUELNOSTI U VEZI SA TEMOM

Do 2025. godine dve trećine čovečanstva planete osetiće ozbiljan nedostatak vode. Jedan od Milenijumskih razvojnih ciljeva UN je smanjiti za polovinu broj ljudi koji nemaju pristup izvorima vode, i on je ostvaren 5 godina pre nego što je planiran. Ipak, procene stručnjaka kažu da oko 1,1 milijardi ljudi nema pristup pijaćoj vodi, a 2,5 milijardi nema obezbeđene elementarne sanitarne uslove. Naša zemlja raspolaže sa oko 2.000 metara kubnih domaće vode po stanovniku godišnje, što nas svrstava u kategoriju osetljivih po pitanju dostupnosti ovog vitalnog resursa. Zaključak je da Srbija nema dovoljno vode za piće i da je krajnje vreme da se obrati hitna pažnja na ovaj krucijalni problem. Jedan od nacionalnih prioriteta za dostizanje održivog razvoja u Republici Srbiji odnosi se na zaštitu i unapređenje životne sredine i racionalno korišćenje prirodnih resursa, a voda je jedan od najznačajnijih. Ovo podrazumeva integraciju i usaglašavanje nacionalnih ciljeva i mera svih sektorskih politika, harmonizaciju nacionalnih propisa sa zakonodavstvom Evropske unije i njihovu punu primenu. Direktiva EU o vodama (Water Framework Directive EU WFD – 2000/60/EC) ima za cilj da se vodni resursi održe i povećaju kroz održivo korišćenje vode i postepeno umanjenje zagađenja podzemnih voda i sprečavanje njihovog daljeg zagađivanja.

Od održavanja Međunarodne konferencije o vodama i životnoj sredini u Dablinu 1992. godine uvodi se koncept Integralnog upravljanja vodnim resursima (eng. Integrated Water Resources Management – IWRM). Integralno upravljanje vodama koordinisanog razvoja i upravljanje vodama, zemljištem i ostalim povezanim resursima, u cilju maksimiziranja nastalog ekonomskog i društvenog bogatstva na pravičan način, bez ugrožavanja održivosti vitalnih ekosastava (GWP, 2004). Planiranje i organizovanje upravljanja u skladu sa konceptom IWRM vrši se na nivou rečnog sliva, a ne administrativnih granica. Osnovni ciljevi integralnog upravljanja vodnim resursima su:

racionalno iskorišćenje vodnih resursa,
planiranje i upravljanje vodnim resursima na naučnoj i stručnoj osnovi, i
izbegavanje konflikata između interesnih grupa.

Voda kao energent
Smatra se da će obnovljivi izvori energije biti najbrže rastući izvor za proizvodnju električne energije, sa rastom od 2.8% godišnje do 2040, a hidroenergija je jedan od značajnijih obnovljivih izvora energije i jedini koji je ekonomski konkurentan fosilnim gorivima i nuklearnoj energiji. Istovremeno, procene pokazuju da će se do 2035. godine globalna potrošnja energije povećati za 35%, dok će se potrošnja vode po energetskom sektoru poveća za 85%.

Prosečna godišnja stopa rasta tražnje za energijom u regionu JIE procenjuje se na 2.3%, što je duplo više u odnosu na prethodnu deceniju, te je potreba za iskorišćavanjem vodnog potencijala za proizvodnju energije veća nego ikada. Kao i u ostatku sveta, zemlje jugoistočne Evrope rade na tome da što više iskoriste hidropotencijal. Rešenje za to vide između ostalog i u izgradnji mini hidrocentrala.

U Srbiji bi se podizanjem malih hidroelektrana (do 10 MW) mogao iskoristiti potencijal od 1.600 GWh godišnje, što je ekvivalentno energiji dobijenoj sagorevanjem 400.000 tona nafte. U posljednjih 30tak godina proizvodnja energije u hidroelektranama je utrostručena, ali je time udeo hidroenergije povećan za samo 50%. Ukupan potencijal hidroenergije u Srbiji procenjuje se na 17.000 gigavat-sati od čega je iskorišćeno oko 10.000 gigavat-sati. Preostali hidroenergetski potencijal se procenjuje na oko 7.000 gigavat-sati i to u slivu Morave, Drine i Lima, i Dunava. Ta područja su pogodna za izgradnju objekata snage veće od 10 megavata i godišnju proizvodnju oko 5.200 gigavat-sati. Potencijal malih vodotokova, na kojima se mogu graditi male hidroelektrane, iznosi oko 0,4 miliona ten, ili 3% od ukupnog potencijala obnovljivih izvora u Srbiji.

Prečišćavanje vode
Pored značajnog potencijala vode za dobijanje energije, takođe je sve veća potreba za efikasnošću u korišćenju voda, kao i da se poveća kvalitet vode putem eliminisanja i kontrole zagađivača.

Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije, donelo je tri uredbe kojima je regulisana zaštita voda, od kojih je za zagađivače voda najznačajnija Uredba o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje. Pored usvajanja odgovarajućeg normativno-pravnog okvira u postojećoj oblasti i njegovog usaglašavanja sa propisima EU, primena savremenih tehnologija i inovativnih rešenja koja omogućavaju optimizaciju upotrebe i potrošnje vodnih resursa u industriji, efikasnost u njenom korišćenju, kao i prečišćavanje otpadnih voda radi njene višestruke upotrebe predstavljaju imperativ koji će omogućiti poslovanje velikog broja industrija i usloviti njihovu konkurentnost na tržištu.
Industrija je veliki potrošač vode, obzirom da gotovo da nema procesa u kome se ne koristi voda. Godišnje se za osnovne ljudske potrebe (piće i higijena) potroši preko 110 km3, dok se u industriji potroši skoro devet puta više, oko 930 km3. Problem su i neuređene deponije i ilegalno pražnjenje septičkih jama. Termoelektrane proizvode oko 6 miliona tona pepela godišnje, koji stvara veliko zagađenje vode i zemlјišta i njihovu degradaciju. Prema podacima iz 2013. godine, od ukupno korišćenih voda u industriji, 97,1% čine vode korišćene u sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom i parom, 2,5% u prerađivačkoj industriji, a 0,4% u rudarstvu. U Srbiji se prerađuje samo 4% otpadnih voda. Više od 50 odsto industrijskih postrojenja u Srbiji ne prečišćava otpadne vode, jer nema sisteme za prečišćavanje.