5. mart 2015, Beograd – SVETSKI DAN ENERGETSKE EFIKASNOSTI

CEDEF edukativno-informativni skupovi CEDEF I SEKRETARIJAT ZA ENERGETIKU GRADA BEOGRADA edukativno-informativni skup

NAPLATA GREJANJA PO UTROŠKU U BEOGRADU – prednosti i izazovi

Na prvom od pet edukativno-informativnih skupova koji je bio organizovan na SVETSKI DAN ENERGETSKE EFIKASNOSTI predstavljen je kompletan program edukacije koji Centralno-evropski forum za razvoj CEDEF i Gradska uprava grada Beograda Sekretarijat za energetiku sprovode kako bi stručnoj i široj javnosti ukazali na neophodnost primene mera energetske efikasnosti u svetlu novih propisa oko naplate toplotne energije po utrošku i kako bi se na svim nivoima razvila svest o uštedi energije i prednostima i izazovima prilikom prelaska na nov sistem naplate.Ceo program je u saglasnosti sa Strategijom EU 2020 i Strategijom Dunavskog regiona EU (EUSDR).

Da bi naplata grejanja po utrošku u Beogradu mogla da ima pun efekat i benefite za sve gradjane, neophodno je izvršiti sve pripreme i odgovorno pristupiti ovom kompleksnom zadatku. U Beogradu se sprovodi naplata grejanja po utrošku kod 5-6% stanovništva, dok će u nastupajućem periodu ostatak građana koji se greju putem daljinskog sistema grejanja postepeno preći na ovaj sistem naplate. Prelazak na naplatu grejanja po utrošku je sveobuhvatan posao koji zahteva ispunjavanje niza uslova, naročito za Beograd koji ima više od 50% korisnika daljinskog grejanja u Srbiji.

Program Prvog edukativno-informativnog skupa mozete preuzeti ovde.

Prezentacije govornika možete pogledati ovde.

Galeriju fotografija možete pogledati ovde.

„CEDEF već dugi niz godina organizuje događaje sa fokusom na teme energetske efikasnosti i daljinskog grejanja, što je od posebnog značaja sada kada je potrebno sprovesti kompleksan zadatak prelaska na sistem naplate grejanja po utrošku. Drago nam je da ćemo današnjim skupom ali i predstojećim skupovima koji će se održati 10.3, 12.3, 17.3, i 19.3 za predstavnike svih beogradskih opština uticati na to da svi razvijemo svest o tome da treba trošiti koliko nam je potrebno i u skladu s tim, da platimo koliko smo potrošili”, izjavila je Jovanka Arsić-Karišić, predsednik UO CEDEFa.

Zoran Predić, državni sekretar, Ministarstvo rudarstva i energetike RS, izjavio je da četiri ključna činioca moraju da budu u sadejstvu kako bismo ostvarili pune efekte naplate grejanja po utrošku: republički nivo, nivo lokalne samouprave, toplane i potrošači. „Važno je znati da prelazak na naplatu po potrošnji ne dovodi po automatizmu do manjih računa. Uštede se mogu ostvariti samo uz racionalnu potrošnju i primenu mera energetske efikasnosti. Vlasnici stanova će moći da regulišu temperaturu u svojim stanovima shodno sopstvenim potrebama i tako uštede. Prethodno, investirajući u neophodnu opremu, vlasnici stanova ulažu u sopstvenu imovinu”, rekao je Predić.

Marko Stojanović, sekretar, Gradska uprava grada Beograda, Sekretarijat za energetiku izjavio je da je grad Beograd uložio značajna finansijska sredstva u modernizaciju najvećih toplotnih izvora i automatizaciju predajnih stanica. „Dosadašnje iskustvo i kontinuirane analiza rezultirale su inicijativom za izmenu zakonske regulative i kreiranjem modela za uvođenje naplate po utrošku toplotne energije u Beogradu. On je istakao da grad Beograd podržava Ministarstvo energetike i rudarstva u realizaciji koncepta naplate toplotne energije po utrošku i očekuje nastavak zajedničke saradnje u rešavanju važnih pitanja za grad Beograd u primeni ovog koncepta. Naplata po utrošku ne znači automatsko smanjenje računa za grejanje, a ušteda energije nije smanjenje komfora življenja, već neophodno menjanje životnih navika. Prelazak sa sistema naplate toplotne energije po m² na sistem naplate po utrošku, mora biti postupan i izveden u više faza. Neophodan je odgovoran i profesionalan pristup svih aktera u ovom procesu, počev od resornih ministarstava, grada Beograda, opština, JKP Beogradske elektrane, stručne javnosti, medija, preko udruženja potrošača, do građana-skupština stanara”, rekao je Stojanović.

Goran Aleksić, direktor, JKP Beogradske elektrane je izjavio: „Sadašnji paušalni način plaćanja po m2 ne odražava stvarnu potrošnju toplotne energije. Korisnici koji žive u objektima sa većom potrošnjom do sada nisu bili stimulisani da poboljšaju energetsku efikasnost zgrada, odnosno, paušalnim principom niko nije stimulisan da racionalno koristi skupu energiju, ni toplane niti potrošači. Za pomoć pri finansiranju energetske efikasnosti zgrada zadužen je državni fond za energetsku efikasnost”.

Petar Vasiljević, pomoćnik direktora za proizvodnju, JKP Beogradske elektrane, izjavio je: „Naplata po utrošku je zakonska obaveza koja mora da se primeni ove godine. Većina zgrada koje se greju iz sistema daljinskog grejanja Beograda nema izolaciju, a prozori su nezadovoljavajućih termičkih svojstava, pa je izmerena potrošnja toplotne energije preko 140 kWh/m² godišnje, a to znači da će račun za grejanje biti veći u odnosu na dosadašnji paušalni način naplate po m² . Iz tog razloga mora se paralelno pristupiti primeni mera u cilju povećanja energetske efikasnosti tih zgrada primenom pravilnika energetske efikasnosti zgrada. Na taj način smanjiće se potrošnja energije u tim zgradama i obezbediti manji račun za grejanje”.

Prof. dr Dragoslav Šumarac, potpredsednik Evropskog saveta inženjerskih komora je naglasio da je Inženjerska komora Srbije spremna da sa 1600 licenciranih inženjera koji su spremni da u kratkom roku urade elaborate, energetske pasoše i predlože mere za unapređenje energetske efikasnosti objekata.

Prof. dr Milica Popović-Jovanović, Arhitektonski fakultet, Univerzitet u Beogradu je predstavila tipologiju stambenih zgrada Srbije i Beograda, uštede i investicije koje su neophodne kako bi naplata grejanja po utrošku imala efekta.

Prof. dr Maja Todorović, Mašinski fakultet, Univerzitet u Beogradu, naglasila je da potrošnja finalne energije u sektoru zgradarstva dominantna i u stalnom je porastu. „Trenutno, oko 17 miliona m² stambenog sektora je priključeno na Beogradske elektrane. Ako uzmemo u obzir da većina korisnika još uvek nema mogućnost lokalne regulacije, i činjenicu da se u većini stanova održava unutrašnja temperatura vazduha između 21 i 22 stepena, realne godišnje uštede mogle bi da iznose oko 300 GWh po sezoni. Prema važećoj regulativi, novoizgrađeni objekti ne smeju da prekorače finalnu potrošnju od 60 kWh po m² godišnje. U osto vreme imamo situaciju da postojeći objekti povezani na sistem daljinskog grejanja imaju duplo veću potrošnju, čak 130 kWh po m² godišnje. Ove objekte je neophodno prvo energetski sanirati, dok će se potom uvođenjem novog tarifnog sistema naplate ostvariti uštede uz minimalne investicione troškove”, rekla je prof. dr Todorović.