18. novembar 2014, Beograd

CEDEF konferencija

DALJINSKO GREJANJE I ENERGETSKA EFIKASNOST U ZGRADARSTVU

Centralno evropski forum za razvoj, CEDEF, u saradnji sa Sekretarijatom za energetiku Grada Beograda, a pod pokroviteljstvom Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture RS, Ministarstva rudarstva i energetike RS i Inženjerske komore Srbije organizovali su Konferenciju: DALJINSKO GREJANJE I ENERGETSKA EFIKASNOST U ZGRADARSTVU.

Cilj Konferencije je bio da ukaže na:                               

• Nužnu i neizostavnu vezu različitih sistema KGH i energetski efikasnog zgradarstva u cillju ostvarivanja značajnih ušteda
• Konkretne primere ušteda prilikom izgradnje i adaptacije objekata korišćenjem materijala i sistema koji štede energiju
• Korišćenje biomase - našeg najvećeg OIE resura, za potrebe grejanja velikih i malih sistema/korisnika
• Planove za dalje unapređenje sistema daljinskog grejanja u Srbiji: naplata grejanja prema utrošku, ubotreba OIE kao energenta i sl.

Program Konferencije možete preuzeti ovde.

Prezentacije govornika možete preuzeti ovde.

Fotografije sa konferencije možete preuzeti ovde.

Prema studiji koju je Inženjerska komore Srbije 2013. godine radila za Svetsku banku u Srbiji postoji 3 miliona stambenih i poslovnih jedinica koje se greju. Kako su objekti građeni u različitim vremenskim periodima, nije se uvek vodilo računa o energetskoj efikasnosti. Do osamdesetih godina nije postojala zakonska regulativa koja pokriva ovu oblast. Studija je potvrdila i da je prosečna potrošnja finalne energije u Srbiji 150 kWh po m2 godišnje, dok je u Evropi je oko 70-80 kWh po kvadratu, što je duplo manje.

IZJAVE UČESNIKA KONFERENCIJE

Jovanka Arsić–Karišić, predsednik UO CEDEF-a je otvarajući skup naglasila nužnu i neizostavnu vezu različitih sistema klimatizacije-grejanja-hlađenja i energetski efikasnog zgradarstva u cilju ostvarivanja značajnih ušteda. „Zgrade u proseku troše 30% do 40% globalne energije. U Srbiji domaćinstva koriste oko 56% ukupne potrošnje električne energije i oko 65% te potrošnje se koristi za zagrevanje prostora u stambenom sektoru”, rekla je Arsić-Karišić.

Zoran Predić, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike RS je podvukao da postoji velika međuzavisnost energetske efikasnosti i daljinskog grejanja, ali da postoje i drugi činioci. “I Vlada i zakoni i lokalne samouprave i vlasnici objekata moraju da budu na istom zadatku kada govorimo o naplati grejanja prema utrošku. U Srbiji imamo 7 gradova koji su kompletno prešli na sistem naplate prema utrošku, 22 delimično, dok se u 27 gradova utrošena toplotna energija naplaćuje po metru kvadratnom. Preko 90% toplana kod nas je spremno da pređe na nov sistem naplate, ali se suočavamo sa nekoliko poteškoća: političko-socijalni aspekt uloge sistema daljinskog grejanja u lokalnim samoupravama; pogrešnog uverenja da samo prelaskom na nov sistem naplate dobijamo niže račune za grejanje što je jedino moguće uz energetski efikasne objekte; nedovoljne informisanosti o tome šta zapravo naplata grejanja prema utrošku znači”, rekao je Predić.

Prof dr Maja Đurović – Petrović savetnik u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture RS kaže da je ministarstvo radi na nekoliko značajnih projekata koji doprinose energetskoj efikasnosti u zgradarstvu: Jačanje kapaciteta lokalnih samouprava na podizanju EE zgrada (u saradnji sa GIZ-om) i CREP projekat (Centralni registar energetskih pasoša). “Neophodan nam je integralni pristup u podizanju energetske efikasnosti zgrada koji obuhvata i sanaciju omotača, prozora, krovova, ali i sisteme KGH i osvetljenje. Ovi elementi ne postoje u aktuelnim pravilnicima, osim grejanja, i biće uključeni u narednim pravilnicima”.

Nenad Stanković, sekretar Sekretarijata za energetiku i miniralne sirovine APV se prisutnima obratio nakon 15 dana od stupanja na funkciju sekretara i naglasio da se CEDEF uvek bavio najvažnijim pitanjima u domenu energetike. Istakao je značaj održavanja ovakvih skupova kako bi se što pre približili EU standardima i pre svega, edukovali javnost o važnim pitanjima u sferi energetske efikasnosti.

Marko Stojanović, sekretar Sekretarijata za energetiku Grada Beograda je rekao: “I samo mesto održavanja skupa (Gradska uprava Grada Beograda) ukazuje da je pitanje prelaska naplate grejanja prema utrošku za Beograd od izuzetne važnosti. Beograd kao grad sa više od 50% konzuma u Srbiji ima veliku odgovornost, međutim zakonska regulativa ne prepoznaje ovako velike sisteme koji za 18 meseci, koliko je predviđeno, ne mogu kompletno da pređu na nov sistem naplate. Beograd snabdeva daljinskim grejanjem 17 miliona m2, koji su građeni i razvijani za naplatu po paušalu. Ako bismo u ovom trenutku kompletno prešli na naplatu prema utrošku, 40% stanovnika Beograda bi dobilo više račune za grejanje, što u današnjoj situaciji građanima ne odgovara. Želimo da odgovorno pristupimo ovom problemu i u sledećih 5-7 godina možemo da imamo u Beogradu kompletan sistem naplate prema utrošku, uz prethodno dobro informisanje građana i izolaciju objekata”.

Prof. dr Dragoslav Šumarac, predsednik Skupštine Inženjerske komore Srbije je rekao: “Da bi energetska efikasnost u zgradarstvu u Srbiji uspela potrebno je uvesti, pored zakonske regulative koja je usvojena, i niz podsticajnih mera. Jedna od najvažnijih mera je i plaćanje daljinskog grejanja po utrošku a ne paušalno po površini korisnog stambenog ili poslovnog prostora. Na taj način bi se, kroz ponašanje korisnika, i oni  uključili u ostvarivanje mera EE. Naime, tokom dana termostatskim ventilima bi korisnici mogli da smanje temperature u svojim stanovima dok su na poslu, i time bi postigli znatne uštede u potrošnji energenata za grejanje, smanjili svoje račune a samim tim i štedeli gorivo gradskim toplanama. Iskustvo EU zemalja je ovu meru pokazalo kao opravdanu. I neke naše toplane i gradovi su je primenili, kao na primer Subotica, Šabac i drugi”.

Prof. dr Milica Jovanović Popović, profesor Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu je naglasila da naša građevinska operativa mora da bude usmerena na izgradnju štedljivih zgrada. “Prvim nivoom unapređenja građevinskim merama i primenom sistema grejanja smanjuje se potrebna energija za grejanje i to 70%  kod porodičnog stanovanja i 50% kod kolektivnih. Drugi nivo unapređenja dovodi čak do 80%, odnosno 70%  uštede”, naglasila je prof. dr Jovanović Popović.

Prof. dr Milorad Filipović, Senior Infrastructure Economist, MEGLIP - Municipal Enviroment Grant Loan Investment Programme, KfWje izjavio: „KfW nemačka razvojna banka je na osnovu pozitivnog iskustva sa prethodnog, sličnog projekta namenjnenog razvoju javne lokalne infrastrukture, 1. jula 2014. započela sa realizacijom novog projekta pod nazivom MEGLIP – Municipality Environment Grant Loan Program. Posredstvom dve poslovne banke – Intesa i Komercijalna, plasiraju se kreditna sredstva namenjena finansiranju investicija u energetsku efikasnost, obnovljive izvore energije i zaštitu životne sredine. Projekti koji se uspešno okončaju i ispune postavljene ciljeve ušteda i modernizacije kandiduju se za grant komponentu koja je obezbeđena iz IPA fondova EU za Srbiju u iznosu od 4,6 miliona €. Grantovi se dodeljuju u iznosu od 15% na iskorišćeni kredit za energetiku i 20% od iskorišćenih kredita za životnu sredinu. Predviđeno je da se program realizuje do 30. Juna 2016. Godine, ali se grant koristi po sistemu “dok se sredstva ne potroše” što znači da je i brzina realizacije investicije veoma bitna. GFA konsultantska kuća iz Hamburga, koja je izabrana za tehničkog konsultanta, pruža besplatnu tehničku pomoć opštinama i JKP-ima u cilju što lakše realizacije investicija“.

Branko Vukićević, inženjer prodaje u CERESITu je rekao: „Ceresit daje veliki doprinos širenju svesti o racionalnoj upotrebi energije kontinuiranom sistematskom edukacijom, a rezultati se prepoznaju najviše u konkretnom povećanju interesovanja za proizvode i sisteme za termoizolaciju. Kao kompanija, mi ulažemo u znanje i veštine kako bismo dobili vrhunske proizvode dostupne što širem krugu potrošača, vršimo edukaciju o važnosti termoizolacije privatnih i stambenih objekata i vršimo sertifikaciju istih. Energetski pasoši koje izdajemo, kao dokument dokazuju kvalitet zgrade sa stanovišta komfora, potrošnje energije i budućih režijskih troškova, predstavljaju finalnu potvrdu kvaliteta, garantuju bezbednost i značajno utiču na unapređenje uslova života i rada, ali i na berzu nekretnina i veću konkurentnost kompanija i privrede. U septembru je Ceresit tim dodelio prvi energetski pasoš zgradi u Zrenjaninu, čije podatke iz jednog od stanova predstavljamo uz analizu uštede nakon ugradnje Ceresit termoizolacionog sistema”.

Nenad Črnila, regionalni menadžer za projekte LG Electronics Srbija kaže da je primenom uređaja Termo V utrošak energije mnogo manji u odnosu na druge uređaje jer Termo V apsorbuje energiju iz spoljašnjeg vazduha. To je efikasno i ekološki prihvatljivo rešenje grejanja objekata koje pre svega, stvara osećaj ugodnosti. Črnila je naglasio da je cena električne energije relativno stabilna u poređenju sa drugim izvorima energije.

Dr György József Kunos, predstavnik za Srbiju mađarske elektroprivredne kompanije MVM OVIT je rekao: “U zemljama, gde je postoji ozbiljan pristup primeni obnovljivih izvora energije, zamena kotlova na gas i mazut kotlovima na biomasu, postala je prihvaćena praksa. Teoretski je dokazana a u praksi je potvrđena činjenica, da kotlovi na biomasu u pogledu efikasnosti nadmašuju kotlove na gas i mazut. Ako smo svesni i ekoloških problema, koji se rešavaju primenom kotlova na biomasu u daljinskom grejanju, i svih ostalih povoljnih uticaja, koje se odražavaju na zajednicu, u svakom pogledu opravdano je pokrenuti edukaciju za ovladavanje saznanja u vezi sa postavkom i realizacijom projekata ove vrste”.

Dvorzsák Lajos, tehnički direktor kompanije THERMO Kft. iz Budimpešte je rekao: “Kod kuća tipa BASEES (Beautiful and Super Energy Efficient System) kombinacija 5 pasivnih i pet aktivnih elemenata rezultiraju savršeno zadovoljavanje svih uslova zakona Energetske efikasnosti. Primena alternativnih izvora energije i ponovno iskorišćavanje otpadne toplote kod grejanja i hladjenja u tim sistemima, karakteristične su za projekte Thermo Kft. iz Budimpešte”.

Nenad Ratkov, zamenik direktora Filijale Beograd, DDOR Novi Sad je rekao “DDOR je prva osiguravajuća kompanija koja je uvidela potrebu za osiguranjem OIE i EE. DDOR stremi da se pozicionira kao prvi osiguravač u pomenutim oblastima i to uspešno radi kroz saradnju sa CEDEF-om. DDOR je napravio uslove za ove tipove projekata, tako da već osigurava postrojenja na biomasu, biogas, solarnu elektranu i minihidro centrale, takođe je u stalnim kontaktima sa kompanijama koje projektuju vetroparkove. Sva osiguranja radi pod budnim okom Direkcije za neživotna osiguranja i stručnih lica koja rade na izradi ponuda u saglasnosti sa iskustvima reosiguravača iz inostranstva. Poseban akcenat stavlja na podizanje svesti o osiguranju EE kod svih onih koji će finansirati i izvoditi projekte. Upravo zbog toga, zajedno sa CEDEF-om radi seminare za obuku energetskih menadžera i kompanija koje ulažu u EE”.

AKTUELNOSTI U VEZI SA TEMOM DOGADJAJA

Procenjuje se da zgrade u proseku troše 30% do 40% globalne energije. Da bi objekat bio energetski efikasan, neophodno je da se uz primenu novih tehnologija i uvođenja novih visokokvalitetnih energetskih materijala i sistema, omogući termička ušteda i ušteda energije generalno. Najčešće tipične slabe tačke na zgradama, koje mogu negativno da utiču na energetsku efikasnost su:
- Gubitak energije preko sistema grejanja
- Gubitak energije preko površine krova
- Gubitak energije preko prozora
- Izolacija spoljašnjih zidova
- Gubitak energije preko podrumskih plafona i podova
- Gubici nepraktičnom ventilacijom

Unapređenje energetske efikasnosti u zgradarstvu je od izuzetnog značaja, jer je najracionalnije i dugoročno najisplativije rešenje za uštedu energije upravo ulaganje u energetsku efikasnost zgrada, odnosno materijale za termoizolaciju i korišćenje obnovljivih izvora, kroz koje se povećava vrednost zgrade i omogućava brz povraćaj uloženih sredstava.

Domaćinstva koriste oko 56% ukupne potrošnje električne energije u Srbiji i oko 65% te potrošnje se koristi za zagrevanje prostora u stambenom sektoru. Smanjenjem potrošnje energije u zgradama za 50%, u vremenskom intervalu od nekoliko decenija, uz ulaganja u omotače, instalacije i sisteme KGH i kontrole, rešila bi se i pitanja:
- energetske sigurnosti i bezbednosti,
- troškovne efikasnosti grejanja,
- nedovoljno efikasnih i štetnih uređaja za grejanje i hlađenje prostora,
- komfora i zaštite zdravlja korisnika,
- zagađenja vodotokova.

Srbija bi do 2020. godine trebalo da uloži 1,6 mlrd evra da bi dostigla prosek Evropske unije u potrošnji energije u zgradarstvu. Već je navedeno da je specifična potrošnja energije u javnim zgradama oko 150 kilovat sati po m2 na godišnjem nivou, dok se ta potrošnja u bolnicama kreće čak i 308 KWh. Potrošnja energije u javnim ustanovama u Srbiji daleko je iznad proseka EU i upravo su javne ustanove te koje "jedu" energiju.

Kao parametar za ocenu energetske efikasnosti objekata danas se u Srbiji koristi samo energija za grejanje zato što se kod nas najviše energije troši na grejanje, dok bi u narednim pravilnicima za izdavanje energetskih pasoša trebalo da bude uključena ventilacija i hlađenje, a potom i korišćenje obnovljivih izvora  energije. To je i obavezni korak ka Evropskoj uniji s obzirom na to da će u EU sve javne zgrade do 2018. morati da budu sa nultom potrošnjom energija, a kasnije i privatni objekti.

Prema nedavno objavljenoj analizi Agencije za energetiku, najveće troškove za grejanje u predstojećoj grejnoj sezoni imaće domaćinstva koja koriste lož ulje, propan butan gas i struju, dok će najjeftinije biti grejanje na drva.

Evropska unija koristi svega 15% fosilnih goriva za proizvodnju toplotne energije, dok je u Srbiji više od 90% proizvodnje toplotne energije u sistemima daljinskog grejanja zasnovano na direktnom korišćenju fosilnih goriva. Takođe, međunarodna obaveza Srbije prema Energetskoj zajednici je da do 2020. godine ostvari 27% potrošnje energije iz obnovljivih izvora, a jedno od najpovoljnijih rešenja je korišćenje postrojenja na biomasu.

U okviru projekta "Promocija obnovljivih energija-razvoj tržišta biomase u Srbiji", od 15 lokalnih samouprava koje su se prijavile, utvrđeno je da toplane u Zrenjaninu, Negotinu, Bajinoj Bašti, Trsteniku, Šapcu, Priboju, Čačku i Jagodini imaju mogućnost  da sa mazuta, uglja i gasa pređu na biomasu. Međutim, do realizacije projekta nije došlo jer je razmatrana mogućnost prelaska toplana na kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije, pre svega zbog "fid in" tarife za struju. Nemačka razvojna banka KfW je u okviru projekta obezbedila povoljan kredit od 100 mil EUR za osam izabranih gradova i opština, međutim, lokalne samouprave nisu bile spremne na taj korak. Sada se u okviru projekta GIZ-a i DKTI-a traže najpovoljniji načini da toplane pređu na biomasu, odnosno mogućnost klasične proizvodnje toplotne energije iz biomase.

Srbija bi u narednim godinama mogla da uštedi oko 10% električne energije kroz ESCO koncept koji podrazumeva sklapanje javno-privatnih partnerstava radi sprovođenja mera energetske efikasnosti u javnim ustanovama. Zakon o Javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, donet krajem 2011. godine, znatno olakšava privlačenje domaćih i stranih investitora i banaka za finansiranje i vođenje projekata od opšteg interesa i pojednostavljuje administrativne procedure. Jedan od modela ugovora o JPP za projekte EE su Ugovori o garantovanim uštedama po kojima ESCO garantuje da će uštede energije dostići ugovoreni minimum. U slučaju da do toga ne dođe, ESCO isplaćuje razliku korisniku energije. Privatne kompanije koje uđu u ovaj posao uspele bi da ostvare profit, a javni sektor bi ostvarivao značajne uštede kroz niže račune za struju i grejanje.