17. decembar 2013, Beograd
CEDEF i PKS Prva javna debata
UPRAVLJANJE KOMUNALNIM OTPADOM U REPUBLICI SRBIJI
KOJIM PUTEM IDE SRBIJA
Centralno evropski forum za razvoj CEDEF, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije PKS, a pod pokroviteljstvom Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Ministarstva građevinarstva i urbanizma i Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine APV je organizovao prvu od šest javnih debata na temu upravljanja komunalnim i industrijskim otpadom u Republici Srbiji: UPRAVLJANJE KOMUNALNIM OTPADOM U REPUBLICI SRBIJI - kojim putem ide Srbija. Planirano je da se ciklus javnih debata održi u šest sesija, počevši od 17. decembra 2013. do 5. juna 2014. godine.
Kako je trenutno stanje u većini opština i gradova u zemlji kritično u pogledu upravljanja komunalnim otpadom, Srbiji je potrebna nova doktrina u upravljanju komunalnim i industrijskim otpadom. CEDEF je u tom cilju na jednom mestu okupio predstavnike države, proizvođače naprednih tehnologija, operatere upravljanja otpadom, najveće proizvođače otpada, javno-komunalna preduzeća, predstavnike lokalnih samouprava koji će zajedno razmotriti i pokrenuti važna pitanja u okviru teme UPRAVLJANJA KOMUNALNIM I INDUSTRIJSKIM OTPADOM i zajednički doći do predloga najboljih rešenja za unapređenje sistema upravljanja komunalnim i industrijskim otpadom u našoj zemlji. Time bi se obezbedilo i tržišno, konkurentno i ekonomski isplativo poslovanje u Srbiji i regionu.
Organizovanje sesija na temu KOMUNALNOG I INDUSTRIJSKOG OTPADA ima za cilj da se svi relevantni stejkholderi klasterski povežu kako bi obezbedili tržišno, konkurentno i ekonomski isplativo poslovanje u Srbiji i regionu. Po završetku ciklusa od šest sesija, decembar 2013 - jun 2014. biće objavljen Vodič: “PREPORUKE ZA ZELENU SRBIJU”, pod institucionalni pokroviteljstvom Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Ministarstvo građevinarstva i urbanizma, kao i Privredne komore Srbije.
Program događaja možete pogledati ovde.
Galeriju fotografija možete pogledati ovde.
IZJAVE UČESNIKA PRVE JAVNE DEBATE
Radmila Šerović, načelnik Odeljenja za upravljanje otpadom Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine je rekla da su postojeće zakonske regulative u procesu redefinisanja kako bi bile u potpunosti usklađene sa standardima EU, ali da se istovremeno mora voditi računa da li se to može kod nas sprovesti. “Usvajanje Izmena i dopuna Zakona se očekuje u prvom kvartalu 2014. godine, kao i Strategije upravljanja otpadom. U međuvremenu su pripremljena tri Nacionalna plana za upravljanje otpadom. Ona je istakla da u Srbiji postoji 26 regiona za koje je bilo planirano da svaki ima svoj regionalni centar za tretiranje otpada, međutim kako stručnjaci smatraju da je to veliki broj centara, da bi trebalo razmisliti o njihovom smanjenju. Kao rezultat dosadašnjeg rada, Radmila Šerović je navela da je izgrađeno 6 sanitarnih deponija i to u Kikindi, Užicu, Leskovcu, Lapovu, Jagodini i Pirotu, kao i da su deponije u Pančevu, Sremskoj Mitrovici, Vršcu, Inđiji, Subotici, Zrenjaninu i drugim centrima u procesu realizacije, dok su Novi Sad, Beograd, Kruševac i Vranje gradovi u kojima je upravljanje otpadom finansirala EU preko kreditne linije KfW banke. Šerović je ukazala na velike kapacitete Srbije u smislu iskorišćenja otpada kao energenta.
Jovanka Arsić Karišić, predsednik UO CEDEF je rekla da se na teritoriji Srbije proizvede oko 2,5 miliona tona komunalnog otpada tokom godine, čiji je energetski potencijal jednak proizvodnji električne energije u vrednosti od 2 milijarde evra. Takođe, iskorišćavanje komunalnog otpada za toplotnu i električnu energiju može da smanji ukupnu emisiju gasova sa efektom staklene bašte u Srbiji. “Jedno od najzahtevnijih poglavlja u pregovorima sa EU je životna sredina, zato što se jedna trećina ukupnog EU zakonodavstva odnosi na životnu sredinu. Srbija je u obavezi da do kraja 2015. godine Evropskoj komisiji predstavi pregovaračku poziciju i da počne pregovore o Poglavlju 27, koje se odnosi na zaštitu životne sredine. Eksplanatorni skrining za Poglavlje 27 je planiran za septembar a bilateralni za novembar naredne godine. Do tada Srbija treba da izvrši pregled stanja i definiše mere i aktivnosti kako bi se prevazišli nedostaci”, rekla je Arsić-Karišić.
Predsednik Odbora za zaštitu životne sredine Narodne Skupštine Srbije Milica Vojić Marković je naglasila da značaj ove teme velik i da je zato najvažnija saradnja na svim nivoima, kao i zakoni koji su primenljivi u praksi kako bismo imali kvalitetno upravljanje otpadom u Srbiji.
Nebojša Redžić iz Agencije za zaštitu životne sredine je podvukao da je neophodno sa terena, od lokalnih samouprava i javno komunalnih preduzeća dobiti relevantne informacije kako bismo mogli napraviti prave planove upravljanja otpadom. “Danas imamo situaciju da prema izveštajima imamo 3.000t elektronskog i električnog prerađenog otpada u 2012, dok je realno prerađeno oko 60.000t. Samo oko 50 javno komunalnih preduzeća dostavlja izveštaje o količini i sastavu komunalnog otpada koji se generiše na njihovoj teritoriji. Količina komunalnog otpada će, kao i u Evropi, rasti 2,5% na godišnjem nivou, a potencijali u korišenju otpada u našoj zemlji su veliki”, kaže Redžić.
Dušan Jakovljević, generalni menadžer, ENVI TECH, članica grupe Gorenje-ekologija je naglasio da samo 15% obveznika plaća taksu za elektronski i električni otpad u Srbiji i da zato godišnje izgubimo oko 26 miliona evra. „Težište u upravljanju komunalnim otpadom je prebačeno na lokalne samouprave i javno komunalna preduzeća koji nisu u stanju da na adekvatan način svoje obaveze sprovedu. U Srbiji imamo oko 160 nesanitarnih deponija, a deponije su uvek na poslednjem mestu u strategijama upravljanja otpadom”, rekao je Jakovljević.
Prof. dr Goran Vujić sa Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu je istakao da je budućnost Srbije u deponijama i to u sledećih 50 godina. On je naglasio da u Srbiji dominira otpad koji je biorazgradiv, kao i da je njegov kvalitet veoma loš, čija je vlažnost čak i do 37%, kao i da bez njegovog prethodnog tretmana ne možemo iskoristiti sve potencijale sagorevanja. “Srbiji je potrebno 550 miliona evra da bi se dostiglo osnovno deponovanje otpada. Dok bi se novac za investicione troškove već našao, operativni troškovi su veći od investicionih i skoro uvek zanemarivani” rekao je prof. dr Goran Vujić.
Siniša Mitrović, savetnik predsednika Privredne komore Srbije je izjavio: „Privredna komora Srbije je partner CEDEFu zato što moramo da tragamo za novim rešenjima u ovoj oblasti, kako bismo dobili novi ekonomski ambijent i integrisali novu viziju. CEDEF je dinamična organizacija koja stvara uslove za ozbiljan dijalog jer okuplja oko sebe brojne i važne aktere koji učestvuju u iznalaženju rešenja“. Mitrović je naglasio da veruje da će održavanje šest debata na temu upravljanja komunalnim i industrijskim otpadom doprineti realizaciji što većeg broja projekata iz ove oblasti.
