20. maj 2013, Novi Sad
CEDEF Investiciona konferencija
BIOMASA - MOGUĆNOSTI I IZAZOVI
Centralno evropski forum za razvoj, CEDEF, pod institucionalnim pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine, a u saradnji sa Privrednom komorom Vojvodine i JP “Srbijašume”, u okviru 80. jubilarnog Međunarodnog Sajma poljoprivrede u Novom Sadu, organizovao je po drugi put investicionu konferenciju sa ciljem da podstakne investiranje u projekte iz oblasti biomase. Na investicionoj konferenciji diskutovano je o sledećim pitanjima:
- Prioriteti strategije Srbije u oblasti biomase i prateća regulativa
- Primena propisa, izazovi i kako ih prevazići
- Najsavremenija tehnološka rešenja
- Kako obezbediti finansiranje projekata iz oblasti biomase
- Aktuelni projekti na teritoriji Srbije
- Resursi Srbije u oblasti biomase
Prezentacije možete pogledati ovde.
Program konferencije se nalazi ovde.
Galeriju fotografija možete pogledati ovde.
UNDP Vodič za investitore - Izgradnja postrojenja i proizvodnja električne/toplotne energije iz biomase u Republici Srbiji. Možete pogledati ovde.
Na konferenciji je svečano potpisan Memorandum o saradnji CEDEF-a sa Klasterom FUTURA iz Mađarske. Klaster FUTURA je međunarodni klaster za poslovni razvoj, skup iskusnih kompanija iz oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti.
Na skupu su govorili:
- Jovanka Arsić - Karišić, predsednik UO, CEDEF
- Perica Grbić, direktor Uprave za šume, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
- Vitomir Vučković, podsekretar, Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine
- dr Jovan Vujičić, član UO, Privredna komora Vojvodine
- Aleksandar Vasiljević, izvršni direktor, JP „Srbijašume“
- Saša Ajdarić, predstavnik prodaje za krajnje korisnike u industriji i proizvođače mašina, Schneider Electric
- Nenad Lučić, menadžer za razvoj proizvoda, Sberbank
- Aleksandar Kovačević, menadžer za mala i srednja preduzeća, Banka Intesa
- Dragoslav Dobrosavljević, energetski menadžer opštine Vršac i član Akcionog odbora MEMSa, MEMS
Perica Grbić, direktor Uprave za šume, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, izjavio je: „Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede odgovorno je za upravljanje oko 40% nacionalnog šumskog zemljišta. Učešće sektora šumarstva i prerade drveta u ukupnoj finalnoj potrošnji energenata u Srbiji je 13,6%, odnosno 1,37 mtoe. Korišćenjem drvnih energenata na državnom nivou godišnje se postiže ušteda u korišćenju lož ulja u vrednosti od 1,5 milijardi litara i zemnog gasa u iznosu od 1,4 milijardi m3. U novčanim iznosima, to je ušteda na godišnjem nivou u iznosu od 1,3 milijardi evra za lož ulje i 650 miliona evra za zemni gas. Korišćenjem drvnih goriva smanjena je i emisija CO2 za 7 miliona tona trenutne vrednosti od oko 55 miliona evra. Rekonstrukcijom niskokvalitetnih izdanačkih šuma i otvaranjem mogućnosti za plasman drvne biomase otvorilo bi se najmanje 20.000 novih radnih mesta“.
Vitomir Vučković, podsekretar Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine, istakao je: „S ozbirom da je područje Vojvodine i Srbije bogato biomasom, postoji mogućnost da biomasa preuzme ulogu najznačajnije alternativne energije u našoj sredini. Ukupan potencijal otpadne biomase samo na teritoriji AP Vojvodine iznosi oko 9-10 miliona tona na godišnjem nivou. Ako bi se od ukupno raspoložive biomase za energetske potrebe koristila 1/3, ekonomski efekti u vidu smanjenja troškova energije bili bi veoma značajni. Nažalost, prema procenama kolega sa Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada, danas je procenat korišćenja biomase veoma mali i procenjuje se da iznosi između 3 i 5%“.
Jovan Vujičić, član UO Privredne komore Vojvodine, izjavio je: “Ovakvi skupovi kao što je CEDEF danas organizovao od ključnog su značaja za promovisanje veće upotrebe biomase. S toga, Privredna komora Vojvodine je spremna da podrži sve projekte u ovoj oblasti“.
Aleksandar Vasiljević, izvršni direktor, JP „Srbijašume“, naglasio je: „Kako bismo sačuvali našu životnu sredinu potrebno je bazirati se na iskorišćenje ekološki prihvatljivih goriva. Biomasa je jedno od njih. Ona predstavlja uslovno obnovljiv izvor energije uz primenu mera održivog gazdovanja šumama. Takođe ono što je bitno jeste da se sagorevanjem biomase smanjuje emisija ugljendioksida i samim tim zagađenje životne sredine. Učešće drvne biomase u globalnoj potrošnji energije procenjuje se na 14% što je veoma blizu učešću električne energije 15% i gasa 16%. S druge strane, procenjujući ukupnu potrošnju drveta u Srbiji za energetske potrebe ukupna godišnja potrošnja drveta za ogrev iznosi 6.3 miliona m3. Upotrebom biomase povećava se i energetska efikasnost“.
Dragoljub Damljanović, direktor, Schneider Electric, rekao je: „Danas je pitanje uštede energenata i orijentacija na obnovljive izvore energije veoma aktuelno. Biomasa je jedna od šansi Srbije da iskoristi prirodni potencijal za proizvodnju energije na bazi obnovljivih izvora. Mi u Schneider Electric-u imamo veliko iskustvo u sprovođenju projekata u oblasti obnovljivih izvora - solara, mini hidroelektrana, kao i postrojenja na biomasu. Naša rešenja doprinose efikasnom radu ovih postrojenja”.
Nenad Lučić, menadžer za razvoj proizvoda Sberbank, predstavio je linije kreditiranja za projekte pospešivanja energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije, kao i kupovinu i korišćenje savremenih tehnologija u te svrhe. “Prateći globalne trendove i imajući na umu značaj očuvanja životne sredine i ublažavanje efekata klimatskih promena, Sberbank Srbija je razvila EKO kredite za unapređenje energetske efikasnosti i uštedu energije koji se plasiraju iz izvora Nemačke razvojne banke (KfW). Na ovaj način, Sberbank Srbija potvrđuje svoje poslovanje kao društveno odgovorna institucija koja brine o zaštiti životne sredine i kreira uslove koji će obezbediti dugoročne i pozitivne efekte u cilju povećanja energetske efikasnosti“.
Aleksandar Kovačević, menadžer za mala i srednja preduzeća, Banka Intesa izjavio je: „Sledeći principe društveno odgovornog poslovanja, Banka Intesa, deo međunarodne bankarske grupacije Intesa Sanpaolo, opredeljena je da pruža aktivnu podršku privatnim kompanijama, javnim preduzećima, kao i lokalnim samoupravama u finansiranju projekata energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. U prilog ovome govori i činjenica da je Banka Intesa bila prva banka na tržištu Srbije koja je sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj 2009. godine potpisala ugovor o korišćenju kreditne linije za energetsku efikasnost u iznosu od 14 miliona evra i koja je uspešno realizovana. Banka Intesa je trenutno u fazi finalizacije ugovora o novim kreditnim linijama za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije sa nemačkom razvojnom bankom KFW i Evropskom bankom za obnovu i razvoj u ukupnom iznosu od 30 miliona evra, koje će biti operativne tokom leta 2013. godine. Sredstva će biti namenjena kako privatnim privrednim subjektima tako i opštinama i javnim komunalnim preduzećima, a krediti će biti odobravani na rok do 8 godina”.
Dragoslav Dobrosavljević, član Akcionog odbora MEMS-a, predstavio je više projekata iz oblasti biomase koji su pokrenuti i realizovani u opštinama i gradovima širom Srbije. Takođe ukazao na prednosti korišćenja biomase za proizvodnju električne i toplotne energije i u kojoj meri upotreba obnovljivih izvora energije doprinosi razvoju lokalnih samouprava, osvrnuvši se i na doprinos koji MEMS daje preko mreže svojih menadžera, utičući na veća ulaganja u iskorišćenje velikog potencijala koje Srbija poseduje.
Jovanka Arsić - Karišić, predsednik UO CEDEF-a, izjavila je: „Srbija raspolaže velikim potencijalom u oblasti EE i OIE, a najveći deo tog potencijala leži u biomasi, gde je naša zemlja u samom vrhu Evropskih zemalja. Još uvek je mali broj realizovanih projekata i iskorišćenost tih potencijala je zanemarljiva, stoga je CEDEF organizovao skup s ciljem da se široj i stručnoj javnosti, kao i nosiocima projekata predstave prednosti iskorišćenja biomase kao velikog potencijala OIE koji Srbija ima. Predstavnici finansijskih institucija predstaviće različite modele finansiranja, kako bi stimulisali i olakšali finansiranje u zelenu energiju“.
Skup je pozdravila i zatvorila Nataša Pavićević - Bajić, sekretarka Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine.
Uredbe Vlade RS o podsticajnim merama za povlašćene proizvođače električne energije, koje su stupile na snagu u februaru 2013. godine, propisuju da se energija iz biomase otkupljuje po feed-in-tarifama:
Energetski potencijal obnovljivih izvora u Republici Srbiji iznosi više od 3 Mtoe godišnje, što iznosi oko 25% godišnje potrošnje primarne energije.
Kao zemlja sa velikim površinama obradivog zemljišta i pod šumom, Srbija ima veliki potencijal za proizvodnju biomase, koji iznosi oko 2,4-2,6 Mtoe godišnje što predstavlja oko 63-80% ukupnog potencijala OIE. Potencijal drvne biomase čini oko 1,0 Mtoe čini dok više od 1,4 Mtoe čini poljoprivredna biomasa. Procenjeno je da se svake godine u Srbiji proizvede ukupna količina od 12,5 miliona tona biomase, od toga u Vojvodini oko 9 miliona tona što čini oko 72%.
Vlada Republike Srbije je u Strategiji razvoja energetike RS do 2015. godine istakla da biomasa predstavlja najznačajniji OIE, jer količina biomase kojom raspolaže Srbija u srazmeri je sa dvadesetpetogodišnjom proizvodnjom struje u HE ''Đerdap''. Stoga, veća primena sistema kogeneracije koji obezbeđuju proizvodnju električne energije iz biomase sa istovremenim korišćenjem otpadne toplote, omogućili bi znatno smanjenje emisije zračenja štetnih materija u atmosferu, koji će u Srbiji morati da budu prilagođeni standardima Evropske unije, značajne i uštede u potrošnji fosilnih goriva.
