16. maj 2014, Beograd
CEDEF i PKS V Javna debata
ZELENA INDUSTRIJA SRBIJE I POTENCIJALI RECIKLAŽE - šansa za budućnost
Centralno evropski forum za razvoj CEDEF u saradnji sa Privrednom komorom Srbije PKS, a pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike RS, Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine RS, Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda i Agencije za zaštitu životne sredine RS organizovao V Javnu debatu ZELENA INDUSTRIJA SRBIJE I POTENCIJALI RECIKLAŽE - šansa za budućnost održana 16. maja 2014. godine u prostorijama Privredne komore Srbije na Terazijama u Beogradu.
Cilj događaja je bila debata, razmena stavova i davanje preporuka o:
- Trenutnom stanju, potencijalima i problemima u Srbiji u oblasti separacije i reciklaže otpada;
- Korisnim aspektima reciklaže, kao jednog segmenta zelene ekonomije i održivog razvoja, koji doprinosi otvaranju zelenih radnih mesta, ekonomskom razvoju i unapređenju kvaliteta životne sredine;
- Propisima i standardima u oblasti reciklaže i unapređenja životne sredine u Srbiji i EU, njihovom usklađivanju i obezbeđenju primene u praksi;
- Zelenoj industriji, kao industriji koja omogućava primenu koncepta održivog razvoja, obezbeđuje kvalitet životne sredine i predstavlja mehanizam razvoja i smanjenja stope siromaštva;
- Tehnologijama i standardima zastupljenim u zelenoj industriji u svetu i kod nas, implementaciji standarda u kompanijama i razvoju čistih tehnologija kao osnovi zelene industrije.
Program V Javne debate možete pogledati ovde.
Prezentacije sa V Javne debate možete pogledati ovde.
Galeriju fotografija možete pogledati ovde.
Reciklažna industrija je, kao najmlađa industrijska grana u Srbiji, jedna od retkih koja danas beleži određeni rast. Reciklaža je, kao sastavni deo održivog razvoja i zelene ekonomije jedno od najvažnijih pitanja u procesu pristupanja Srbije EU, pa je tako, rešavanje problema adekvatnog upravljanja otpadom i reciklaže jedna od najvažnijih obaveza. Iako smo u oblasti reciklaže postigli određene rezultate, postoje odredjeni problemi koje je potrebno rešiti.
IZJAVE UČESNIKA DOGAĐAJA
Jovanka Arsić-Karišić, predsednik UO CEDEFa je rekla: „Maksimalni reciklažni potencijal u Srbiji još nije dostignut, a o tome najbolje govori podatak da se u Srbiji trenutno reciklira svega 15%, dok se u EU reciklira više od 50% otpada. Ovaj skup ima za cilj da ukaže na korisne aspekte reciklaže, kao jednog segmenta zelene ekonomije i održivog razvoja, koji doprinosi otvaranju zelenih radnih mesta, ekonomskom razvoju i unapređenju kvaliteta životne sredine”.
Freek Janmaat, šef sektora za evropske integracije Delegacije Evropske unije u RS je izjavio: „U poslednje dve decenije politika EU je sve uspešnija u poboljšavanju stanja životne sredine kako u Uniji tako i u svetu. To je učinjeno kroz uključivanje aspekata životne sredine u politike ostalih sektora, rezultujući višim održivim rastom i "ozelenjavanjem" ekonomije. EU ima 50% svetskog udela u otpadu i reciklažnoj industriji i ona je svetski lider u tehnologijama koje su povezane sa reciklažnom industrijom. Međutim, moramo da shvatimo da smo mi još uveko daleko od dostizanja prave cirkularne ekonomije koja blagonaklono deluje na prirodu, gde materijali ponovno bezbedno ulaze u biosferu. Zbog toga Evropska Strategija 2020 i sve druge inicijative u tom domenu ističu reciklažu kao glavni prioritet. Zato želim da istaknem važnost ovog skupa i napore Srbije kao kandidata za državu članicu EU kao ostvarenju višeg održivog rasta i zelenijeg modela u cilju ekonomskog rasta. Srbija je na dobrom putu, na osnovu Annual Progress Report-a ovom segmentu su date pozitivne ocene. Od 200 miliona evra fondova EU namenjenim Srbiji, veliki deo će upravo biti namenjen projektima zaštite životne sredine“.
Nebojša Redžić, načelnik Odeljenja Nacionalnog registra izvora zagađivanja Agencije za zaštitu životne sredine RS je istakao da Agencija za zaštitu životne sredine na osnovu svojih ovlašćenja, u okviru Nacionalnog registra izvora zagađivanja, prikuplja podatke o upravljanju otpadom u Srbiji i intezivno prati šta se u ovoj oblasti dešava u Evropi i okruženju. „Za 10 godina se očekuje generisanje otpada 5-7 puta više nego danas što je povećanje koje sa današnjom tehnologijom, ali pre svega, svojim stavom i načinom razmišljanja o upravljanju otpadom nećemo moći da pratimo. U toku 2013. godine postrojenja za ponovno iskorišćenje otpada su preuzela 1.7 miliona tona otpada od čega je 100 hiljada tona opasnog otpada i 1.6 miliona tona neopasnog otpada”, rekao je Redžić. On je je govorio i o projektu “Praćenje upravljanje otpadom u Srbiji”, čiji je cilj je da se dopuni i inovira izveštavanje o upravljanju otpadom, dodatno poveća funkcionalnost informacionog sistema i olakša dostavljanje izveštaja. Pored toga cilj je i uvođenje dnevne evidencije koje preduzeća imaju obavezu da vode. Izradu ovog projekta pratiće i izmena podzakonskih akata vezanih za izveštavanje.
Ana Petrović - Vukićević predsednica Udruženja reciklera Srbije je naglasila da je za opstanak zelene industrije Srbije a potom za iskorišćenje punih potencijala reciklaže neophodno omogućiti predvidivo poslovanje u skladu sa važećim zakonima i propisima koji moraju da se primenjuju u zakonom predviđenim rokovima, kao i hitno usvajanje izmena i dopuna seta zelenih zakona kao preduslova za konstituisanje Fonda zelene ekonomije bez kojeg nema daljeg razvoja reciklažne industrije. Istakla je da Eko Taksa, kao sredstvo namenskog plaćanja treba da služi svrsi zaštite životne sredine, bez obzira u kakvoj je finansijskoj situaciji država. „Država mora novac koji je naplatila od zagađivača da prenese reciklerima koji su izvršili tretman opasnog otpada“, kaže Petrović-Vukićević.
Dragan Dilparić pomoćnik direktora Orses članice Gorenja Ekologija je istakao da je potreba za ekološki održivim načinima proizvodnje i efikasnijem korišćenjem resursa, odnosno razvojem zelene industrije postala sve očiglednija. Ovo je naročito slučaj u zemljama u razvoju, koje imaju jedinstvenu priliku za izbegavanje zamki industrijskog razvoja na štetu životne sredine. “Brza industrijalizacija je bila i nastavlja da bude glavni pokretač za prihode i otvaranje novih radnih mesta i njen suštinski značaj je da ubrzava razvoj i smanjuje siromaštvo zemalja u razvoju i tranziciji. Zelena industrija je način da se od brze industrijalizacije zaštiti zajednica, vitalni ekosistemi i resursi kao i da se spreči eskalacija ekoloških rizika”, istakao je Dilparić.
Vujadin Šćekić, vlasnik Jugo-Impexa je ukazao na velike poteškoće sa kojima se industrija reciklaže suočava u Srbiji naglasivši da je poslovanje u oblasti upravljanja reciklažom i posebnim tokovima otpada nepredvidivo, što je nedopustivo. Nepoštovanje zakona dodatno doprinosi jačanju sive ekonomije koja ugrožava reciklažnu industriju i kompletnu prerađivačku industiriju. Šćekić je kao primer sive ekonomije naveo neevidentiranje sirovina velikih kompanja i skrenuo pažnju prisutnima na važnost postojanja precizne sirovinske baze. “Ako bi se zakoni poštovali, situacija bi bila drugačija i ne bi se degradirao princip zagađivač plaća, između ostalog. Danas sirovine plivaju Dunavom umesto da ih iskoristimo, otvorimo nova radna mesta i omogućimo ekonomski rast”, naglasio je Šćekić.
Prof.dr Vlastimir Trujić, direktor Instituta za rudarstvo i metalurgiju Bor je istakao da je Institut jedan od najopremljenijih instituta na Balkanu sa visokim znanjem i različitim tehnologijama za preradu elektronskog otpada, spreman da ponudi svoje tehnologije za industrijsku realizaciju valorizacije plemenitih, platinskih i retkih metala do visoke čistoće. ”Ova prerada bi bila realizovana jednim malim delom kod sakupljača elektronskog otpada, ali glavni deo prerade gde su potrebna visoke tehnologije morao bi da se odvija na jednom mestu gde bi se metalni granulat ili anode dalje tretirale različitim tehnologijama do metala visoke čistoće. Za praćenje procesa ovakve prerade je potrebna veoma savremena oprema za hemijske analize i visokostručni kadar različitih profila koje na Balkanu jedino Institut poseduje”, izjavio je Trujić.
Miroslav Krasić, direktor Goša Industrila Ecology se u svom izlaganju fokusirao na predstavljanje projekta "Zeleni rudnici Jugoistočne Evrope"."Projekat demonstrira mogućnost primene domaćeg tehnološkog znanja (IRM Bor) na rešavanje jednog segmenta e-otpada (Printed Circuit Boards- PCB), koji je istovremeno, toksičan a sirovinski najvredniji. Krajnji proizvodi koji će se dobijati reciklažom ovog segmenta e-otpada jesu bakar, kalaj, zlato, srebro i metali platinske grupe, finoće 99,99 %,čistoće metala. Regeneracija braunfild lokacije (Industrijski kompleks GOŠA) je takođe važan aspekt projekta, posebno zbog potpune nezainteresovanosti stranih ali i domaćih investitora, da u industrijske komplekse, posebno metalskog sektora, investiraju i revitalizuju ih. Projekat je koncipiran tako da može Srbiji da omogući da postane lider u regionu Jugoistočne Evrope, u segmentu reciklaže sekundarnog bakra, plemenitih i retkih metala iz e-otpada", kaže Krasić.
Duško Krsmanović, viši ekonomski i trgovinski savetnik Ambasade Kraljevine Holandije je istakao da je Holandija jedan od svetskih lidera u upravljanju otpadom i u reciklažnoj industriji. “U Holandiji se reciklira oko 85% otpada. Papir čak 90%, dok staklo 95%. Okruženje je postalo glavna grana holandske industrije sa godišnjim prometom od 5.1 milijarde evra i veoma je značajan izvozni proizvod. Zaposlenost u sektoru zaštite životne sredine je porasla za 25% u periodu od 1995-2008. Reciklaža i konsultantske usluge zaštite životne sredine su se podjednako razvijale. Inovativnije ekološke aktivnosti, kao što su razvoj tehnologija za uštedu energije, obnovljivi energetski sistemi i oprema za ekološko merenje, su takođe brzo napredovale. Sektor tehnologije zaštite životne sredine u Holandiji je u 2008. godini zaposlio oko 36.000 ljudi. Vrednost proizvodnje je u 2008. godini iznosila 8.2 milijarde evra. Svake godine Holandija proizvede oko 60 miliona tona otpada isključujući stajnjake i bagerovanje mulja. Ovo uključuje 20 miliona tona industrijskog otpada, 19.5 miliona tona građevinskog otpada i 9 miliona tona gradskog otpada. Samo 8.6 miliona tona se odlaže trajno, što znači da se 85% holandskog otpada dobro iskoristi, i to kroz, na primer, reciklažu“, istakao je Krsmanović.
Boris Kostić, konsultant za tehnologiju u Ambasadi Austrije je rekao: “Austrija, sa dosad realizovanih 2,9 mlrdE je najveci strani investitor u Srbiji, ali je i vodeći investitor u Srbiji u oblasti tretmana komunalnog otpada. Potencijal u ovom sektoru je veliki i austrijska preduzeća su zainteresovana da pojačaju svoje učešće u Srbiji i investiraju u otpadnu privredu. Da bi se dalje investicije realizovale potrebno je da budu stvoreni uslovi na tržištu koji omogućavaju ravnopravno učešće privatnog sektora“.
AKTUELNOSTI U VEZI SA TEMOM DOGAĐAJEM
Reciklažna industrija je najmladja industrijska grana u Srbiji, ali u isto vreme i jedina grana koja u toku ekonomske krize beleži rast. Reciklaža je procvat u Srbiji doživela posle donošenja tzv. seta zelenih zakona i uvođenja reciklaže u ekonomski održiv sistem.
U ovoj industriji, prema zvaničnim podacima, zaposleno je više od 10 000 ljudi, a postoji više od 2200 firmi koje se bave ovom delatnošću. Pored stručnjaka, inženjera i ekologa, ova industrija upošljava i pripadnike marginalnih grupa kao sakupljače sekundarnih sirovina, i na taj način im pruža mogućnost društvene reintegracije, socijalnu zaštitu i uključuje ih u legalne tokove čime doprinosi smanjenju siromaštva kao jednom od milenijumskih ciljeva.
Nova regulativa je kroz politiku davanja podsticajnih sredstava i primenu načela „zagadjivač plaća” putem ekoloških taksi ključno doprinela razvoju reciklažne industrije. Medjutim, maksimalni reciklažni potencijal u Srbiji još nije dostignut, a o tome najbolje govori podatak da se u Srbiji trenutno reciklira svega 15% , dok se u EU reciklira više od 50% otpada. Investiranje u ozelenjavanje sektora za otpad može doneti mnogostruke ekonomske i ekološke benefite. Reciklaža vodi ka kontinuiranoj uštedi resursa. Na primer, svakom recikliranom tonom papira uštedi se 17 stabala drveća i 50 i vode.
U izveštaju Evropske komisije za 2012. godinu navodi se da je Srbija postigla napredak u oblasti upravljanja otpadom, međutim, reciklažna industrija suočena je sa velikim finansijskim problemima i u pojedinim firmama je smanjen broj radnika, jer i dalje nisu obezbeđena sredstva za otpad prerađen u protekloj godini. Kao jedan od problema javlja se i problem naplate ekoloških taksi. Naplata ekološke takse, kao glavnog izvora finansiranja naknada reciklažnoj industriji i projektima zaštite životne sredine, prošle godine naplaćena je samo u 20 procenata, u ukupnom iznosu od pet milijardi dinara.
Reciklaža je, kao sastavni deo održivog razvoja i zelene ekonomije jedno od najvažnijih pitanja u procesu pristupanja Srbije EU, pa je tako, rešavanje problema adekvatnog upravljanja otpadom i reciklaže jedna od najvažnijih obaveza. Zaštita životne sredine je jedna od najznačajnijih oblasti u zakonodavstvu EU i čak trećina propisa koje Srbija treba da uskladi sa propisima EU odnosi se upravo na ovu oblast. Politika EU uskladjena je sa Milenijumskim ciljevima UN, u okviru kojih je kao cilj definisano i obezbeđenje ekološke održivosti. Ovaj stav EU izrazila je, izmedju ostalih, i kroz dokument Horizont 2020, Okvirni plan Evropske Komisije za istraživanja i inovacije za period od 2014. do 2020. godine, sa oštrim osvrtom na zelenu ekonomiju i održivost resursa. Ovaj dokument je baza za povezivanje nauke i politike, identifikaciju prioriteta i inovacija u životnoj sredini, pružanje odgovora na sadašnje i buduće ekološke probleme i podršku konkurentnosti i razvoju tržišta i formiranju novih radnih mesta.
Današnji pritisak čovečanstva na resurse i životnu sredinu zahteva određene tranzicije. EU je svoje tranzicije usmerila ka primeni cirkularne ekonomije koja će obezbediti efikasnu upotrebu resursa i razvoj, ali i očuvanje kvaliteta životne sredine. Cirkularna ekonomija omogućava da se ponovnom i sistematskom upotrebom resursa njihova vrednost očuva, da se poveća kompetitivnost kompanija, pa je samim tim ona mehanizam razvoja, ali i bitan faktor očuvanja životne sredine. Cirkularna ekonomija vodi ka dugoročnom ekonomskom razvoju i stvaranju novih poslovnih mogućnosti i radnih mesta, ali zahteva inovacije, pravnu regulativu koja bi uredila ovu oblast, postavljanje standarda, utvrdjivanje ciljeva i mera koje će se primeniti, a i povezivanje državnog u privatnog sektora. Reciklaža je integralni i osnovni deo cirkularne ekonomije, jer je osnova ove ideje razlaganje i ponovna upotreba otpada. Upravljanje otpadom i primena zelenih tehnologija u preduzećima, zasnovana na konceptu cirkularne ekonomije, omogućava bolju upotrebu reciklažnih ostataka, kao materijala ili alternativnih goriva. Reciklaža daje doprinos i upotrebi OIE, jer se recikliranjem otpada može iz određenih sirovina dobiti biomasa. Reciklažom se izbegava deponovanje otpada, čime se smanjuje mogućnost kontaminacije vazduha i zemljišta.
Zelena industrija je postala jedan od najvećih sektora industrije EU, kao sektor koji povezuje državna i privatna ulaganja i koristi ih kao mehanizme za postizanje rasta i razvoja, unapređenja životne sredine i postizanje socijalne jednakosti. Rešenja i mogućnosti koje nudi zelena industrija mogu se koristiti u borbi protiv negativnih uticaja na životnu sredinu, dok su u isto vreme i mehanizmi ekonomskog razvoja. Ovu industriju čini upravljanje zagađenjem, sa tehnologijama i aktivnostima usmerenim na upravljanje otpadom, kontrolu zagađenja, degradaciju zemljišta i reciklažu, i upravljanje resursima. Ulaganja u zelene tehnologije i efikasna upotreba održivih izvora energije dovode do kompetitivne prednosti kompanija, pri čemu efikasna upotreba resursa smanjuje troškove. Zelena ekonomija zahteva čvrste političke okvire i odgovarajuću podršku i primenu. Neophodna je podrška tržišta kao i sprovodioca ekonomskih reformi kako bi se tradicionalni ekonomski modeli zamenili savremenim, i uspostavile strategije koje će podsticati investiranja u zelene tehnologije. Kao sprovodioci ekoloških reformi, država, ali i kompanije i organizacije moraju implementirati propise u oblasti zaštite životne sredine i uskladiti ih sa ciljevima i propisima EU. Kao sastavni deo države, neophodno je da i korporacije u obavljanju svojih delatnosti preuzmu određene odgovornosti prema životnoj sredini. U tom smislu, poželjna je implementacija standarda u poslovanju koji se odnose na zaštitu i unapredjenje životne sredine, kao što su ISO 14001 i ISO 50001 standardi, ali i EMAS sistema, najkredibilnijeg sistema za upravljanje zaštitom životne sredine. Kod nas još uvek nijedno preduzeće ne ispunajava zahteve EMAS standarda, pa tako i nema ovaj sertifikat, ali teži se ka tome da se ovo stanje promeni, pa je u 2013. i 2014. EMAS III konačno postao realnost u Srbiji. Nedavno je otpočeo veliki EU projekat EMAS/IPPC/SEVESO koji kao jednu od komponenata uključuje i EMAS.
Uvođenje novih standarda zahteva i tehnološke inovacije. Zelene tehnologije su u Srbiji donekle već zastupljene u vidu energetski efikasnih sistema za grejanje, ekološke gradnje, kotlova, vozila za transport otpada koja funkcionišu po ekološkim principima. Ipak, potrebni su intenzivniji podsticaji od strane države za ulaganja u ovaj sektor, uskladjivaje sa propisima EU, povećana kontrola primene propisa i pooštrene kazne za nepoštovanje istih.
