22. februar 2013, Beograd
CEDEF konferencija
KONKURENTNOST PRIVREDE - ENERGETSKA EFIKASNOST I NAPREDNE TEHNOLOGIJE
Centralno evropski forum za razvoj, CEDEF, pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, a u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i Elektrotehničkim fakultetom Univerziteta u Beogradu, organizovao je konferenciju: Konkurentnost privrede-energetska efikasnost i napredne tehnologije, 22. februara 2013. godine u Beogradu.
Prezentacije možete pogledati ovde.
Program konferencije se nalazi ovde.
Galeriju fotografija možete pogledati ovde.
Skup je otvorio Radomir Žikić, pomoćnik ministra, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, a prisutnima su se obratili prof. dr Nikola Rajaković, redovni profesor na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu i Slobodan Petrović, sekretar Udruženja za energetiku i energetsko rudarstvo Privredne komore Srbije.
Na skupu su još govorili:
- Jovanka Arsić - Karišić, predsednik UO CEDEF
- Dr Radomir Žikić, pomoćnik ministra, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije,
- Ljubivoje Ršumović, predsednik, Kulturno prosvetna zajednica Srbije
- Jovan Šarenac, direktor adhezivnih tehnologija, Ceresit
- Miloš Stojković, Data Centre tehnički konsultant, Schneider Electric Data Centar Partner - Enel PS,
- Aleksandar Đikanović, projektni menadžer, Xella Srbija – YTONG
- Zoran Dukić, Technical Specifier & Support, Kingspan
- Nenad Lučić, menadžer za razvoj proizvoda, Sberbank
- Bojana Vukosavljević, menadžer programa, EBRD Business Advisory Services (BAS) Srbija,
- Slobodan Petrović, sekretar Udruženja za energetiku i energetsko rudarstvo, Privredna komora Srbije
- Prof. dr Nikola Rajaković, redovni profesor, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu
- Ana Radojević, šef odeljenja za lokalni ekonomski razvoj, Kragujevac
- Boško Tašin, energetski menadžer, Novi Bečej
- Vesna Šabanović, član MEMS-a, Beograd
- Marinković Milorad, član opštinskog veća za infrastrukturu, Šabac
Dr Radomir Žikić, pomoćnik ministra, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, rekao je:“ Ministarstvo je u poslednjih nekoliko godina uradilo nešto manje od 1000 istraživačkih projekata u vezi sa energetskom efikasnošću i uštedom energije. Istraživanja se odnose na razvoj novih materijala i uključivanja savremenih softverskih rešenja na ceo sistem. Spremni smo da podržimo ovakve inicijative i pojačamo interakciju između privrede i Ministarstva u svrhe povećanja energetske efikasnosti, smanjenja troškova i veće konkurentnosti privrednih subjekata u Srbiji.“
“Jedan od osnovnih trendova u elektro energetici je optimizacija rada različitih sistema i rešenja, kao i povezivanje tehnologija radi sigurnijeg i efikasnijeg rada. Ovakav trend izazvan je sve većim potrebama za različitim vidovima energija i sve ograničenijim resursima kao i potrebama za uštedom energije. Takav trend će se i nastaviti i dolaziće do integracije sve kompleksnijih sistema i preplitanja različitih struka, energetske, telekomunikacione, mašinske, da bi bila moguća kompletna integracija koju omogućavaju moćni softverski alati podržani najnovijim generacijama računara i računarskih mreža velikih protoka. Konkurentnost privrede zavisi i sve više će zavisiti od korišćenja napredne tehnologije i rešenja i uštede na svim poljima, a naročito uštede energije koja čini oko 30% operativnih troškova jednog preduzeća”, izjavio je direktor kompanije Schneider Electric Dragoljub Damljanović.
Nenad Lučić, menadžer za razvoj proizvoda Sberbank predstavio je linije kreditiranja za projekte pospešivanja energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije, kao i kupovinu i korišćenje savremenih tehnologija u te svrhe. “Prateći globalne trendove i imajući na umu značaj očuvanja životne sredine i ublažavanje efekata klimatskih promena, Sberbank Srbija je razvila EKO kredite za unapređenje energetske efikasnosti i uštedu energije koji se plasiraju iz izvora Nemačke razvojne banke (KfW). Do sada je plasirano 9 miliona EUR, a preko 300 do sada realizovanih projekata ostvarilo je više nego pozitivan uticaj na životnu sredinu kroz smanjenje ukupne potrošnje energije za 43% i smanjenje ukupne emisija CO2 za 38%. Na ovaj način, Sberbank Srbija potvrđuje svoje poslovanje kao društveno odgovorne institucije koja brine o zaštiti životne sredine i kreira uslove koji će obezbediti dugoročne i pozitivne efekte u cilju povećanja energetske efikasnosti“.
Aleksandar Đikanović, projektni menadžer, Xella Srbija – YTONG istakao je: „Tehnologija Xelle Srbija standardizovana je prema najvišem evropskom modelu. YTONG sistem podrazumeva gradnju objekta sa paletom elemenata koji su neophodni za izgradnju jedne kuće. Time se obezbeđuje homogena struktura koja rešava problem termo-mostova i omogućava maksimalnu uštedu energije. YTONG Termoblok plus bez dodatne termoizolacije najvažniji je brend kompanije Xella Srbija. Inovativnim proizvodima, kvalitetnim uslugama po meri modernog čoveka, sa rešenjima gotovih sistema za gradnju – XELLA postavlja standarde na tržištu građevinskih materijala”.
Zoran Dukić, Technical Specifier & Support, Kingspan izjavio je: „Kingspan je vodeća svetska kompanija u oblasti proizvodnje izolacionih krovnih i zidnih sistema za građevinarstvo visokog kvaliteta, prepoznatljiva po inovativnosti, dizajnu, kvalitetu i tehničkoj ekspertizi. Glavni proizvodi kompanije su IPN sendvič paneli i paneli sa mineralnim vlaknima, kao i kompletan prateći materijal. Kingspan je lansirao novu i revolucionarnu ispunu panela THERMALSafe kao dopunu FireSafe Isophenic (IPN) sistemu sendvič panela sa visokom protivpožarnom zaštitom. THERMALSafe tehnologija se zasniva na primeni nanočestica u ispuni Firesafe IPN-u. Na ovaj način je smanjena Lambda vrednost na neverovatnih 0,0202W/m2K što je najniže na tržištu. Kingspan paneli su proizvedeni od materijala najboljeg kvaliteta i predstavljaju najbolje i najjednostavnije rešenje za termoizolaciju objekata i postizanje energetske efikasnosti”.
Bojana Vukosavljević, menadžer programa, EBRD Business Advisory Services (BAS) Srbija, naglasila je: „Istraživanja pokazuju da je u pojednim industrijskim sektorima potrošnja energije 4-5 puta veća nego prosečna potrošnja u zemljama EU, a preko 50% kompanija nije imalo nikakva ulaganja u ovu oblast u poslednje dve godine. Rezultati okruglog stola koji je BAS održao pokazuju da vlasnici malih i srednjih preduzeća sve više pokazuju svest o potrebi ulaganja u projekte energetske efikasnosti, kao i saznanje da to ne mogu uraditi iz sopstvenih resursa, te da im je potrebna i stručna, konsultanska i finansijska pomoć“.
Prema rečima prof. dr Nikole Rajakovića, redovnog profesora, Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, postoje veliki potencijali Srbije za unapređenje energetske efikasnosti. “Srbija ima velikih gubitaka, preko 15%, u distributivnoj i prenosivoj mreži. Međutim, kako cena električne energije raste, tržišni učesnici se suočavaju sa novim izazovima koji im pomeraju sve više fokus sa operativnih troškova na troškove kapitala, stimulišući ih da dugoročno investiraju u povećanje svoje energetske efikasnosti”.
Jovanka Arsić - Karišić, predsednik UO CEDEF rekla je: „U cilju povećanja konkurentnosti srpskih proizvoda i srpske privrede u regionu, a i šire, neophodno je povećati energetsku efikasnost. Jedan od načina za povećanje energetske efikasnosti i konkurentnosti jeste ulaganje i primena savremenih tehnoloških i IT rešenja. Napredne tehnologije u energetskoj efikasnosti i obnovljivim izvorima čine proizvodnju racionalnijom i održivom, a konkurentnost većom. Uštede i do 40% kroz energetsku efikasnost neposredno utiču na cenu proizvoda, a samim tim i na bolju poziciju kompanija, lokalnih zajednica i cele države”.
Srbija danas ima najniži stepen energetske efikasnosti u Evropi. U nekim oblastima troši 5 puta više primarne energije po jedinici bruto društvenog proizvoda nego razvijene zemlje. Utrošak energije u nekim sektorima je čak 4 do 5 puta veći od zapadnih zemalja. Zbog toga privreda proizvodi robu koja nije konkurentna, domaćinstva imaju veće troškove, dok država izdvaja mnogostruko veća finansijska sredstva za uvoz struje, gasa i drugih energenata.
Napredne tehnologije u energetskoj efikasnosti i obnovljivim izvorima čine proizvodnju racionalnijom i održivom, a konkurentnost većom. Uštede i do 40% kroz energetsku efikasnost neposredno utiču na bolju poziciju kompanija, lokalnih zajednica i cele države.
Energetska efikasnost, obnovljiva energija i savremena tehnološka rešenja i IT za njihovu primenu su jedna od centralnih tema svetske ekonomske i razvojne politike. Značaj korišćenja novih i informacionih tehnologija u cilju povećanja energetske efikasnosti ogleda se u:
• Većoj konkurentnosti privrede putem smanjenja i optimizacije troškova
• Lokalnom i regionalnom razvoju kroz optimalno upravljanje energijom
• Povećanju broja radnih mesta u zelenim industrijama budućnosti
• Transferu svetskih tehnologija, znanja i pozitivnih iskustava u našu sredinu, a time i stimulisanje nauke u Srbiji,
• Stvaranju uslova za razvoj zelenog preduzetništva i povoljne klime za nove investicije uprkos ekonomskoj krizi.
Za efikasno i efektivno gazdovanje energijom neophodno je stalno pratiti i razvijati nove alate i tehnologije pogodne za uvođenje efikasnijih i čistih tehničko-tehnoloških rešenja u plan za upravljanje energijom. Značaj novih tehnologija i IT je u smanjivanju operativnih troškova i razvoju inovativnih i praktičnih pristupa za upravljanje energijom koji uključuju i primenu alternativnih energetskih programa, savremeno i efikasno praćenje tarifa, upravljanje kvalitetom energije, rešenja praćenja i dijagnostike i dr.
CEDEF je po treći put organizovao Konferenciju namenjenu privrednicima, centralnoj i lokalnoj upravi, sa ciljem da se svim učesnicima predstave savremena tehnološka i IT rešenja u oblasti zgradarstva, javne rasvete, grejanja, transporta i obnovljivih izvora energije. Predstavljena su napredna rešenja koja su primenljiva u Srbiji i regionu, a obezbeđuju veću energetsku i troškovnu efikasnost i podižu konkurentnost preduzeća i privrede u savremenim tržišnim uslovima.
Pored tehnoloških pitanja, na Konferenciji se govorilo i o finansijskom aspektu korišćenja savremenih tehnologija, a učestvovalo je preko 200 eksperata kompanija, predstavnika ministarstava, agencija, lokalnih samouprava, investitora, ambasada, komora, razvojnih organizacija i medija.
