Cilj Dunavskog Biznis Foruma
Cilj Dunavskog Biznis Foruma je bio da obezbedi platformu za institucionalne i korporativne lidere da razmene stavove o rastućim regionalnim pitanjima u vezi sa EU Dunavskom strategijom, sagledaju i iskoriste potencijale u oblasti energetike, transporta, agribiznisa i IT, i razmotre uzajamne investicione prilike. Forum je imao za cilj da podstakne partnerstva izmedju kompanija, gradova i regija radi izgradnje prosperiteta i veće konkurentnosti Dunavskog regiona.
Tokom tri dana Dunavski Biznis Forum je obuhvatio sledeće teme:
- Razvoj saradnje u oblasti energetike, intermodalnog transporta, agribiznisa i IKT,
- Zaštitu životne sredine i održivo korišćenje prirodnog bogatstva u slivu Dunava,
- Jačanje ekonomskih regionalnih partnerstava radi poboljšanja investicionih prilika,
- Podrška konkurentnosti preduzeća, uključujući i razvoj klastera, kao i unapređivanje institucionalnih kapaciteta i saradnje,
- Stvaranje ekonomije znanja, aktivna uloga nauke i podsticaj inovacijama i kreativoj industriji radi novih radnih mesta.
Područje Podunavlja je prirodna prostorna, privredna i kulturna sredina, i nju od 2010. godine obuhvata Strategija za Dunav Evropske unije. Prostire se na teritoriji kroz koju protiče Dunav sa pritokama, od Švarcvalda do Crnog Mora, a obuvata 14 zemalja i preko 215 miliona stanovnika. Zemlje Podunavlja su: Nemačka, Austrija, Mađarska, Češka, Slovačka, Slovenija, Bugarska, Rumunija, Hrvatska, Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Moldavija i Ukrajina.
"Geografija je bitna! Zato je Dunavski Biznis Forum idealna prilika da se okupe politički i poslovni lideri i stvore još čvršće veze. Forum predstavlja temelj za stvaranje regionalnih partnerstava u poslovanju, tehnologiji i inovativnosti. Mogućnosti za blisku saradnju u oblasti energetike, saobraćaja, agrobiznisa i IKT ima u izobilju i one direktno doprinose trostrukoj suštini: ekonomskom, socijalnom i ekološkom uspehu. To je forum za sve nas."
Organizacija Foruma
Centralno evropski forum za razvoj, CEDEF, ekspertska organizacija za održivi regionalni razvoj i Media Invent, u saradnji sa Novosadskim, Beogradskim i Mariborskim Univerzitetima, Ministarstvom privrede Republike Srbije, Vladom Autonomne Pokrajine Vojvodine, Privrednom komorom Srbije, Ministarstvom rudarstva i energetike Republike Srbije, Ministarstvom gradjevinarstva, saobraćaja i infrastrukture RS, Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine RS, gradom Beogradom, javnim preduzećima Elektroprivreda Srbije i Telekom Srbije, i vodećim kompanijama kao Delta Holding, Schneider Electric, Naftachem, su organizovali međunarodni skup TREĆI DUNAVSKI BIZNIS FORUM, od 27. do 29. oktobra u Beogradu i Novom Sadu.
Programski savet Dunavskog Biznis Foruma čine:
Prof. dr Miroslav Vesković,
Rektor Univerziteta u Novom Sadu
Prof. dr Ana B. Bovan,
Predsednik CEDEF
Prof. dr Radovan Pejanović, Prorektor, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
Marija Desivojević Cvetković, Potpredsednik Delta Holding
Vlado Markanović, Direktor Media Invent
Jovanka Arsić-Karišić, Predsednik UO CEDEF
Za koga je Forum namenjen
Institucionalni i korporativni lideri, zvaničnici i stručnjaci iz vlada i privatnog sektora, međunarodnih organizacija i akademske zajednice, kao i predstavnici diplomatskog kora i velikog broja privrednih komora i investicionih agencija iz celog regiona su učestvovali u ovom događaju. Forumu je prisustvovalo više stotina učesnika tokom 3 dana, iz brojnih opština, gradova i regija Dunavskih zemalja i šire.
Regionalno povezivanje kao cilj
"Strategija EU za Dunavski region je dobra koliko i njeni efekti koji su cenjeni od strane ljudi u regionu. Različite grupe ljudi u različitim područjima Dunavskog regiona imaju različita očekivanja u vezi sa efektima ove strategije regionalne politike EU. Očekivanja uključuju vidno povećanje životnog standarda i poboljšanje kvaliteta života, bolje mogućnosti za zaposlenje i ostanak u radnom odnosu, veći osećaj sigurnosti i bezbednosti, bolje javne usluge, čistu pijaću vodu, bolje upravljanje otpadnim vodama, bolje funkcionisanje gradova, i mnogo više. Bogatstvo, socijalna pravda i pojedinačne perspektive za budućnost na osnovu obrazovanja i obuka su jedina garancija da se nastavi stabilan i miran razvoj u Evropi."
Težnja je da se EU razvije u “Evropu regiona”, isprepletenu mrežu područja koja prekogranično sarađuju prema svojim posebnostima i zajedničkim interesima. Takva isprepletenost Evropu čvršće povezuje i ekonomski i politički. Do nedavno se područna saradnja uglavnom odvijala na mikro i srednjoj razini, tek je kroz uspostavljanje prve makroregije, Baltičke, otpočeo ovaj proces. Dunavska strategija predstavlja drugu Evropsku makroregiju.
Brojni izazovi i potencijali postoje u Podunavlju. Na primer, iako 2800 km dugim dunavskim plovnim putem godišnje prolazi tek 50, a 800 km dugim rajnskim 330 miliona tona tereta, Dunav je znatno zagađeniji od Rajne. Zemlje u Dunavskoj strategiji do sada su predložile i pokrenule preko 1000 zajedničkih projekata, a primer ciljeva koji se žele postići do 2020. godine su: uklanjanjem “uskih grla” učiniti Dunav plovnim najmanje 300 dana u godini, razviti luke i za najmanje petinu povećati prevoz tereta; dovršiti evropsku brzu železničku mrežu kroz Podunavlje; vratiti kečigu u Dunav, smanjiti poljoprivredno zagađenje; smanjiti opasnost od poplava, razviti korišćenje obnovljive energije, kako hidro tako i geotermalne; uvesti ekološki prijateljske proizvodne postupke u male i srednje firme i očistiti Podunavlje od mina.
