18-19. septembar 2014, Beograd / Novi Sad

CEDEF Forum

PETI MEDJUNARODNI ENERGETSKI FORUM - BIOMASA: NAJVEĆI IZVOR OBNOVLJIVE ENERGIJE U EVROPI I SRBIJI

ZEMLJA PARTNER MAĐARSKA

Centralno evropski forum za razvoj, CEDEF, pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike RS, Pokrajinskog Sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine APV, Elektroprivrede Srbije, u saradnji sa klasterom za ekološku energiju i ekološku kulturu Ecopanonia i u partnerstvu sa Mađarskom elektroprivredom MVM OVIT, organizovao je PETI MEDJUNARODNI ENERGETSKI FORUM - BIOMASA: NAJVEĆI IZVOR OBNOVLJIVE ENERGIJE U EVROPI I SRBIJI 18-19. septembra 2014. u Beogradu / Novom Sadu.

U saradnji sa Francuskim Institutom u Srbiji, CEDEF je specijalno za učesnike Foruma u četvrtak, 18.9.2014. omogućio i posetu izložbi fotografija i radova „Energije za održivi svet“, koja se održava u okviru programa “Obnovite energije”. Narednog dana, 19. septembra, u Novom Sadu su održani Paneli: „Kritična (bio)masa za uspeh – perspektive Srbije i potencijali iz okruženja”, „Pozitivna iskustva – biomasom do ušteda i energetske efikasnosti”, dok je u trećem panelu Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine APV predstavio realizovane projekte u domenu EE i OIE. Eksperti i regulatori iz zemlje i inostranstva su pružili odgovore na pitanja da li smo spremni da primenimo preporuke i praktična rešenja koja će pomoći da se intenzivira upotreba i efikasnije korišćenje biomase i posedujemo li za to neophodnu tehnologiju i finansijska sredstva.

Ciljevi ovog Foruma bili su:

• Da se ukaže na značaj biomase kao obnovljivog izvora energije i prednosti koje upotreba ovog izvora energije donosi a koje se ogledaju u zaštiti životne sredine, povećanju energetske efikasnosti, smanjenju troškova na nivou celog društva.
• Da se predoče veliki potencijali koje Srbija poseduje u izvorima biomase kao i problemi zbog kojih je ovaj sektor na nezavidno nerazvijenom nivou.
• Da se dodje do preporuka i teorijskih i praktičnih rešenja, koja će pomoći da se intenzivira upotreba biomase i da se biomasa koristi efikasniije.
• Predstavljanje naprednih tehnologija u proizvodnji i upotrebi biomase u zemlji, regionu i EU, kao i načinima unapredjenja ovih tehnologija u Srbiji.
• Subvencijama, kreditima i različitim načinima finansiranja, kojima bi se uticalo na povećanje interesovanja i investicija u upotrebu biomase.
• Predstavljanje primera dobre prakse u regionu, sa osvrtom na dostignuća postignuta u Madjarskoj.

Program Foruma možete preuzeti ovde.

Prezentacije govornika mozete preuzeti ovde.

Fotografije sa Foruma pogledajte ovde.

Pod biomasom podrazumevamo organsku materiju biljnog ili životinjskog porekla, što je čini veoma značajnim OIE, kako u svetu, tako i u Srbiji. Biomasa se koristi u procesima sagorevanja ili se, u sistemima za proizvodnju energije, konvertuje u toplotnu ili električnu energiju. Pored ovoga, biomasa se koristi i za proizvodnju tečnih i gasovitih goriva - bioetanola, biodizela i biogasa, kojima se može zameniti upotreba fosilnih goriva, a kako se sagorevanjem biomase ne povećava količina CO2 u atmosferi, ostvaruje se pozitivan uticaj na životnu sredinu.

Najperspektivnije mogućnosti za korišćenje biomase u Srbiji su zagrevanje prostorija u domaćinstvima i zgradama korišćenjem peleta ili briketa od biomase, kosagorevanje ili potpuna zamena loženja mazuta ili uglja u toplanama, proizvodjnja električne struje i proizvodnja biogoriva za saobraćaj.

Neki od izazova na tržištu biomase su: nepostojanje organizovanog sakupljanja biomase za energetske potrebe i odgovarajuće infrastrukture, zastarele tehnologije u srpskoj privredi, nedefinisana cena za biomasu, nesigurnost isplate i veliki troškovi, netransparentno tržište sirovina za biomasu i nepostojanje asocijacije za biomasu. Porebno je obezbediti odgovarajuće licence, dozvole i sertifikate kojima bi se verifikovale različite mogućnosti upotrebe biomase i dostaviti investitorima jasne standarde u upotrebi biomase.

IZJAVE UČESNIKA FORUMA

Predsednik UO CEDEFa Jovanka Arsić Karišić je otvarajući skup rekla da Srbija ne koristi veliki potencijal koji poseduje u biomasi - čak 61% od ukupnih OIE. Dok je stepen korišćenja potencijala drvne biomase u Srbiji relativno visok (66,7%), potencijal poljoprivredne biomase se neznatno koristi (2%), dok se potencijal biorazgradivog komunalnog otpada uopšte ne koristi. Potencijal biomase, posebno poljoprivredne, je dinamička kategorija i radi njegovog povećanja potrebno je preduzeti odgovarajuće aktivnosti na iskorišćenju devastiranog zemljišta u proizvodnji biomase za energetske svrhe (energetski zasadi).

Prof. dr Miloš Banjac, pomoćnik ministra u Ministarstvu rudarstva i energetike RS, izjavio je: „Srbija je preuzela obavezu da poveća učešće OIE u ukupnom energetskom bilansu i zato biomasa u Akcionom planu ima veliki udeo za proizvodnju električne i toplotne energije. Plan je da biomasu koristimo što više možemo jer je ona u odnosu na vetar i sunce mnogo jeftiniji izvor energije”. Banjac naglašava da se u najskorijem periodu planira izrada ATLASA biomase za svaku od opština u Srbiji, i početak rada berze biomase u Srbiji. Na taj način će se prevazići mnogi od problema sa kojima se suočavamo u iskorišćavanju ovog velikog i nedovoljno upotrebljenog resursa. Ministarstvo podržava ovakve skupove, koji doprinose podizanju svesti i rešavanju problema iz ove oblasti, a aktivno je i na realizaciji projekta u saradnji sa UN, kojim će iz Fonda UN biti sufinansirano šest manjih postrojenja za proizvodnju toplotne i električne energije iz biomase. Ministarstvo sa KFW-om sprovodi i četvorogodišnji projekat, koji podrazumeva smanjenje barijera za korisnike biomase, stvaranje tržišta i uvođenje biomase u gradske toplane, rekao je Banjac.

Dragan Božić, pomoćnik gradonačelnika Novog Sada je pozdravio skup i naglasio da je Novi Sad grad kome je potrebno više ulaganja u energetsku efikasnost i korišćenje obnovljivih izvora energije.

Zoltan Varga-Haszonits, otpravnik poslova Ambasade Mađarske u Beogradu kaže: „Forum je odlična prilika za ostvarenje direktnih kontakata između mađarskih i srpskih kompanija. Mađarska preduzeća imaju bogato iskustvo u OIE i EE i spremna su da ga podele sa Srbijom. Istakao bih Komlo, koji se snabdeva energijom iz OIE. Stručnjaci iz Srbije su više puta posetili ovaj grad i upoznati su sa ovim primerom primene biomase. Pozdravljam nastavak te saradnje i verujem da će njen rezultat biti promene u vašoj zemlji”.

Dr György József Kunos, predstavnik za Srbiju mađarske kompanije MVM OVIT, je izjavio: „Naše preduzeće je u maju donelo odluku o otvaranju sedišta u Novom Sadu. Kako smo zainteresovani za srpsko tržište, zadatak nam je bio da procenimo kako funkcioniše gradsko grejanje u Srbiji. Posetili smo toplane, upoznali se sa tehnologijom koja se koristi i došli do zaključka da se u praksi najčešće koriste plin, nafta i mazut, što predstavlja veliki rizik za nacionalnu ekonomiju.  Zato je neophodno početi diverzifikovani razvoj i koristiti alternativne izvore kao energent. Količina biomase nije pitanje jednog grada, već nacije. Partner Srbiji je Mađarska, ne samo zbog članstva EU, istorijske, geografske i kulturološke povezanosti, već i zbog dobrih razvojnih planova”, istakao je Kunos.

Aleksandar Vasiljević, izvršni direktor JP Srbijašume, kaže da je biomasa ekološki prihvatljivo gorivo koje može značajno doprineti redukciji emisije gasova staklene bašte i da smanji zavisnost od energenata koji se uvoze. “Obnovljivost biomase uslovljena je načinom upotrebe ovog OIE i zahteva primenu mera održivog gazdovanja šumama. Godišnja potrošnja od preko 6 miliona m3 ogrevnog drveta se utroši u pećima sa veoma niskim stepenom iskorišćenja, ne većim od 40%, dok se se u savremenim kotlovima na biomasu on kreće i iznad 80%. Preko 30% teritorije Srbije pokriveno je degradiranim šumama, od čega se u periodu od 10 godina može rekonstruisati samo polovina, čime je moguće ostvariti proizvodnju od 220 000 m3 šumske drvne biomase. U državnim šumama je u početnom periodu moguća godišnja proizvodnja drvne biomase iz šumskog ostatka u iznosu do 0,17 mil. m3, a u privatnim šumama do 0,26 mil. m3 na godišnjem novou“.

Nenad Ratkov, zamenik regionalnog direktora DDOR Novi Sad, istakao je da je ova kompanija, vođena velikim globalnim iskustvom UNIPOL Grupe u vezi sa osiguranjem u domenu obnovljivih izvora energije, počela da primenjuje ta znanja i na domaćem tržištu. DDOR je prva osiguravajuća kuća u Srbiji koja je prepoznala važnost ovakvih projekata i prva napravila posebne uslove za osiguranje u domenu obnovljivih izvora energije. Razumevajući sam značaj energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije DDOR NOVI SAD postao i ekskluzivni godišnji partner CEDEF-a u domenu osiguravajućih kuća.

Bojan Grujički, direktor, VIESSMANN, je izjavio: ”Tehnologija sagorevanja biomase u cilju proizvodnje toplotne i električne energije je u poslednjih 20 godina napravila veliki korak napred. Razvijena su resenja i sistemi koji su po svojoj automatizovanosti, visokoj efikasnosti i ekološkim parametrima dosegli nivo koji je dosad nezabležen”. Takav razvoj za posledicu ima stvaranje sistema za grejanje koji su vrhunski po efikasnosti, dugovečni, a ne zahtevaju tradicionalno veliki angažman ljudskih resursa prilkom korišćenja, što odgovara kako potencijalnim korisnicima tako i proizvodjačima samog energenta. Viessmann je evropski lider u proizvodnji ovakvih sistema na drvnu biomasu - bez obzira na tip i sastav tog goriva. U Viessmannu su razvijeni sistemi od najmanjih do najvećih kapaciteta, prilagođeni najrazličitijim zahtevima, a Viessmann obezbeđuje i različite linije finansiranja za ovakve projekte, ističe Grujički.

Nataša Avlijaš, direktor razvoja kompanije TEI iz Italije, predstavila je posetiocima Foruma ovu kompaniju i uputila ih u praksu korišćenja biomase u Italiji. „Polazeći od svog iskustva sa postrojenjma koja koriste otpad za dobijanje energije, koja datiraju od ranih 90-ih, TEI je proširila svoju specijalizaciju na oblast proizvodnje energije iz biomase. Kao nezavisni konsultant nudimo usluge izrade studija izvodljivosti, projektovanja itehničke/ekonomske usluge i aktivno učestvujemo u studijama zaštite životne sredine i projektovanju infrastrukture za životnu sredinu. Primeri iz prakse koje bih navela je energana na biomasu u gradu L'Aquila, koja tretira 55.000 t biomase godišnje, kao i energana u regionu Friuli-Venezia Giulia, koja tretira čak 140.000 t biomase godišnje “, izjavila je Avlijaš.

Saša Ajdarić, predstavnik prodaje - proizvođači mašina i krajnji korisnici, kompanije Schneider Electric,  rekao je da će obnovljivi izvori energije biti najbrže rastući izvor proizvodnje električne energije sa rastom od 2.8%godišnje do 2040. „Upotreba obnovljivih izvora energije, posebno energije iz biomase, u Srbiji ima veliki potencijal. Schneider Electric poseduje uređaje i rešenja za upravljanje postrojenjima na biomasu i isporuku proizvedene električne energije”, izjavio je Ajdarić.

Goran Ranković, rukovodilac proizvodnje TE - TO, Sremska Mitrovica, Panonske termoelektrane, izjavio je da je, u cilju očuvanja životne sredine, kao i pouzdanosti i povećanja efikasnosti proizvodnje toplotne energije, jedno od najvažnijih unapređenja bila izgradnja vrelovodnog kotla na biomasu, suncokretovu ljusku, kao baznog izvora toplotne energije za grejanje grada. „Vrelovodni kotao na biomasu je u ekspolataciji godinu i po dana, i ispunio je skoro sve ciljeve zbog kojih je izgrađen. Njegova uspešna eksploatacija daje nam podstrek na putu realizacije ideje za izgradnju postrojenja na biomasu za proizvodnju električne i toplotne energije u kombinovanom režimu”.

József Kotnyek, rukovodilac Sektora za daljinsko grejanje, MVM OVIT, Mađarska, izjavio je: „Naše preduzeće je početkom ‘90-ih počelo preuređivanje postrojenja, da bi u Komlu prvi put proizvelo novi kotao. Upoređujući cenu drvne biomase sa cenom gasa, sistem grejanja na biomasu je rentabilniji. Njegov rezultat je smanjenje cena za 15%. U Mađarskoj se pre svega koriste drvo i stabljika kukuruza, dok se pelet upotrebljava kod manjih kotlova. Za mesec dana biće završena izgradnja postrojenja koje će kao biomasu koristiti komunalni otpad”.

Nemanja Kočijašević, izvršni direktor, MIVA EKO PELET, Inđija je rekao  da Srbija poseduje potencijal od više miliona tona peleta godišnje koji su ranije nenamenski korišćeni. „Naš cilj je plasiranje peleta na tržište, što je u Srbiji bio pionirski zadatak. Veliki broj institucija od kojih smo tražili dodatna sredstva nije prepoznao korišćenje peleta kao perspektivan posao i bili smo prinuđeni da izvozimo pelet u EU. Danas imamo finalni proizvod čiji je kvalitet potvrdila i ovlašćena laboratorija u Češkoj”, izjavio je Kočijašević.

Istvan Hegel, generalni direktor, SONDEX HOCSERELOK MAGYARORSZAG KFT Mađarska, predstavio je ovu kompaniju, kao i Sondex pumpe i izmenjivače toplote različitih tipova i primena, koji omogućuju uštedu do 44% kada je reč o ugradnji i servisiranju. „Naši proizvodi našli su svoju upotrebu u elektrani Sønderborg u Danskoj, postrojenju za hlađenje u Štokholmu, Švedska, i toplanama na biomasu u mađarskim gradovima Komlo i Tatabánya”.

Kaszás Anikó, direktor, Transcommers Ltd, Mađarska je predstavila kompaniju koja posluje od 1995. godine i čija je oblast poslovanja usmerena na solarnu energiju.

 

Na III Panelu predstavljeni su sledeći projekti Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine APV:
· Korišćenje biomase za grejanje objekata za uzgoj pilića na farmi Agroprodukt Šinković doo Bečej
· Zamena postojećeg kotla na ugalj novim kotlom sa pogonom na biomasu u RJ Dom za negu i stara lica Gerontološkog centra Sombor
· Aktivnosti Društva za obnovljive izvore energije srednje tehničke škole “Mihajlo Pupin” u Kuli u oblasti primene OIE, povećanje energetske efikasnosti i edukacije učenika i  stanovništva opštine Kula
· Učinak solarnog postrojenja za zagrevanje sanitarne tople vode u opštoj bolnici Subotica
· Korišćenje biomase za grejanje farmi za tov brojlera
· Upotreba biomase sa ciljem uštede električne energije na farmi Mecker

AKTUELNOSTI U VEZI SA TEMOM

Trenutno stanje i rešenje problema

Iako Srbija, prema predlogu Strategije za razvoj energetike RS do 2025. godine sa projekcijama do 2030, poseduje velike potencijale u biomasi - 61% od ukupnih OIE, trenutno stanje ovog sektora je veoma loše. Ukupan energetski potencijal biomase u Srbiji iznosi 3,4 Mtoe, od čega 1,67 Mtoe potiče od poljoprivredne biomase i 1,53 Mtoe od šumarstva i drvne industrije, dok je potencijal biorazgradivog komunalnog otpada procenjen na 205 hiljada ten. Prema Nacionalnom akcionom planu za korišćenje obnovljivih izvora energije RS, cilj RS u ovoj oblasti jeste postizanje 27% OIE u bruto finalnoj potrošnji energije u 2020. godini. Veliki izvor biomase u Srbiji je drvna gradja, koju Srbija poseduje u značajnoj količini. Prema zvaničnim podacima, ukupna površina šuma i šumskog zemljišta u Srbiji iznosi 2 252 000 ha. Najčešći načini upotrebe drvne biomase u energetici su u vidu peleta, briketa i drvnog čipsa.Potencijali koje Srbija poseduje za proizvodnju biogasa mogu nadomestiti oko 20% uvoznog prirodnog gasa.

Potencijal Srbije u biomasi se utvrdjuje na osnovu statističkih podataka o količinama proizvoda, procene ostataka u različitim sektorima industrije, a takva metodologija prikupljanja podataka nije u skladu sa sistemima koji se koriste u EU. Jednim od problema smatra se i nepostojanje posebne asocijacije za biomasu. U zemljama EU osnovan je veliki broj ovih asocijacija sa ciljem da pomognu u znanju i tehnološkom razvoju. Ove asocijacije imaju značajnu ulogu u procesu korišćenja biomase kao OIE. Podizanju svesti može doprineti i sprovodjenje demonstracionih projekata o biomasi, kojima bi se pružio jasan uvid u postupak upotrebe biomase. Upotreba biomase zahteva upoznavanje sa najsavremenijim tehnološkim rešenjima radi njihove implementacije. Učešće nacionalnih istraživačkih institucija u medjunarodnim projektima, kao što su Bioenergy Network, ERA i FP7, predstavlja način da se Srbija aktivno uključi u razvoj novih tehnologija, modernizuje opremu i mobilizuje mlade istraživače. Podizanje naučnog nivoa i razvoj tehnologija za biomasu predstavlja investicioni napor, ali je to izazov za nauku i tehnološki razvoj i mogućnost otvaranja nove proizvodnje. Glavna prepreka za povećano korišćenje biomase za proizvodnju električne energije je niska kupovna cena proizvedene električne energije, kao i niska cena električne energije za potrošače. Uvođenje podsticaja za električnu energiju proizvedenu iz biomase će stvoriti uslove za investitore koji su zainteresovani za izgradnju ovih vrsta postrojenja.
Madjarska, kao jedan od naših suseda, daje odličan primer efikasnog i modernog postrojenja za biomasu. Projekat toplane Komlo je reprezentativni primerak postrojenja koje kao energent koristi biomasu. Madjarska je spremna da pruži podršku Srbiji, kao kandidatu za članstvo u EU, u izgradnji postrojenja za biomasu. Vojvodina, i Srbija uopšte poseduje odlične potencijale za proizvodnju biomase. Saradnja u ovom sektoru pospešiće postizanje EE, intenziviranje upotrebe OIE, kao i uštede i poboljšanje kvaliteta uopšte životne sredine na regionalnom nivou.

REGULATIVA EU

Udeo energije iz obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji jedan je od ključnih indikatora strategije Evropa 2020. Cilj na nivou 28 članica EU je da do 2020. godine obnovljivom energijom zadovolje 20% bruto finalne potrošnje energije, pri čemu, prema Akcionom planu za biomasu, 13% predstavlja upotreba biomase. Na inicijativu Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine i uz pomoć i podršku Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije, pokrenut je postupak za omogućavanje izvoza peleta i briketa od agrarne i drvne biomase u zemlje Evropske unije, i 9. aprila 2014. godine, Evropska komisija donela je Uredbu, na osnovu koje se našoj zemlji omogućava izvoz agropeleta u zemlje članice EU. Srbija, kao kandidat za članstvo u EU, mora uskladiti svoju pravnu regulativu sa regulativom EU, pri čemu više pažnje mora pokloniti OIE i zaštiti životne sredine, kojima je EU dala primat.