Januar - decembar 2015.
Godišnji CEDEF Program za gradove i opštine Srbije LIDERI ODRŽIVOG RAZVOJA 2015
Peta Konvencija – novembar 2015, Beograd
Centralno evropski forum za razvoj, CEDEF pod pokroviteljstvom Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture RS, Ministarstva rudarstva i energetike RS, Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine RS, Odbora za zaštitu životne sredine Narodne skupštine RS i Agencije za zaštitu životne sredine RS a u okviru CEDEF godišnjeg Programa za gradove i opštine Srbije - Lideri održivog razvoja 2015, organizovao je 5. po redu u nizu Konvencija – regionalnih skupova širom Srbije. Program je imao za cilj da podstakne kapacitete opština i gradova Srbije da odgovornim i odlučnim vođstvom ali i primenom naprednih tehnologija postatnu konkurentni i održivi gradovi.
U dijalogu sa predstavnicima državne i uprave Grada Beograda, nosioci tehnologija koje doprinose uštedama i održivom razvoju lokalnih samouprava, predstavnici kompanija Telekom, Minel Schreder, Miteco, Knauf Insulation, Naue Opticus, Banca Intesa, DDOR Novi Sad, Viessmann, LG Electronics imali su priliku da postave konkretna i direktna pitanja u vezi sa važnim infrastrukturnim projektima, projektima u domenu energetske efikasnosti i zaštite životne sredine u 2016. godini.
Zoran Predić, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike je izjavio da se ministarstvo u poslednjih godinu dana značajno potrudilo da stvori kvalitetnu zakonsku regulativu. „Sa druge strane, i lokalne samouprave se moraju više uključiti kada je u pitanju energetika, naročito u smislu novih ideja i projekata. Moramo prekinuti sa praksom koja podrazumeva da država treba da reši problem. Domaća privreda ima potencijala da iznese projekte i oblasti energetike u Srbiji, a Ministarstvo je spremno da kvalitetne projekte i sigurne investicije podrži“, rekao je Predić.
Aleksandar Vesić, pomoćnik ministra u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine je ukazao na značaj zelenog ekonomskog razvoja. „Održivi razvoj je uglavnom prepoznat kroz zelenu ekonomiju koju treba ostvariti putem tržišnih mehanizama. Danas na primer, Srbija ima potencijala da kroz upravljanje otpadom otvori 5 000 zelenih radnih mesta“, naglasio je Vesić.
Imre Kern, državni sekretar u Ministrarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je najavio niz projekata koje je ministarstvo planiralo da sprovede tokom 2016. godine i najavio knjigu projekata ministarstva na 250 strana. Istakao je potpisivanje ugovora o početku izgradnje pruge Beograd - Budimpešta kao žilu kucavicu i vezu Grčke sa srednjom, istočnom i zapadnom Evropom kao jedan od veoma značajnih infrastrukturnih projekata države. Intermodalni centar u Batajnici, obilaznica oko Beograda, izgradnja Koridora 10 čiji se završetak i puštanje u saobraćaj očekuje u toku 2016, izgradnja nove Beogradske luke, otvaranje internacionalnog leta prema Njujorku, samo su neki od brojnih projekata dogovorenih za nastupajuću godinu, istakao je Kern.
Borko Milosavljević, pomoćnik gradonačelnika Grada Beograda je ukazao da je Beograd postao jedna od najpoželjnijih investicionih destinacija pre svega zbog poslovno-finansijske konsolidacije i aktivnog pristupa na izgradnji projekata. „Performanse javnog sektora generišu pozitivne rezultate. Od ukupno 30 javnih preduzeća u Beogradu, 28 ima pozitivan poslovni rezultat u poslednjih godinu dana. Pozitivni rezultati su posledica uvođenja principa kontrole koji se odnosi na maksimalan kvalitet u obavljanju poslova, u principima efikasnog poslovanja i kroz kontrolu troškova. Beograd ima investicioni potencijal naročito preko javno-privatnih partnerstava i ESCO ugovora”, kaže Milosavljević.
Marko Stojanović, sekretar Sekretarijata za energetiku Grada Beograda je ukazao da će u nastupajućem periodu biti aktuelno niz projekata u domenu energetike i energetske efikasnosti. Za Sekretarijat i Grad Beograd su važni projekti javnog osvetljenja, postavljanje toplotne pumpe na Savi, projekti u domenu energetske efikasnosti za 15 javnih objekata u Gradu, uvodjenje kotlova na biomasu od 5 MW u Borči i Višnjici i dr.
Goran Trivan, sekretar Sekretarijata za zaštitu životne sredine Grada Beograda je ukazao na nekoliko nedostataka u Srbiji kada je reč o energetskoj efikasnosti i zaštiti životne sredine: informisanje, obrazovanje, uloga medija, nedostatak projekata, nepostojanje Fonda za zaštitu životne sredine. Trivan je sugerisao da će Sekretarijat u nastupajućem periodu, između ostalog, raditi na najboljem i najjeftinijem načinu za ublažavanje klimatskih promena – pošumljavanju, kao i na drugim važnim projektima poput upravljanja otpadnim vodama.
Nina Jandrić, sekretar Sekretarijata za komunalne i stambene poslove Grada Beograda i Petar Cekić, zamenik direktora Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda su istakli da je najveći problem u segmentu upravljanja vodama i kanalizacijom to što je infrastruktura veoma skupa. “Tokom 2015. godine je završen projekat Makiš 2 što je omogućilo stalno vodosnabdevanje opština osim opština Obrenovac i Lazarevac koje imaju svoj vodovodni sistem. U toku 2014-2015. se radilo na razvoju ostalih 7 prigradskih opština. Za 2016. je najavljena izgradnja vodovoda Makiš-Mladenovac, zatim postrojenje za preradu sirove vode čiji je rok za finalizaciju 5 godina. Važno je izvršiti rekonstrukciju Makiš 1 jer rekonstrukcija nije rađena 25 godina. Veliki problem je zamena dotrajale vodovodne mreže, i potrebno je promeniti 72 km godišnje da bismo dostigli svetske standarde. Planirano je ulaganje od 200 miliona dinara za zamenu dotrajale vodovodne mreže u Beogradu”, rekla je Jandrić.
