8. oktobar 2013, Beograd
CEDEF Javni dijalog: "DALJINSKO GREJANJE U SRBIJI – KOGENERACIJA I NAPLATA TOPLOTNE ENERGIJE PREMA UTROŠKU"
Centralno Evropski Forum za Razvoj CEDEF, je organizovao treći po redu CEDEF Javni dijalog: Daljinsko grejanje u Srbiji – KOGENERACIJA i NAPLATA TOPLOTNE ENERGIJE PREMA UTROŠKU, koji je održan pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine RS, Pokrajinkog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine APV, JP Elektroprivreda Srbije, a u saradnji sa PU "Toplane Srbije" i Upravom za energetiku grada Beograda.
Učesnici trećeg CEDEF Javnog dijaloga su potvrdili da je potencijal biomase kao najvećeg izvora obnovljive energije u Evropi i dostupnog resursa u Srbiji izuzetan, ali neiskorišćen. Danas je više od 90% proizvodnje toplotne enegije u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji je zasnovano na direktnom korišćenju fosilnih goriva, dok se u EU fosilna goriva koriste samo u 15% slučajeva za proizvodnju toplotne energijie.
"Svaki megavat iz obnovljivih izvora energije nam je važan i mi ćemo kao ministarstvo sve učiniti da Srbija bude energetski nezavisna i energetski efikasna", izjavio je otvarajući skup Vladimir Atanacković iz Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine Republike Srbije. On je potvrdio da bi za 15 toplana u Srbiji u naredne četiri godine trebalo ispitati mogućnosti, kroz izradu prethodnih studija izvodljivosti koje su u toku, da pređu sa korišćenja mazuta, uglja i gasa na biomasu: Bajina Bašta, Čačak, Jagodina, Kikinda, Kladovo, Knjaževac, Kosjerić, Negotin, Nova Varoš, Novi Pazar, Priboj, Šabac, Trstenik, Velika Plana i Zrenjanin. "Ovim opštinama i svim drugim koje su napravile analizu o isplativosti prelaska biće dostupna sredstva u iznosu od 100 miliona evra koja su obezbeđena preko Nemačke razvojne banke KfW. Trenutno postoje takve studije u Pančevu, Kruševcu i Rumi, dok je Subotica na pragu odluke o izgradnji CHP postrojenja na biomasu", rekao je Atanacković.
Prezentacije sa Javnog dijaloga možete pogledati ovde.
Galeriju fotografija pogledajte ovde.
Program Javnog dijaloga možete pogledati ovde.
Prelazak na biomasu će smanjiti potrošnju fosilnih goriva i ukupne emisije CO2, uticaće na poboljšanje ukupne energetske efikasnosti, na smanjenje troškova proizvodnje energije, na poboljšanje kvaliteta vazduha, poboljšanje kvaliteta i pouzdanosti napajanja krajnjih korisnika, na stvaranje mogućnosti za proširenje sistema daljinskog grejanja ali i stvaranje mogućnosti za nova radna mesta u lancu obezbeđenja i korišćenja biomase.
Takođe, jedan od ciljeva Trećeg CEDEF Javnog dijaloga bio je da razmotri ekonomske efekte primene naplate toplotne energije prema utrošku, načine kojima će to biti sprovedeno, kao i prednosti za lokalnu zajednicu i toplane. Takav model naplate, prema Zakonu o efikasnom korišćenju energije, toplane u Srbiji će morati da uspostave do 2015. godine. Za sada, takav obračun u Srbiji imaju Subotica, Šabac, Bečej i Sombor, a od ove grejne sezone to najavljuju i toplane u Čačku, Nišu i Pirotu.
IZJAVE UČESNIKA TREĆEG JAVNOG DIJALOGA:
"Jovanka Arisić Karišić, predsednik UO CEDEFaje istakla da je ovo treći put kako CEDEF organizuje Javni dijalog na temu daljinskog grejanja u Srbiji, ovog puta sa ciljem da ukaže na potencijal biomase u sistemima grejanja kao najvećeg izvora obnovljive energije u Evropi i dostupnog resursa u Srbiji, ali i razmotri ekonomske efekte primene naplate toplotne energije prema utrošku. "Sve su veće potrebe za korišćenjem obnovljivih izvora energije i povećanjem energetske efikasnosti. Srbija se obavezala da do 2020. godine poveća učešće obnovljivih izvora energije na 27% u ukupnom energetskom bilansu. Povećanje energetske efikasnosti i korišćenje alternativnih goriva u proizvodnji toplotne i električne energije postaje imperativ kako na nacionalnom tako i na nivou gradova i lokalnih samouprava. Javni dijalog upravo stavlja u fokus biomasu kao energent budućnosti Srbije i ukazuje na primere dobre prakse u zemlji, regionu i EU", istakla je Arsić-Karišić.
"Prema rečima direktora Uprave za energetiku Grada Beograda Marka Stojanovića,stanje energetske efikasnosti u Beogradu je nezadovoljavajuće. "Najveća neefikasnost u sektoru daljinskog grejanja beleži se u sektoru potrošnje energije u zgradama. Uvođenjem naplate toplotne energije prema potrošnji očekuju se smanjenje potrošnje energije, goriva i emisije štetnih materija za oko 15-20%. Pored toga, uvođenje ovakvog sistema naplate prati i energetsko sređivanje objekata, na prvom mestu izolacije i fasade objekata. Ovaj kompleksan proces će u Beogradu biti fazan, uz poštovanje realnog vremenskog okvira. Pri tome, akcenat se stavlja na socijalnu odgovornost i praktičnu edukaciju svih zainteresovanih strana", rekao je Stojanović. On je naglasio da je izgradnja kogenerativnih postrojenja potrebna Beogradu zbog povećanja energetske efikasnosti u proizvodnji energije, smanjenja potrošnje goriva u odnosu na pojedinačnu proizvodnju električne i toplotne energije, smanjenja emisije štetnih materija i potrebe za diversifikacijom izvora koja obezbeđuje sigurnost snabdevanja potrošača energijom. "Međutim, da bi izgradnja ovakvog postrojenja bila opravdana potrebno je obezbediti letnji konzum, tj. dovoljan broj potrošača u letnjem periodu i izgraditi deo nedostajuće infrastrukture", naglasio je Stojanović.
"Ispred Poslovnog udruženja Toplane Srbije je govorio direktor Toplane Šabac Milan Stošić.Prema njegovim rečima, uvodjenje naplate po potrošnji je pre svega logičan korak u razvoju svih sistema za predaju energije. "Na ovaj način je moguće rešiti veliki broj problema koji se javljaju u poslovanju toplana kao i problema na strani kupaca toplotne energije. Kao institucionalna mera doprinosi tehničkom, pravnom i ekonomskom sistemu svih koji se nalaze u različitim segmentima sistema toplana i kupaca toplotne energije. Prirodan proces koji se očekuje po prelasku na naplatu po potrošnji je i racionalnije ponašanje u proizvodnji i potrošnji toplotne energije. Kogeneracija je jedan od mogućih oblika proizvodnje energije koji vodi u smeru racionalnijeg ponašanja u oblasti proizvodnje i električne i toplotne energije, a istovremeno stimuliše racionalizaciju preuzimanja energije i otvaranja novih mogućnosti na privrednom segmentu", izjavio je Stošić.
"Bora Obradović iz nemačke razvojne banke KfWkaže da je Nemačka prisutna u sektoru daljinskog grejanja u Srbiji još od 2001. godine i da je od tada finansijsku potporu dobilo 22 toplane u Srbiji u iznosu većem od 100 miliona evra. "Novi projekat "Promocija obnovljivih energija - razvoj tržišta biomase u Srbiji" obuhvata kredit od 100 miliona evra sa umanjenom kamatnom stopom zajedno sa bespovratnu pomoć od 2 miliona evra za mere podrške, što se realizuje preko KfW-a. Uz ovo, obezbeđena je bespovratna tehnička pomoć vredna 8 miliona evra, što se realizuje preko Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju - GIZ. Cilj projekta je podrška razvoju tržišta biomase i održive upotrebe biomase u proizvodnji toplotne i električne energije u Srbiji. Samu implementaciju Projekta sprovodi Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine, a formiranja je lista od 15 toplana koje su izrazile spremnost da se uključe u projekat", rekao je Obradović.
"Pero Rikić, direktor JKP "Subotička toplana"je izjavio: "Tokom 2012. godine, JKP "Subotička toplana" Subotica je uz finansijsku podršku KFW-a započeka izradu Studije izvodljivosti, za izgradnju kogenerativnog postrojenja na biomasu u Subotici. Studija izvodljivosti završena je polovinom 2013. godine i postrojenje je optimizirano na 10 MW toplotne energije i 5MW električne energije. Planirano je da se postrojenje izgadi i pusti u rad najkasnije do 2017. godine. Ukupna investiciona vrednost postrojenja procenjena je na 27 miliona evra. Postrojenje će proizvoditi 40 miliona kWh električne energije i 40 miliona kWh toplotne energije, što ujedno predstavlja više od 40% sadašnjeg nivoa proizvodnje toplotne energije".
"Dr Petar Domanović, direktor JKP Gradske toplane Čačak je izjavio da je Gradska toplana u Čačku od 01. avgusta 2013. počela sa potpunom primenom tarifnog sistema koji podrazumeva plaćanje usluge grejanja po utrošenoj toplotnoj energiji u izraženu u kilovat-časovima. "Primenili smo kombinaciju inovativnih tehničkih rešenja sa tačnim i transparentnim tarifama. Sve toplotne podstanice, kao mesto obračuna toplotne energije su snabdevene merilima utroška toplotne energije i automatikom za optimizaciju predate toplotne energije korisnicima. Time smo stvorili uslove da i toplana i korisnici budu na dobiti. Za toplanu je to povećanje energetske efikasnosti proizvodnje i distribucije toplotne energije, uz smanjenje potrošnje primarnog goriva, a za korisnike mogućnost da izvrše optimizaciju i prilagode potrošnju toplotne energije svojim potrebama, i time direktno utiču na umanjenje računa za grejanje", izjavio je Domanović.
"Milan Ogrizović, menadžer projekta nemačke razvojne banke KfW u JKP Gradska toplana Niš kaže da nov način obračuna toplotne energije na sistemu Toplane Niš počinje sa grejnom sezonom 2013/2014. "Od avgusta meseca vrši se sukcesivno teritorijalno uvođenje korisnika u tarifni sistem, s namerom da u novu kalendarsku godinu svi korisnici uđu kao tarifni kupci. Novi računi su sačinjeni od fiksnih i varijabilnih troškova. Najveći problem u ovakvom tarifiranju predstavlja odloženo plaćanje varijabilnog dela na 12 meseci. Za početnu fakturu uzeta je 1/12 proseka godišnje potrošnje po podstanici, s namerom da se nakon očitavanja vrši nivelacija varijabilnog dela računa. Korisnicima je ponuđena i mogućnost sklapanja ugovora o plaćanju varijabilnog dela na 6 meseci. Kada je u pitanju individualno merenje na nivou stambene jedinice ili grejnog tela, na sistemu Toplane Niš postoje objekti sa punom opremom za individualno merenje, ali se otvara pitanje očitavanja i preraspodele tako izmerenih kilovat-sati. Odgovor na ova pitanja zahteva institucionalno utemeljenje i planirano je da do kraja grejne sezone izbacimo prve fakture po individualnim meračima", rekao je Ogrizović.
"Nenad Lučić, menadžer za razvoj proizvoda Sberbanke kaže da je energetski sektor postao najprofitabilniji i najprivlačniji sektor za investiranje. "S obzirom na dosadašnje aktivno iskustvo u finansiranju u segmentu EE i OIE, naša misija je da istrajemo kao lider u ovom segmentu, kako bi na pravi način iskoristili mogućnosti finansiranja i dali konkretan doprinos očuvanju životne sredine uopšte. Fokusirani smo na privatni sektor, tako su krediti iz namenske linije za EE/OIE namenjeni pre svega za podsticaj malih/srednjih preduzeća i stanovništva. Imajući u vidu, potencijale za investiranje, naši planovi su usmereni ka javnom sektoru i lokalnim samoupravama takođe. Do sada je realizovano blizu 10 miliona EUR u više od 400 projekata. Klijentima nudimo daleko povoljnije uslove nego što su to komercijalni, prosečni uslovi na tržištu a glavna karakteristika kredita iz programa za energetsku efiksnost su niže kamatne stope čime klijenti istovremeno unapređuju energetsku efikasnost i smanjuju troškove koje izdvajaju za utrošenu energiju", rekao je Lučić.
"Ankica Barbulov, direktor kompanije Gorenje Projekt je izjavila: "Gorenje projekt je firma koja u Srbiji predstavlja sektor energetike iz Grupe Gorenje. Nudimo niz celovitih rešenja za energetsku efikasnost u industriji i zgradarstvu, kao i u oblasti obnovljivih izvora energije. U Srbiji vidimo najveći potencijal u biomasi. Naše rešenje za parni kotao sa sagorevanjem biomase u fluidnom sloju obezbeđuje najviši mogući nivo efikasnog iskorištenja energije, te očekujemo da će i tržište prepoznati brojne prednosti ove tehnologije. Pored toga, sa lokalnim parternerom već pripremamo i projekat biogasne elektrane na teritoriji Vojvodine, čiju realizaciju očekujemo tokom 2014. godine. Iz Slovenije donosimo i veliko iskustvo u izgradnji solarnih elektrana, hidroelektrana, te iz primene kogeneracija na prirodni gas manjih snaga, koje su u zadnje dve godine uz pomoć vladine rešenosti da se štedi energija, doprinele boljem i jeftinijem ogrevanju mnogih javnih institucija".
"David Pearson, direktor inovacija u kompaniji Star Refrigerationiz Glazgova, Škotska je izjavio: "U susret pridruženju Srbije EU, danas se još jednom, na primeru Škotske, pokazuje da saradnja među zemljama i nauka mogu da budu od koristi srpskom narodu. Velike industrijske toplotne pumpe nisu nova ideja, ali je Star Refrigeration iz Glazgova uspešno dokazao da tri puta više toplote može biti proizvedeno putem velikih toplotnih pumpi, nego što bi bilo potrošeno električne energije. U Beogradu bi ovaj odnos bio još veći a troškovi za gorivo bi mogli biti smanjeni na pola. Takođe, izvor grejanja za Beograd bi mogla biti reka Sava, koja je neznatno toplija od okoline, zahvaljujući toploti koja potiče iz elektrana Tesla A i Tesla B".
AKTUELNOSTI U VEZI SA TEMOM JAVNOG DIJALOGA
POTENCIJAL BIOMASE – KOGENERACIJA
Biomasa je najveći obnovljivi izvor energije, a Srbija spada u vrh evropskih zemalja po količini raspoložive, a u isto vreme - neiskorišćene biomase. Ukupan energetski potencijal biomase u Srbiji je 3,3 miliona tona ekvivalentne nafte (drvna biomasa: 1,5 miliona i poljoprivredna: 1,6 miliona), a sa gorivom za transport i 3,4 miliona tona, što čini 63% ukupnog potencijala obnovljivih izvora energije. Najviše neiskorišćene biomase ima u Vojvodini, Zlatiboru i istočnoj Srbiji.
Prema procenama stručnjaka, kada bi se u potpunosti iskoristio potencijal biomase, Srbija bi zadovoljila čak oko 30% svojih energetskih potreba i time napravila značajan korak ka većoj energetskoj samostalnosti i sigurnijem snabdevanju, unapredila bi životnu sredinu proizvodnjom "zelene" energije i smanjenjem emisije štetnih gasova sa efektom staklene bašte i ekonomski ojačala.
Kogeneracija (CHP) prestavlja kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije iz jednog jedinog izvora. U Evropskoj uniji, koja intenzivno promoviše izgradnju kogenerativnih postrojenja, ukupan broj ovih postrojenja iznosi 122. Posebno se razvijaju kogenerativna postrojenja na biomasu, jer dostižu visok stepen efikasnosti korišćenja primarne energije – čak do 90%, za razliku od konvencionalnih elektrana gde stepen efikasnosti iznosi tek oko 45%. Zemlje koje su najviše napredovale u upotrebi biomase u proizvodnji energije su Nemačka, Austrija, Finska i Danska. Primeri ovih zemalja pokazuju da se radi o vrednom izvoru energije koji se ne sme zanemariti.
Sagorevanje biomase u kogenerativnim postrojenjima praktično nema uticaja na povećanje emisije CO₂ u atmosferu za razliku od fosilnih goriva. CO₂ koji se oslobađa u procesu sagorevanja biomase je u stvari onaj CO₂ koji je biljka koristila u toku životnog ciklusa, te se isti ponovo koristi od strane nove biljke (biomase). A prirodnim truljenjem biomase na njivi, oslobodila bi se ista količina CO₂ kao i sagorevanjem u postrojenju za proizvodnju energije.
NAPLATA TOPLOTNE ENERGIJE PREMA UTROŠKU
Najveća korist od sistema naplate toplotne energije prema utrošku je što će građani plaćati onoliko koliko su potrošili, a očekuje se i da će nov sistem naplate povećati energetsku efikasnost za 20-30%, što će smanjiti zagađenje vazduha. Dobar primer u praksi imaju Slovenija i Makedonija, koje su naplatom grejanja po potrošnji, smanjile rasipanje toplotne energije za najmanje 20%. Toliko su im, tvrde, i manji računi za zagrevanje domačinstva. Skoro sve evropske zemlje imaju takav obračun grejanja. U Danskoj, na primer, po potrošnji naplaćuju gotovo pola veka, u Poljskoj već 25 godina.
Naplata se sastoji iz dve komponente – varijabilni deo, koji se plaća samo u toku grejne sezone i minimalni fixni deo, koji se plaća tokom cele godine, po m2 prostora koji se greje. Potrošnja i potreba za primarnom energijom u svetu i kod nas svakim danom su sve veće. Nasuprot tome, rezerve prirodnih energenata se smanjuju i predstavljaju konačne veličine. Racionalna potrošnja energenata je neminovnost današnjice. Ušteda od samo 10% energenata u jednoj grejnoj sezoni vredna je 25 miliona evra, što je približna vrednost izgradnje pet toplana kapaciteta 30-35 MW.
Kao četiri osnovne prednosti korišćenja ovog sistema navode se:
- korisnik koristi onoliko koliko mu treba, a toliko i plaća;
- smanjuje se potrošnja energije za najmanje 20%;
- smanjuju se troškovi elektrana za energente za oko 60 miliona evra/god;
- smanjuje se emisija CO2 za oko 330.000 t/god.
Oprema za merenje po potrošnji na radijatorima za stan od 60 kvadrata košta 250 evra.
