11. decembar 2013, Ub
Cedef Samit
Treći CEDEF Samit energetskih menadžera Srbije: ODRŽIVA ENERGIJA ZA SVE: KOMUNALNA ENERGETIKA
Centralno evropski forum za razvoj, CEDEF, pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine RS i Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine APV, a u saradnji sa Opštinom Ub organizovao je Treći CEDEF Samit energetskih menadžera Srbije - ODRŽIVA ENERGIJA ZA SVE: KOMUNALNA ENERGETIKA. Treći CEDEF Samit energetskih menadžera Srbije okupio je oko 200 učesnika i tom prilikom je predstavljeno 33 projekta iz lokalnih samouprava širom Srbije u domenu energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. Umrežavanje lokalnih samouprava, proizvođača savremenih tehnologija i finansijera bio je jedan od ciljeva CEDEF Samita kako bi se ostvarile višestruke koristi za stanovništvo i velike uštede na nivou gradova i opština Srbije poput: Beograda, Uba, Arilja, Leskovac, Ivanjice, Lazarevca, Tutina, Užice, Knića, Batočine, Sjenice, Titela, Pančeva, Šida i mnogih drugih. Predstavljeni su projekti poput instalacije centralne gradske toplane u Arilju koja će snadbevati potrošače 8 javnih ustanova užeg gradskog jezgra, zatim projekat upotrebe podzemnih voda za zagrevanje vrtića u Kotežu. Lazarevac je predstavio projekat grejanja sela Veliki Crljeni otpadnom toplotom iz TE Kolubara. Solarno grejanje sanitarne tople vode za bazen u naselju Carina u Užicu je još jedan od velikog broja projekata koji je bio prezentovan na skupu.
Efektivno upravljanje komunalnom energetikom zahtevaju aktivnosti usmerene ka povećanju energetske efikasnosti, kao i koncentraciju znanja, kapitala i menadžerskih veština. Teme CEDEF Samita su bile:
| - | savremene tehnologije u oblasti javne rasvete, sisteme praćenja i kontrole, kao i KGH sistema koji omogućavaju upravljanje komunalnom energetikom i stvaranje inteligentnih gradova, |
| - | potencijal korišćenja otpada kao energenta, |
| - | finansiranja komunalnih projekata - javno privatno partnerstvo, |
| - | značaj i uloga energetskih menadžera i edukacija kroz MEMS. |
CEDEF Samit imao je za cilj da:
| - | Predstavi savremene tehnologije i njihovu primenu u domenu komunalne energetike, odnosno javne rasvete, komunalnog otpada, sistema KGH, sistema proizvodnje i distribucije električne energije i mnogih drugih pametnih rešenja u svrhu unapređenja održivosti, efikasnosti i isplativosti javne usluge u gradovima |
| - | Ukaže na mogućnosti inteligentnijeg i efikasnijeg korišćenja resursa kako bi se ostvarile uštede, unapredio kvalitet života građana i očuvala životna sredina u cilju stvaranja inteligentnih gradova |
| - | Predoči mogućnosti unapređenja energetske efikasnosti gradova i koriščenje njihovih punih kapaciteta putem javno privatnih partnerstava i ostalih načina finansiranja |
| - | Stavi u fokus ekonomske efekte primene novih tehnologija u gradovima |
Program događaja možete pogledati ovde.
Prezentacije sa događaja možete pogledati ovde.
Galeriju fotografija možete pogledati ovde.
IZJAVE UČESNIKA III CEDEF SAMITA ENERGETSKIH MENADŽERA SRBIJE
Darko Glišić, predsednik opštine Ub je otvarajući skup istakao da je velika čast što je upravo opština Ub domaćin jednog ovako značajnog skupa, kao i da je zadovoljstvo biti partner CEDEFa u cilju dostizanja energetski efikasnih gradova i opština Srbije.
Aleksandar Puljević, savetnik u Odseku za energetsku efikasnost u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine Republike Srbije je podsetio da je Skupština Srbije usvojila u martu ove godine Zakon o efikasnom korišćenju energije koji bi trebalo u potpunosti da se primenjuje od januara 2015. godine. Zakon, između ostalog, uvodi mehanizme sistema energetskog menadžmenta, energetskih pregleda, označavanja nivoa energetske efikasnosti, minimalnih zahteva za proizvodnju koji utiču na potrošnju energije i dr. Puljević je rekao da se Zakon odnosi i na sve lokalne samouprave sa više od 20.000 stanovnika koji su dužne da podnesu Program unapređenja energetske efikasnosti kao i da odrede ciljeve unapređenja energetske efikasnisti. On je naglasio da Zakon predviđa i osnivanje Budžetskog fonda za energetsku efikasnost a koji bi trebalo da počne sa radom početkom 2014. godine. Do kraja decembra je predviđeno da bude završen Program i Pravilnik finansijskih aktivnosti. Za Budžetski fond je opredeljeno 400 miliona dinara za finansiranje projekata EE, a očekuje se još sredstva iz donacija, a koje će biti prevashodno namenjene domaćinstvima i javnom sektoru. Takođe, prema njegovim rečima, ona fizička i pravna lica koja primenjuju tehnologije energetske efikasnosti imaće poreske, carinske i druge olakšice. Puljević je rekao će sistem energetskog menadžmenta obuhvatiti oko 70% potrošnje primarne energije, s obzirom na to da su obveznici sistema industrijski kapaciteti, trgovinski objekti, javni sektor i lokalne samouprave koji imaju više od 20.000 stanovnika.
Biljana Ramić, šef odseka za strateško planiranje Ministarstva za energetiku, razvoj i zaštitu životne sredine, je izjavila da je u toku realizacija uspostavljanja energetskog planiranja na lokalnom nivou koji će biti zaokružen do kraja 2014. godine. „Projekat se sastoji od izrade uputstva za energetske menadžere, koje je već pripremljeno i ovih dana bi trebalo da bude dostavljeno svim gradovima i opštinama, kao i uvođenje softverskog sistema putem kojeg će Ministarstvu biti dostavljeni podaci iz lokalnih samouprava na godišnjem nivou. Ovaj softver bi trebalo da počne sa funkcionisanjem u maju 2014. godine“, rekla je Biljana Ramić.
Predsednik UO CEDEF-a Jovanka Arsić Karišić je rekla “Pametno upravljati gradom znači primeniti sve dostupne savremene tehnologije u cilju uštede i kvalitetnijeg života građana. Energetski menadžeri lokalnih samouprava imaju važnu ulogu u tome i njihov značaj u upravljanju komunalnom energetikom je sve veći. CEDEF je još 2011. godine osnovao Mrežu energetskih menadžera Srbije MEMS sa ciljem da omogući merljivo povećanje znanja, veština i kvaliteta rada energetskih menadžera, kao i njihove efikasnosti kroz mrežu čvršćih odnosa. Formiranjem MEMSa u fokus je stavljeno proširivanje opsega i dubine uticaja energetskih menadžera i njihovo promovisanje kod donosilaca odluka i u široj javnosti”.
Mr Nebojša Radovanović, direktor Direkcije planiranja i investicija EDB-a, je naglasio značaj energetske efikasnosti u javnom osvetljenju jednog grada i istakao da JP Javno osvetljenje Beograd danas intezivno radi na povećanju energetske efikasnosti, pouzdanosti u radu i smanjenja operativnih troškova. On je podvukao značaj uvođenja LED osvetljenja, zbog njegove bolje svetlosne iskoristivosti i enegetske efikasnosti.
Prof. dr Aleksandar Jovović, profesor Mašinskog fakulteta Univerzitet u Beogradu je rekao da se kod nas generiše 2,5 miliona komunalnog otpada godišnje, pri čemu u Beogradu nastaje 1,2 kg otpada po stanovniku. Prof. dr Jovović je naglasio da je pravi trenutak da govorimo o tretmanu otpada umesto o njegovom odlaganju, jer se danas tretmanom otpada jedino ozbiljno bave cementare. On je istakao da je potrebno iskoristiti sve potencijale otpada, pri čemu bi se tretman otpada mogao iskoristiti i za proizvodnju energije.
Dragoljub Damljanović, direktor Schneider Electric je izjavio: “U situaciji kada se broj stanovnika konstantno uvećava, imate dva rešenja – da ulažete u novu infrastrukturu, što je jako teško i izuzetno skupo, ili da probate da optimizujte potrošnju, da izvučete najviše iz postojeće infrastukture. Gradovi troše 75 odsto svetske energije, a ta energija se troši za grejanje, transport, osvetljenje, snabdevanje vodom. U zavisnosti od klimatskih uslova, u procesu optimizacije samo jedan odsto uštede, u tako velikim sitemima, obezbeđuje ogroman novac koji može da se uloži u nešto drugo. U gradovima kao što je na primer Rio de Ženeiro, zahtevi se svakodnevno povećavaju jer se broj stanovnika stalno uvećava, a uz to je i ovaj grad centar za organizaciju svetskih kongresa, Olimpijade, svetskih šampionata i drugih manifestacija. Zbog toga je Rio u poslednjih deset godina uveo naša rešenja za upravljanje infrastrukturom pomoću 11 različitih upravljačkih centara (napajanje električnom energijom, vodom, gasom, javni prevoz, saobraćajna signalizacija, kvalitet vazduha, aerodromi) koji obezbeđuje da grad bude čist i efikasan. Ovakvo kompletno rešenje zovemo Smart City”.
Nenad Lučić, menadžer za razvoj proizvoda Sberbanke kaže da je energetski sektor postao najprofitabilniji i najprivlačniji sektor za investiranje. “S obzirom na dosadašnje aktivno iskustvo u finansiranju u segmentu EE i OIE, naša misija je da istrajemo kao lider u ovom segmentu, kako bi na pravi način iskoristili mogućnosti finansiranja i dali konkretan doprinos očuvanju životne sredine uopšte. Fokusirani smo na privatni sektor, tako su krediti iz namenske linije za EE/OIE namenjeni pre svega za podsticaj malih/srednjih preduzeća i stanovništva. Imajući u vidu, potencijale za investiranje, naši planovi su usmereni ka javnom sektoru i lokalnim samoupravama takođe. Do sada je realizovano blizu 10 miliona EUR u više od 400 projekata. Klijentima nudimo daleko povoljnije uslove nego što su to komercijalni, prosečni uslovi na tržištu a glavna karakteristika kredita iz programa za energetsku efiksnost su niže kamatne stope čime klijenti istovremeno unapređuju energetsku efikasnost i smanjuju troškove koje izdvajaju za utrošenu energiju“, rekao je Lučić.
Branko Vukićević, inženjer prodaje u CERESITu je rekao: “Možemo biti zadovoljni činjenicom da je i u Srbiji značajno porasla svest o uštedama i benefitima koje donosi primena tri osnovna elementa energetske efikasnosti, a to su stvaranje energije, njena održivost i istovremena briga o zdravlju. Efikasna upotreba energije vodi ka povećanju kvaliteta života, većoj konkurentnosti kompanija i privrede, kao i energetskoj stabilnosti zemlje. Povećana efikasnost donosi značajne uštede u finansijskom smislu, ali i kvalitetniju radnu i životnu sredinu. Neophodno je da kontinuirano radimo na edukaciji, na šta mi kao kompanija dosta polažemo i trudimo se da podignemo svest o tome koliko je važno da se svaki privatni objekat ili stambena zgrada termoizoluje odgovarajućim sertifikovanim fasadnim sistemom, kao što je Ceresit Ceretherm ETIC sistem”.
Ankica Barbulov, direktor kompanije Gorenje Projekt je izjavila: „Gorenje projekt je firma koja u Srbiji predstavlja sektor energetike iz Grupe Gorenje. Nudimo niz celovitih rešenja za energetsku efikasnost u industriji i zgradarstvu, kao i u oblasti obnovljivih izvora energije. U Srbiji vidimo najveći potencijal u biomasi. Naše rešenje za parni kotao sa sagorevanjem biomase u fluidnom sloju obezbeđuje najviši mogući nivo efikasnog iskorištenja energije, te očekujemo da će i tržište prepoznati brojne prednosti ove tehnologije. Pored toga, sa lokalnim parternerom već pripremamo i projekat biogasne elektrane na teritoriji Vojvodine, čiju realizaciju očekujemo tokom 2014. godine. Iz Slovenije donosimo i veliko iskustvo u izgradnji solarnih elektrana, hidroelektrana, te iz primene kogeneracija na prirodni gas manjih snaga, koje su u zadnje dve godine uz pomoć vladine rešenosti da se štedi energija, doprinele boljem i jeftinijem ogrevanju mnogih javnih institucija”.
“Viessmann je kao evropski i regionalni lider u isporuci kotlarnica u okviru daljinskih sistema grejanja i grejanja javnih objekata razvio dopunsku ili alternativnu strategiju rasprostranjenom konceptu toplanskog grejanja - dovodjenje izvora u centar potrošnje uz pomoć energetske centrale VitoKGK. Ovaj fabrički proizvod za isporuku toplotne energije do 6MW, za 10000-50000m2 grejne površine je atestiran na transportabilnost koja se postavlja na osnovu lokacijske dozvole, a investitor dobija efikasnu i brzu instalaciju, niske cene po instaliranom kW, a investicija je dostižna za standardne godišnje budžete. Takođe, kada je reč konverziji sistema grejanja jednog javnog objekta na gas, investitor se često suočava sa preprekom podrumske, neuslovne postojeće kotlarnice u tom objektu, gde je uvodjenje gasa nemoguće, pa time i imperativom da se pored objekta gradi potpuno novi objekat gasne kotlarnice. Kao alternativno investiciono i tehničko rešenje, Viessmann je razvio novi proizvod - Gasni generator toplote za spoljnu ugradnju Viessmann Vitomodul koji se postavlja na fasadi ili ravnom krovu objekta, radi na zemni ili tečni naftni gas, opsega kapaciteta 17 – 450 kW, za 500 do 5000m2 grejne površine. Ovo je investiciono najpovoljniji koncept grejanja, podrazumeva kratku, jednostavnu i jeftinu proceduru dobijanja potrebnih saglasnosti i dozvola, minimalno zauzimanje prostora sa mogućnosću korišćenja povoljnih bankarskih kredita i nabavke uređaja na lizing”, izjavio je Bojan Grujički direktor kompanije Viessmann.
Ljiljana Ristović, energetski menadžer opštine Ub, je na kraju skupa predstavila sve pristigle projekte lokalnih samouprava u domenu energetske efikasnosti.
AKTUELNOSTI U VEZI SA TEMOM III CEDEF SAMITA ENERGETSKIH MENADŽERA
Gradovi troše 75% proizvedene energije i emituju 80% CO2 na globalnom nivou. Uloga gradova postaje sve složenija zbog rasta populacije, njihovog uticaja na klimatske promene i potrebe za povećanjem energetske sigurnosti. Danas u njima živi polovina svetske populacije, a predviđa se da će do 2050. godine čak tri četvrtine svetskog stanovništva živeti u gradovima. Zbog toga je neophodno mudro upravljati gradovima kako bi efektivnije funkcionisali i osigurali svoj održiv razvoj.
„Pametni gradovi” (smart cities) su oni gradovi koji koriste informacione i komunikacione tehnologije u cilju inteligentnijeg i efikasnijeg korišćenja resursa, što kao rezultat ima odgovarajuće uštede, unapređen kvalitet života i smanjen negativan uticaj na životnu sredinu. Gradovi, kao i zgrade, menjaju se iz pasivnih potrošača resursa u aktivne učesnike. Pametne zgrade mogu čak korišćenjem sopstvenih obnovljivih izvora zadovoljavati svoje energetske potrebe ili višak proizvodnje prodavati u mrežu.
Evropska komisija najavljuje ulaganja od oko 200 miliona evra za stvaranje “pametnih” gradova u naredne dve godine koja će se sprovesti kroz Strateški plan za implementaciju usvojen oktobra 2013. godine. Na osnovu temeljnih konsultacija predstavnika industrije, gradova, civilnog društva i nauke, fokus u unapređenju će biti na održivim gradovima i njihovoj mobilnosti, integrisanoj infrastrukturi u domenu energetike, unapređenju informacionih i komunikacionih tehnologija i transporta. Takođe je naglašeno da uspešno unapređenje i razvoj pametnih gradova podrazumeva i da javni i privatni sektor zajedno rade kako na lokalnom, tako i na nacionalnom i EU nivou.
U Srbiji je 2011. godine donet Zakon o komunalnim delatnostima, kojim se reguliše upravljanje komunalnom energetikom u svrhu poboljšanja kvaliteta življenja i racionalnog i odgovornog korišćenja energenata na nivou lokalnih samouprava. Donošenjem Zakona o efikasnom korišćenju energije 2013. godine definisana je pozicija energetskog menadžera kao osobe odgovorne za sprovođenje mera energetske efikasnosti i većoj primeni obnovljivih izvora, čime su stvoreni preduslovi unapređenja komunalne energetike na nivou gradiva i opština.
Primenom savremenih tehnologija danas se kvalitet vazduha i vode, kretanje ljudi, vremenska prognoza, saobraćaj, proizvodnja i potrošnja energije mogu meriti i pratiti pomoću senzora, ali isto tako i međusobno povezati u realnom vremenu. Povezivanjem, umrežavanjem i razmenom informacija između zgrada, fabrika, vozila, proizvođača električne energije, osvetljenja, gradovi postaju ”pametni”.
Zato je važno primeniti dostupne i savremene tehologije i obučiti sve u lancu komunikacije u cilju energetske efikasnosti, velike uštede i unapređenja kvaliteta života građana.
Pametan grad mora da zadovolji 6 karakteristika:
1. Pametna ekonomija
2. Pametno upravljanje
3. Pametan način života
4. Pametno očuvanje životne sredine
5. Pametna pokretljivost - mobilnost
6. Pametni ljudi
Na listi od 70 inteligentnih gradova koju je 2007. godine napravio Centar za regionalnu nauku Univerziteta za tehnologiju u Beču u saradnji sa OTB Istraživačkim institutom iz Holandije i Odeljenjem za geografiju Ljubljanskog univerziteta, se ne nalazi nijedan grad iz Srbije. Na prvom mestu je Luksemburg, dok od gradova u regionu, Ljubljana zauzima visoko 17. mesto, Maribor je na 30. poziciji, dok je Zagreb na 35. mestu. Međutim, jedan od najpoznatijih svetskih portala „Mashable“, koji se bavi novim tehnologijama, napravio je spisak od 25 inovacija koje jedan grad mora da ima da bi bio „pametan grad“. Beograd donekle ispunjava više od polovine tih zahteva, a upravo je jedan od tih izazova-inovacija potekao iz Beograda. Reč je Strawberry drvetu kojeg su izumeli naši stručnjaci.
Prema drugoj listi, u obzir je uzeta lista inovativnosti gradova u najvećim globalnim gradovima. Korišćena je lista gradova prema kvalitetu života u njima, kao i Siemensova regionalna lista „zelenih gradova“, lista digitalnih gradova u SAD-u i IDC lista pametnih gradova u Španiji. Na osnovu zbirnih podataka, dobijena je lista 10 najboljih „pametnih“ gradova na planeti: 1. Beč, 2. Toronto, 3. Pariz, 4. New York, 5. London, 6. Tokio, 7. Berlin, 8. Kopenhagen, 9. Hong Kong, 10. Barselona.
Eksperti procenjuju da će „pametni gradovi” postati veliko tržište, i predviđaju 40 milijardi dolara ulaganja u tehnologije „pametnih gradova” do 2016. Trgovci nekretninama predviđaju da će „pametni gradovi” u budućnosti biti veoma atraktivni za visokoedukovanu radnu snagu, što će uticati da nekretnine u ovim gradovima u bliskoj budućnosti budu izuzetno vredne.
