15. novembar 2013. Beograd
CEDEF Konferencija Održiva gradnja: SAVREMENE TEHNOLOGIJE I NAČINI FINANSIRANJA ENERGETSKI EFIKASNIH OBJEKATA
Centralno evropski forum za razvoj, CEDEF, pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine RS, Ministarstva građevinarstva i urbanizma RS i Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine APV, a u saradnji sa Inženjerskom komorom Srbije, Građevinskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, Republičkom agencijom za stanovanje organizovao je konferenciju Održiva gradnja: SAVREMENE TEHNOLOGIJE I NAČINI FINANSIRANJA ENERGETSKI EFIKASNIH OBJEKATA.
CEDEF konferencija je imala je za cilj da:
- predstavi primenjena tehnološka rešenja koja omogućavaju izgradnju energetski efikasnih objekata odabirom adekvatnih materijala za gradnju i izolacionih materijala, kao i sistema KGH
- stavi u fokus načine finansiranja energetski efikasnih projekata
- ukaže na ekonomske efekte primene standarada održive gradnje
- predoči rezultate primene sertifikacije i izdavanja energetskih pasoša zgrada u Srbiji.
Program Konferencije možete pogledati ovde
Prezentacije učesnika možete pogledati ovde
Fotografije sa Konferencije možete pogledati ovde
IZJAVE UČESNIKA KONFERENCIJE
Prema rečima Jovanke Arsić-Karišić, predsednice UO CEDEF, postoji veliki potencijal za uštedu energije i širok spektar različitih mera energetske efikasnosti u sektoru zgradarstva. „Objekti izgrađeni tokom sedamdesetih godina prošlog veka, koji ujedno predstavljaju i najveći deo stambenog fonda Srbije, imaju prosečnu potrošnju oko 190kWh po metru kvadratnom na godišnjem nivou. U Srbiji se čak 65% od ukupne energije troši na grejanje domaćinstava. Ovi stanovi, pritom, nemaju gotovo nikakvu izolaciju pa je za njihovo zagrevanje potrebno mnogo više energije u odnosu na one koji su izolovani“, izjavila je Arsić-Karišić.
Dušan Mrakić, državni sekretar u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite zivotne sredine je podsetio da Srbija ima Zakon o racionalnom korišćenju energije kao i da su doneta sva podzakonska akta. Naglasio je da je Srbija veliki potrošač energije i pozvao je lokalne samouprave da pripreme projekte jer će kroz budžetski fond imati mogućnost da obezbede sredstva za finansiranje energetski efikasnih objekata.
Nataša Pavićević- Bajić, pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine APV, je rekla da se ne odnosimo ispravno prema energiji i da ne znamo koliko trošimo. Dodala je da ne postoji sistemsko praćenje potrošnje energije i da se radi na izradi strateških dokumenata koji će povećati energetsku efikasnost i podstaći korišćenje bioenergenata. Istakla je da će država, upravo biti ta koja će najviše zaraditi kroz implementaciju energetski efikasnih projekata.
Jasminka Pavlović, načelnik Odeljenja za energetsku efikasnost i građevinske proizvode u Ministarstvu građevine i urbanizma, izjavila je da: “Kada je reč o energetskoj efikasnosti, najisplativije je da se saniraju postojeće zgrade. Država je postavila standarde o energetskoj efikasnosti koje domaća industija može da ispuni proizvodnjom visoko kvalitetnih termo-izolacionih materijala”.
Prof. dr Dragoslav Šumarac, predsednik Skupštine Inženjerske komore Srbije i profesor na Građevinskom fakultetu u Beogradu, rekao je da se u Srbiji najviše energije troši na grejanje i hlađenje. Zato, dodao je on, tamo ima najvećeg potencijala za uštedu energije. Prema njegovim rečima, ekonomska procena je da je potrebno uložiti 1,6 milijardi evra do 2020. godine za povećanje uštede energije.
Maja Lakićević, direktor Republičke agencije za stanovanje je napomenula da stanovi za socijalno stanovanje koje gradi Agencija, zadovoljavaju minimum C kategoriju energetskog razreda prema Pravilniku o energetskoj efikasnosti zgrada. „Agencija za stanovaje će insistirati da se energenti naplaćuju po tačnoj količini utroška, ugrađivanjem mernih uređaja u svakom stanu“.
Petar Nedeljković, inženjer prodaje u kompaniji Henkel Srbija, Ceresit kaže da iz godine u godinu, neophodnost racionalne upotrebe energije postaje nezaobilazna tema od najvećeg značaja u skoro svim oblastima života. On je istakao da kompanija Henkel, zajedno sa CEDEFom, godinama posvećeno radi na povećanju svesti o uštedama i koristima koje donosi primena energetske efikasnosti u građevinarstvu u Srbiji. Henkelov sektor Adhezivi tehnologije sa svojim ključnim brendom Ceresit-om, primenom svojih termoizolacionih sistema (ETICS) i tehničke ekspertize, osigurava mogućnost pravilnog sagledavanja i ostvarivanja ušteda u svim faza izgradnje: od projektovanja, preko izvođenja radova do eksploatacije pojedinog objekta. Pravilna primena adekvatnih termoizolaconih sistema omogućava značajnu uštedu energije, osigurava brz povrat investicije i povećava trajnost i vrednost građevine“, rekao je Nedeljković.
Nataša Vujović, direktor prodaje i marketinga u kompaniji Bekament istakla je da je trajno rešenje za uštedu energije ugradnja termoizolacije. „Primenom toplotne zaštitne fasade koje nudi Bekament mogu se najbrže i najdelotvornije sniziti troškovi grejanja kuće u zimskom periodu, a leti sprečiti zagrevanje unutrašnjosti i sniziti troškove hlađenja. Ugradnjom fasadnog sistema, za koji Bekament nudi desetgodišnju garanciju, godišnje se može uštedeti više od 40% energije“, rekla je Nataša Vujović.
Zoran Dukić iz kompanije Kingspan, koja je deo internacionalne grupe Kingspan Group Plc. je naglasio da je Kingspan 2013. počeo sa proizvodnjom nove i revolucionarne ispune panela. Dukić je dodao da Kingspan termoizolacioni paneli su proizvedeni od materijala najboljeg kvaliteta i predstavljaju najbolje i najjednostavnije rešenje za izgradnju, termoizolaciju i postizanje energetski efikasnih objekata.
Aleksandar Đikanović, projekt menadžer u kompaniji Ytong, izjavio je da Ytong sistem podrazumeva gradnju objekta sa paletom elemenata koji su neophodni za izgradnju jedne kuće. Time se, rekao je on, obezbeđuje homogena struktura koja rešava problem termo-mostova i omogućava maksimalna ušteda energije.
Porastom standarda života, raste i potrošnja kako toplotne energije za grejanje, tako i energije za hlađenje. Zbog velike potrošnje energije u zgradama, a istovremeno i najvećeg potencijala energetskih i ekoloških ušteda, energetska efikasnost i održiva gradnja danas postaju prioriteti savremene arhitekture i energetike. Ovo je područje prepoznato kao oblast koja ima najveći potencijal za smanjenje ukupne potrošnje energije.
Procjenjuje se da zgrade u proseku troše 30% do 40% globalne energije. Da bi objekat bio energetski efikasan, neophodno je da uz primenu novih tehnologija i uvođenje novih visoko kvalitetnih energetskih materijala i sistema omogući termičke uštede i uštedu energije generalno. Najčešće tipične slabe tačke na zgradama, koje mogu negativno da utiču na energetsku efikasnost su:
- Gubitak energije preko površine krova
- Gubitak energije preko prozora
- Izolacija spoljašnjih zidova
- Gubitak energije preko podrumskih plafona i podova
- Gubitak energije preko sistema grejanja
- Gubici nepraktičnom ventilacijom
Unapređenje energetske efikasnosti u zgradarstvu je od izuzetnog značaja, jer je najracionalnije i dugoročno najisplativije rešenje za uštedu energije upravo ulaganje u energetsku efikasnost zgrada, odnosno materijale za termoizolaciju i korišćenje obnovljivih izvora, kroz koje se povećava vrednost zgrade i omogućava brz povraćaj uloženih sredstava.
U Srbiji su prisutne kreditne linije kod razvojnih i komercijalnih banaka za finansiranje projekata energetske efikasnosti, poput linija EBRD, KfW, Sberbanke i drugih, dok je ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine RS je najavilo će Srbija i njeni građani od 2014. godine imati na raspolaganju povoljna sredstva iz Fonda za energetsku efikasnost kako bi bile ostvarene energetske uštede u stambenim objektima. Sredstva iz tog budžetskog fonda, direktno ili indirektno - posredstvom banaka, moći će da koriste, pored građana i preduzeća, razne institucije i organizacije koje žele da unaprede svoju energetsku efikasnost i na taj način ostvare uštede. Najavljeno je da će do kraja 2013. godine biti napravljen godišnji plan aktivnosti Fonda. Odobravanje sredstava od sledeće godine, kada se fond osnuje, biće javno, na bazi konkursa. Novac iz tog fonda će moći da se koristi za radove na fasadi, stolariji, izolaciji objekta, upotrebi obnovljivih izvora energije, a građani mogu da na osnovu podsticajnih mera za korišćenje obnovljivih izvora enegije ugrade solarne panele na svojim objektima, kako bi dobili električnu i toplotnu energiju.
Takođe, prema nedavno usvojenom Zakonu o Efikasnom korišćenju energije, tokom 2014. godine se očekuje i početak primene ESCO ugovora koji se potpisuju prilikom realizacije ESCO projekta koji obuhvata rekonstrukciju, sanaciju, modernizaciju postojećeg građevinskog objekta uz garanciju da će posle izvršenih radova on biti energetski efikasniji. Ceo koncept datira iz 70 godina kada je nastao u SAD. Od susednih zemalja njegova primena je započela u Hrvatskoj.
Nove mogućnosti su dostupne i kroz javno privatna partnerstva. Zakon o Javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, donet krajem 2011. godine, znatno olakšava privlačenje domaćih i stranih investitora i banaka za finansiranje i vođenje projekata od opšteg interesa i pojednostavljuje administrativne procedure. Jedan od modela ugovora o JPP za projekte EE su Ugovori o garantovanim uštedama po kojima ESCO garantuje da će uštede energije dostići ugovoreni minimum. U slučaju da do toga ne dođe, ESCO isplaćuje razliku korisniku energije.
ZGRADARSTVO – ENERGETSKI NAJZAHTEVNIJI SEKTOR U SRBIJI
Kako je sektor zgradarstva energetski najzahtevniji sektor u Srbiji, i predstavljao je oko 44% ukupne potrošnje finalne energije u 2008, Republika Srbija je u skladu Direktivnom EU donela Pravilnik o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada koji je stupio na snagu 30. septembra 2012.
Domaćinstva koriste oko 56% ukupne potrošnje električne energije u Srbiji i oko 65% te potrošnje se koristi za zagrevanje prostora u stambenom sektoru. Smanjenjem potrošnje energije u zgradama za 50%, u vremenskom intervalu od nekoliko decenija, uz ulaganja u omotače, instalacije i sisteme KGH i kontrole, rešila bi se i pitanja:
- energetske sigurnosti i bezbednosti,
- troškovne efikasnosti grejanja,
- nedovoljno efikasnih i štetnih uređaja za grejanje i hlađenje prostora,
- komfora i zaštite zdravlja korisnika,
- zagađenja vodotokova.
REGULATIVA EU
U svrhu unapređenja energetske efikasnosti svojih članica, Ministarski savet EU je u 2010. godini doneo tri Direktive Evropske unije u oblasti efikasnosti energetskih usluga, energetskih performansi zgrada i obeležavanju efikasnosti.
Direktiva Evropskog parlamenta o energetskim performansama zgrada ima za cilj da promoviše poboljšanje energetskih performansi zgrada na teritoriji Evropske unije, uzimajući u obzir klimatske i lokalne uslove, kao i potrebe unutašnje klime i troškovnu efikasnost. Direktivom je utvrđen opšti okvir za metode proračunavanja integrisanih energetskih performansi objekata i definisani su:
- minimalni zahtevi za energetske performanse novih i velikih postojećih objekata,
- uslovi za izdavanje energetskih sertifikata za zgrade,
- modaliteti za redovnu kontrolu kotlova i sistema klimatizacije u zgradama i
- principi kontrole toplotnih instalacija sa kotlovima starijim od 15 godina.
Koncept sertifikacije zgrada (energetski pasoš zgrade), uključen u Direktivu 2010/31/EU o energetskim karakteristikama zgrada, predstavlja rezultat napora da se radikalno utiče na sektor zgradarstva koji učestvuje u EU sa više od 40% u finalnoj potrošnji energije.
Direktiva 2010/31/EU, čiji je cilj unapređenje energetskih karakteristika zgrada, uzima u obzir spoljne klimatske uslove, lokalne uslove i tradiciju gradnje, kvalitet unutrašnjeg konfora i kvaliteta vazduha kao i ekonomsku isplativost. U tom smeru "stara" parola EU – 20/20/20 (20% smanjenja emisije CO2 uz 20% energije iz obnovljivih izvora do 2020. godine), već dobija naslednika 90/90/50: rekonstrukcija 90% postojećeg zgradarskog fonda uz 90% smanjenja potrošnje energije u zgradarstvu do 2050. godine. U skladu sa tim, procenjuje se da će u narednim decenijama samo u Evropi ovaj poduhvat obezbediti oko pola miliona radnih mesta.
