10. decembar 2014, Beograd

CEDEF Samit

ČETVRTI CEDEF SAMIT ENERGETSKIH MENADŽERA SRBIJE: ODRŽIVA KOMUNALNA ENERGETIKA – SMART CITIES

Centralno evropski forum za razvoj, CEDEF, pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike RS, a u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, PKS organizovao je Četvrti CEDEF Samit energetskih menadžera Srbije – ODRŽIVA KOMUNALNA ENERGETIKA.

 Ciljevi CEDEF Samita bili su da:

• Ukaže na mogućnosti efikasnijeg korišćenja resursa kako bi se ostvarile uštede, unapredio kvalitet života građana i očuvala životna sredina
• Predoči mogućnosti unapređenja energetske efikasnosti u lokalnim samoupravama putem javno privatnih partnerstava, ESCO koncepta saradnje i drugih načina finansiranja
• Predstavi savremene tehnologije i njihovu primenu u domenu komunalne energetike, odnosno javne rasvete, komunalnog otpada, vodosnabdevanja, sistema KGH, sistema proizvodnje i distribucije električne energije i mnogih drugih pametnih rešenja u svrhu unapređenja održivosti, efikasnosti i isplativosti javne usluge u gradovima 
• Ukaže na značaj i ulogu energetskih menadžera i edukaciju kroz MEMS.

Program IV CEDEF samite energetskih menadžera možete preuzeti ovde.

Fotografije sa skupa možete pogledati ovde.

Četvrti CEDEF Samit energetskih menadžera Srbije okupio je više od 120 učesnika od čega je događaju prisustvovalo oko 50 predstavnika lokalnih samouprava Srbije, odnosno energetskih mendžera koji su zaduženi za unapređenje energetske efikasnosti u svojim opštinama. Kako je finansiranje projekata energetske efikasnosti u lokalnim samoupravama najčešće i najveća „boljka“, na skupu su predstavljeni novi modeli finansiranja, kao i prednosti koncepta ESCO ugovora i ugovora o javno-privatnom partnerstvu, ali i najbolje tehnologije koje mogu doprineti uštedama i boljoj energetskoj efikasnosti srpskih gradova.

IZJAVE GOVORNIKA SAMITA

„Pametno upravljanje energetikom podrazumeva i primenu savremenih tehnologija u domenu javne rasvete, komunalnog otpada, vodosnabdevanja, sistema KGH, kao i sistema praćenja i kontrole i njihove primene. Efikasnije i inteligentnije korišćenja resursa dovodi do značajnih ušteda, a time se unapređuje se kvalitet života građana i čuva životna sredina. U Srbiji je situacija takva da je potrošnja energije u javnim ustanovama daleko iznad proseka EU. Do 2020. godine trebalo bi da uložimo čak 1,6 milijardi evra da bismo dostigli prosek EU u potrošnji energije samo u zgradarstvu“, izjavila je Jovanka Arsić-Karišić, predsednik UO CEDEF.

Prof. dr Miodrag Filipović, Senior Infrastructure Economist, MEGLIP - Municipal Environment Grant Loan Investment Programme, KFW, je izjavio da je KfW nemačka razvojna banka na osnovu pozitivnog iskustva sa realizacijom prethodnog projekta (MICLP – Municipality Infrastructure Credit lines Project) inicirala nastavak kreditne podrške finansiranju javne infrastrukture u gradovima i opštinama Srbije, uključujući i njihova javna komunalna preduzeća. “Za ove namene je izdvojeno više od 30 miliona evra kreditne podrške koja će se kombinovati sa 4,6 miliona evra grant sredstava koje je obezbedila Evropska unija iz IPA fondova. Grantovi se dodeljuju za uspešno realizovane projekte u iznosu od 15-20% od potrošenog kredita u zavisnosti od namene ulaganja. Podobne oblasti su: projekti energetske efikasnosti, obnovljivih izvora energije i zaštite životne sredine na lokalnom nivou”, rekao je prof. Miodrag Filipović.

Nenad Mitošević, direktor kompanije Sun Energy Balkan, je predstavio rezultate rada na projektima primene obnovljivih izvora energije za grejanje, hlađenje I pripremu sanitarne tople vode u objektima kolektivnog stanovanja. „Prošle nedelje je pušten u rad sistem u prvom takvom objektu u kom je SUN Energy bio investitor a do kraja 2015 se očekuje da će oko 200 domaćinstava u Beogradu zadovoljavati svoje energetske potrebe iz obnovljivih izvora. Osim u novogradnji, SUN Energy Balkan kroz ESCO koncept uvodi obnovljive izvore energije u postojeće stambene objekte. Trenutno, nekoliko dobro organizovanih skupština stanara vodi pregovore oko mogućnosti povećanja energetske efikasnosti njihovih stambenih objekata uz uvođenje obnovljivih izvora energije za grejanje”, rekao je Mitošević.

Nenad Črnila, regionalni menadžer projekata u okviru poslovne jedinice za klimatizaciju i energetska rešenja, LG Electronics, je izjavio da poslovna politika LG Electronics podrazumeva stvaranje ekološki naprednih rešenja koja za svoju glavnu karakteristiku imaju zaštitu životne sredine i uštedu prirodnih resura. “U fokusu nam je smanjenje potrošnje energenata, povećanje energetske efikasnosti i smanjenje emisije štetnih gasova. S obzirom na to da je cena struje u Srbiji i dalje najjeftnija u Evropi (0,6 evro centi) i da se prema poslednjim najavama neće menjati pre 1. aprila 2015. godine, ne pre završetka grejne sezone, krajnji korisnici svakako mogu osetiti prednosti grejanja na određene uređaje koji koriste električnu energiju. Upravo iz tog razloga verujemo da će naši novi proizvodi u vidu Multi V i Terma V sistema, kao i klima uređaja omogućiti ne samo uštedu novca i električne energije, već i efikasnu zaštitu životne sredine i resura”, rekao je Nenad Črnila.

Nenad Ratkov, zamenik direktora Filijale Beograd, DDOR Novi Sad, je izjavio: ”Povećanjem svesti o zagađenju planete i njenim efektima, počelo se razmišljati i o prihvatljivim i manje prihvatljivim načinima proizvodnje električne energije. Izgradnja čistije energetske budućnosti će biti značajan investicioni izazov. Akcenat se stavlja na male hidroelektrane, solarne sisteme i vetro-parkove. Njihova važnost je izuzetna. Solarnim sistemima predstoji svetla budućnost, zato što ne proizvode štetne materije prilikom proizvodnje električne energije, a efikasnost im je velika zbog količine energije koja pada na površinu zemlje. Važnost proizvodnje energije korišćenjem snage vetra tek ne treba posebno isticati. No, u pitanju su značajne investicije u uspostavljanje ovakvih proizvodnih sistema za energiju. Obnovljivi izvori energije jesu bez emisije štetnih gasova, ali svakako ne i bez rizika. DDOR NOVI SAD je prva osiguravajuća kompanija kod nas koja je prepoznala važnost ovakvih projekata te jedini nudi osiguranje solarnih panela, mini elektrana i razvija ponudu za osiguranje vetro-parkova. Svi ovi sistemi izloženi su prirodnim silama, jakom vetru, kiši, gradu, požaru, lomljenju, te je osiguranje glavni način obezbeđenja ulaganja, odnosno prihoda”.

Prof. dr Jovan Despotović, profesor Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, je rekao da su gubici vode u Srbiji od 20-80%. „Beograd na primer ima drugi najstariji kanalizacioni sistem u Evropi”, rekao je profesor Despotović i ukazao na značaj znanja i obrazovanja koje je kod nas u odrđenoj meri zapostavljeno. „Može se postići velika ušteda energije i velika ušteda vodnih resursa, ali u mnogim opštinama nema dovoljno ljudi koji su sručni za ovu temu, rekao je profesor Despotović.

Dragan Šoškić, energetski menadžer, JKP Toplifikacija Lazarevac, je predstavio dva projekta u domenu energetske efikasnosti: Ušteda u potrošnji goriva i električne energije u sistemima daljinskog grejanja opštine Lazarevac i Energetska rekonstrukcija predškolske ustanove UB.

AKTUELNOSTI U VEZI SA TEMOM

U Srbiji je 2011. godine donet Zakon o komunalnim delatnostima, kojim se reguliše upravljanje komunalnom energetikom u svrhu poboljšanja kvaliteta življenja i racionalnog i odgovornog korišćenja energenata na nivou lokalnih samouprava. Donošenjem Zakona o efikasnom korišćenju energije 2013. godine definisana je pozicija energetskog menadžera kao osobe odgovorne za sprovođenje mera energetske efikasnosti i većoj primeni obnovljivih izvora, čime su stvoreni uslovi za unapređenje komunalne energetike na nivou gradova i opština. Plan je da se sistemom energetskog menadžmenta na lokalnom nivou godišnje uštedi oko pet evra po stanovniku. Uvođenje energetskih menadžera pre svega doprinosi poboljšanju kvaliteta usluga lokalnih samouprava.

Da podsetimo, CEDEF je još 2011. godine pokrenuo inicijativu o organizovanju Mreže energetskih menadžera Srbije kako bi se poboljšala energetska efikasnost i stimulisala veća upotreba obnovljivih izvora energije na lokalnom nivou i u industriji.

U Srbiji je situacija takva da je potrošnja energije u javnim ustanovama daleko iznad proseka EU. Do 2020. godine trebalo bi da uložimo čak 1,6 mlrd EUR da bismo dostigli prosek EU u potrošnji energije u zgradarstvu. Specifična potrošnja energije u javnim zgradama je oko 150 kilovat sati po kvadratnom metru na godišnjem nivou, dok se ta potrošnja u bolnicama kreće i do neverovatnih 308 KWh.

U Ministarstvu rudarstva i energetike kažu da bismo u narednim godinama mogli da uštedimo oko 10% električne energije kroz ESCO koncept koji podrazumeva sklapanje javno-privatnih partnerstava radi sprovođenja mera energetske efikasnosti u javnim ustanovama. S obzirom na tešku situaciju u budžetu sa jedne i ozbiljne obaveze sa druge strane, resorno ministarstvo je pokrenulo niz aktivnosti na uspostavljanju modela finansiranja mera energetske efikasnosti u javnom sektoru od privatnog sektora - putem ESCO modela finansiranja. Ali za punu primenu ovog mehanizma potrebna je i podrška drugih državnih organa i lokalnih vlasti.

Prema ESCO principu  projekti za energetsku efikasnost se sprovode od strane iskusnih privatnih kompanija čime se značajno poboljšava kvalitet ovakvih ulaganja i omogućavaju investicije u modernizaciju. Ugovor o energetskom učinku je osnova za ove projekte. Primenom ovog pristupa se smanjuju operativni troškovi kao što su grejanje, rasveta, ventilacija i snabdevanje pijaćom vodom, finansiranih iz sredstava ESCO i plaćenih putem ostvarene uštede. ESCO koji je ugovoren putem ugovora o energetskom učinku za uzvrat garantuje određeni nivo usluga što omogućava da sve investicije i pružene usluge budu pokrivene putem ostvarene uštede.

Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj EBRD podržava Regionalni program energetske efikasnosti kako putem pružanja tehničke podrške, tako i putem finansiranja projekata ostvarenih putem ESCO. Finansiranje se vrši kreditiranjem od strane lokalnih banaka pod okriljem EBRD programa (WeBSEFF)  ili putem direktnog finansiranja od strane EBRD. U srednjoročnom periodu, gradovi i opštine u Srbiji mogu imati koristi od investicija u iznosu do 130 miliona evra što može dovesti do ušteda u energiji i troškovima održavanja u iznosu do 30 miliona evra godišnje.

EBRD je blisko sarađivao sa vladom i lokalnim samoupravama kako bi se dala podrška ovim novim inicijativama i omogućilo učešće privatnih investitora kroz Regionalni program energetske efikasnosti za Zapadni Balkan. Ovaj Program je podržan sa bespovratnom donacijom u iznosu od 23.35 milliona evra obezbeđenih od strane  Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF), inovativnog instrumenta za finansiranje koji obezbeđuje bespovratna sredstva kako bi se povećao efekat kreditnih sredstava za finansiranje prioritetnog infrastrukturnog i socio-ekonomskog razvoja na Zapadnom Balkanu. WBIF je osnovan u decembru 2009. godine od strane Evropske komisije, partnerskih međunarodnih finansijskih institucija – Razvojna banka Saveta Evrope, EBRD i Evropska investiciona banka, kao i bilateralnih donora, i podržan je od strane Evropskog saveta.

Takođe, i KfW nemačka razvojna banka je na osnovu pozitivnog iskustva sa prethodnog, sličnog projekta namenjnenog razvoju javne lokalne infrastrukture, 1. jula 2014. započela sa realizacijom novog projekta pod nazivom MEGLIP – Municipality Environment Grant Loan Program. Posredstvom dve poslovne banke – Intesa i Komercijalna, plasiraju se kreditna sredstva namenjena finansiranju investicija u energetsku efikasnost, obnovljive izvore energije i zaštitu životne sredine. Projekti koji se uspešno okončaju i ispune postavljene ciljeve ušteda i modernizacije kandiduju se za grant komponentu koja je obezbeđena iz IPA fondova EU za Srbiju u iznosu od 4,6 miliona €. Grantovi se dodeljuju u iznosu od 15% na iskorišćeni kredit za energetiku i 20% od iskorišćenih kredita za životnu sredinu. Predviđeno je da se program realizuje do 30. Juna 2016. Godine, ali se grant koristi po sistemu “dok se sredstva ne potroše” što znači da je i brzina realizacije investicije veoma bitna. GFA konsultantska kuća iz Hamburga, koja je izabrana za tehničkog konsultanta, pruža besplatnu tehničku pomoć opštinama i JKP-ima u cilju što lakše realizacije investicija.