14. jun 2013, Beograd
CEDEF Javni dijalog
INTERMODALNI – ENERGETSKI EFIKASAN TRANSPORT
CEDEF je pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, a u saradnji sa Ministarstvom saoraćaja, Pokrajinskim sekretarijatom za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Saobraćajnim i Mašinskim fakultetom Univerziteta u Beogradu i organizacijama UNDP i SEETO, po drugi put organizovao skup o održivom trasportu s ciljem da ukaže na fundamentalni značaj održivog transporta za celokupan ekonomski i društveni razvoj.
Primarni cilj CEDEF Javnog dijaloga bio je da ukaže na prioritete Republike Srbije u razvoju energetski efikasnog transporta, korišćenje savremenih tehnologija i razvoja intermodalnog sistema koji omogućava:
- Efikasniju upotrebu energenata
- Optimizaciju prevoza robe i putnika
- Veću povezanost
- Smanjenje troškova prevoza
- Poboljšanje kvaliteta transportnih usluga i
- Viši stepen ekološke zaštite.
IZJAVE GOVORNIKA CEDEF JAVNOG DIJALOGA: INTERMODALNI – ENERGETSKI EFIKASAN TRANSPORT
Antonela Solujić, šef odseka za unapređenje energetske efikasnosti, Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine, izjavila je da: „Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine RS je sa velikim zadovoljstvom podržava Javni dijalog na temu intermodalnog održivog transporta i energetske efikasnosti koji je CEDEF organizuje drugi put u Srbiji. Na osnovu Akcionog plana iz 2010. godine predviđena je ušteda od 9% u odnosu na 2008. godinu. Ovim planom predviđen je set aktivnosti i mera u svim sektorima a naročito u putnom saobraćaju. Ministarstvo je pripremilo novi Akcioni plan kojim bi trebalo da budu obuhvaćeni rezultati planiranih ušteda iz prethodnog plana. Veoma je važno u što većoj meri uključiti javnost, kako bi realizacija Akcionog plana bila izvodljiva“.
Nenad Nikolić, generalni menadžer, SEETO je rekao: “Kao regionalna transportna organizacija, SEETO ima važnu ulogu u procesu planiranja razvoja transportne infrastrukture u Jugoistočnoj Evropi. U cilju privlačenja međuregionalnih i međunarodnih transportnih tokova, SEETO promoviše regionalnu saradnju u uklanjanju postojećih barijera i uskih grla u oblasti transportne infrastrukture, kao i poboljšanje regionalne povezanosti.Od 2004. godine do sada dominantno je bila zastupljena orijentacija na projekte putne infrastrukture (75% od svih investicija). U narednom periodu investiranje bi trebalo da bude preusmereno na ekološki prihvatljive vidove transporta, železnicu i unutrašnje plovne puteve, u cilju da se obezbedi održiva mobilnost i povezivanje u regionu”.
Predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, dr Mirjana Kranjac, sekretarka pokrajinskog saveta za logistiku, i Igor Jovanović, sekretar pokrajinskog saveta za vodni saobraćaj naglasili su kako je jedan od strateških pravaca za poboljšanje stanja u oblasti privrede, preduzetništva i zanatstva u AP Vojvodini razvoj železničkog i vodnog saobraćaja. Stoga je neophodno promovisati novi transportni model prilagođen i zasnovan na načelima kombinovanog transporta i bazira se na preko 1700 km železničke mreže, 2600 km putne mreže, 1300 km vodnih puteva, kao i na osnovama značajnih potencijala lučke i brodogradilišne delatnosti.
„Tokom 2011. godine UNDP Srbija, Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine RS i grad Beograd započeli su realizaciju projekata održivog urbanog transporta SUTP. Projekat se sprovodi sa ciljem da se uspostavi novi pristup u upravljanju saobraćajem u gradu koji bi doprineo unapređenju saobraćajnog sistema i zadovoljenju ekonomskih, socijalnih i ekoloških potreba uz smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu“, izjavio je Goran Zimonjić, projekat Podrška održivom saobraćaju u Beogradu, UNDP.
"Uprkos neizvesnoj energetskoj budućnosti, jedno je sigurno da će transport biti jedno od glavnih polja za buduće uštede. Schneider Electric je prepoznao ovu potrebu i nudi energetsko efikasna rešenja za napajanje šinskog saobraćaja. Mislimo i na budućnost i u našem portfoliju imamo rešenja za efikasno upravljanje saobraćajem preko sistema za kompletno vođenje i optimizaciju saobraćaja na nivou celog grada kao i punjače za električna vozila koji su budućnost ličnog transporta”, naglasio je Dragoljub Damnjanović, direktor kompanije Schneider Electric Srbija.
Nenad Lučić, menadžer za razvoj proizvoda Sberbank predstavio je linije kreditiranja za projekte pospešivanja energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije, kao i kupovinu i korišćenje savremenih tehnologija u te svrhe. “Prateći globalne trendove i imajući na umu značaj očuvanja životne sredine i ublažavanje efekata klimatskih promena, Sberbank Srbija je razvila EKO kredite za unapređenje energetske efikasnosti i uštedu energije koji se plasiraju iz izvora Nemačke razvojne banke (KfW). Na ovaj način, Sberbank Srbija potvrđuje svoje poslovanje kao društveno odgovorna institucija koja brine o zaštiti životne sredine i kreira uslove koji će obezbediti dugoročne i pozitivne efekte u cilju povećanja energetske efikasnosti“.
„Saobraćaj je neželjena posledica potrebe za transportom. Transport je efikasan onoliko koliko smo sposobni da dobro planiramo aktivnosti u prostoru i odgovarajući transportni sistem. Postojanje adekvatnog modela saobraćaja omogućava racionalnu potrošnjau goriva, disperziju zagađivača i buke, procenu eksternih troškova saobraćaja, kao što su zagušenja i zagađenja“, istakla je prof. dr Jadranka Jović, katedra za saobraćajno inženjerstvo, Saobraćajni fakultet Univerziteta u Beogradu.
Prema rečima Miroslava Spasojevića, eksperta na međunarodnim projektima u oblasti energetike: „Srbija je potpisala ugovor o Energetskoj zajednici i time se Srbija obavezala da će do 2030. učešće biogoriva u ukupnoj potrošnji goriva iznositi 10%. Na taj način smanjiće se efekat staklene bašte kroz smanjenje emisije štetnih materija do 40%. Takođe, smanjiće se energetska zavisnost i obezbediće se uslovi za ostanak stanovništva u ruralnim područijima”.
Dr Slobodan Popović, katedra za motore, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu je istakao: “Električni pogon je poznata i sveprisutna alternativa od kada je motorno vozilo nastalo krajem 19 veka, ali ograničenja koja su postojala tada, postoje i danas. Kombinovanje pozitivnih osobina motora SUS i električnih mašina, moguće je zadržati odgovarajući radijus kretanja i visoke preformanse uz znatno smanjenje potrošnje goriva. Efekat primene hibridnih pognskih sistema je načelno pozitivan zahvaljujući regenerativnom kočenju, posebno u vozilima javnog prevoza, ali tip sistema i karakteristike i promenljivost voznog ciklusa bitno određuju stepen smanjenja potrošnje goriva i emisije CO2 i indirektno definišu i rokove otplate investicije u hibridne pogonske sisteme. Katedra za motore Mašinskog fakulteta upravo radi na razvoju algoritama za optimizaciju ovakvih sistema radi postizanja maksimalnih efekata uštede u gorivu.“
„Saobraćaj ima ključni uticaj na kvalitet života i ekonomski rast i razvoj društva, ali je i jedan od najvećih korisnika energije, sa izrazito niskom energetskom efikasnošću i velikom emisijom štetnih gasova. CEDEF je organizovao skup s ciljem da ukaže na neophodnost sprovođenja saobraćajnih politika koje omogućavaju veću efikasnost u saobraćaju, racionalniju upotrebu energije, smanjuju negativan uticaj na životnu sredinu i povećavaju kvalitet života ljudi. Procenjuje se da će sektor transporta biti odgovoran za povećanje svetske upotrebe primarne nafte za 97% u periodu između 2007. i 2030. godine. Svake godine ovaj sektor emituje oko 15% ukupne emisije CO2 u vazduh i predstavlja najbrže rastući izvor emisije gasova staklene bašte u Srbiji danas. Stoga, primena i sprovođenje Zakona o efikasnom korišćenju energije, koji reguluše i sektor transporta, je od ključne važnosti za smanjenje emisije gasova sa efektima staklene bašte i povećanje EE u ovoj privrednoj grani“, naglasila je Jovanka Arsić-Karišić, predsednik UO CEDEF.
AKTUELNOSTI U VEZI SA TEMOM CEDEF JAVNOG DIJALOGA: INTERMODALNI – ENERGETSKI EFIKASAN TRANSPORT
Značaj javnog transporta je nemerljiv u primeni i sprovođenju koncepta zelenih i održivih zajednica. Promovisanjem javnog saobraćaja kao neizostavnog elementa održivog transporta želimo da široj javnosti ukažemo u kojoj meri ovakav vid prevoza doprinosi smanjenju emisije štetnih gasova, a samim tim usporavanju procesa klimatskih promena. Sa druge strane, njegov uticaj se u velikoj meri ogleda i u unapređenju komunalnog reda i podizanju kvaliteta života na viši nivo. Upravo iz tih razloga primarni cilj Javnog dijaloga jeste da se ukaže na neophodnost sprovođenja energetskih i saobraćajnih politika koje omogućavaju veću efikasnost u saobraćaju, primenu inovativnih tehnologija i bolju povezanost.
Transport predstavlja jedan od najvažnijih pokretača privrednog razvoja. Kao veliki potrošač energije, transportni sektor je odgovoran za 19% svetske krajnje potrošnje energije u 2007. godini i biće odgovoran za povećanje svetske upotrebe primarne nafte za 97% u periodu između 2007. i 2030. godine. Imajući to u vidu, budući napredak svake pojedičane države zavisiće od sposobnosti da stvori uslove adekvatne za efikasan i održiv transport. S obzirom na činjenicu da drumski saobraćaj doprinosi oko 1/5 ukupnih emisija CO2 u EU i da taj procenat konstantno raste, neophodno je povećati uticaj drugih vidova transporta.
U Srbiji se, po prvi put Zakonom o efikasnom korišćenju energije, koji je donet u martu 2013. godine, reguliše sektor transporta kao vodećeg potrošača energije, sa ciljem da se unapredi energetska efikasnost u ovoj oblasti i smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte. Primenom strategije razvoja saobraćaja kao jedinstvenog sistema, koji je intermodalan, efikasan, integrisaniji i održiv, stvaraju se mogućnosti za sprovođenja energetskih i saobraćajnih politika koje omogućavaju veću efikasnost u saobraćaju, primenu inovativnih tehnologija i bolju povezanost.
Intermodalnost je definisana od strane Evopske komisije kao: “Kretanje tereta u kome se koriste najmanje dva različita vida transporta (drumski, železnički, vodni, vazdušni) u transportnom lancu od vrata do vrata”. Intermodalni transport u Srbiji nalazi se u početnom stadijumu razvoja. U poređenju sa državama Evropske unije može se oceniti kao potpuno nerazvijen. Do ovakvog zaključka se vrlo lako dolazi ako se uporedi ukupan broj prevezenih TEU jedinica, stepen učešća intermodalnog transporta u ukupno realizovanom robnom transportu, izgrađenost neophodnih infrastrukturnih kapaciteta, ali i stepen razvoja neophodne zakonske regulative i drugih propisa, standarda ili državne saobraćajne politike u ovoj oblasti.
Neki od glavnih razloga za razvoj intermodalnog transporta su:
- Bolje iskorišćenje prednosti vidova prevoza (korišćenje onog vida prevoza koji je po svojim eksploataciono-tehničkim odlikama najpogodniji za konkretan transportni zahtev);
- Potreba za povezivanjem velikog broja prostorno rasprostranjenih pošiljaoca i primaoce robe
- Velikih troškova transporta po jedinici pojedinih vidova transporta (drumski, vazdušni)
- Zaštite životne sredine u prevozu opasnih materija i od negativnog uticaja drumskog transporta
- Povećanja pouzdanosti isporuke
- Lakše obeležavanje, identifikovanja i praćenja robe, itd
Troškovi transporta uzimaju učesće i do 20% od ukupne cene proizvoda. Različiti vidovi transporta imaju i različite veze sa prostorom. Koji ćemo vid izabrati da bi putnike ili teret prevezli od jednog do drugog mesta zavisi od niza faktora kao što su: vrsta robe, raspoloživa infrastruktura, mesto polaska i dolaska, tehnologija, i posebno rastojanja koja treba da se pređu. Nabrojani faktori zajedno definišu troškove transporta. Iz veze koja postoji između transportnih troškova, rastojanja i vida koji se koristi, moguće je grubo odrediti rastojanja za koja su pogodni različiti vidovi prevoza u teretnom saobraćaju. Drumski transport je pogodan na kraćim relacijama (za rastojanja do 500-750 km), železnički transport na srednjim relacijama (do 1500km), a pomorski transport na dugim relacijama (preko 1500 km). Železnica je 5 puta energetski efikasnija od avio saobraćaja i ujedno emituje 4 puta manje CO2 u odnosu na avio i 7 puta manje u odnosu na drumski prevoz po putniku.
Strateški cilj Republike Srbije je da se da se poboljša pozicija u međunarodnom transportu, sa usmerenjem na razvoj železničkog, intermodalnog i vodnog transporta na međunarodnim koridorima. Potrebno je da se usklade različiti vidovi saobraćaja radi uspešne intermodalnosti, tako da se stvori sistem koji će predstavljati konkurentnu alternativu prevozu koji se obavlja isključivo drumskim transportom. Nedostajući infrastrukturni kapaciteti za uspešan razvoj intermodalnog transporta ogledaju se pre svega u nepostojanju odgovarajućih terminala. Iz tog razloga je identifikacija neophodnih projekata čijom se realizacijom povećava učešće intermodalnog transporta u ukupnom prevozu robe, usmerena ka projektima terminala za pretovar intermodalnih transportnih jedinica.
