23. april 2016, Beograd

CEDEF platforma Klimatski panel Srbije
Konferencija OTPAD I OTPADNE VODE SRBIJE

Centralno evropski forum za razvoj CEDEF je sa svojim partnerima formirao novu platformu posvećenu borbi protiv klimatskih promena u Srbiji - Klimatski panel Srbije. CEDEF je u saradnji sa predstavnicima institucija na nacionalnom i lokalnom nivou, državnim agencijama, parlamentom, univerzitetima, društveno odgovornim i inovativnim kompanijama, civilnim sektorom, medijima i stručnom javnosti otpočeo javne dijaloge i stručne skupove na aktuelne teme. Nakon potpisivanja Pariskog sporazuma u Njujorku, CEDEF je okupio sve faktore koji oblikuju i utiču na klimatsku politiku Srbije. Ključno pitanje postavljeno je: šta dalje?

Konferencija je održana povodom 22. aprila - Dana planete Zemlje u svečanoj sali Mašinskog fakulteta u Beogradu. Klimatski panel Srbije je posvećen praćenju rezultata COP21 i zastupa stav da je nužno što ranije ratifikovanje Pariskog sporazuma od strane svih potpisnica. Konferencija UN o promeni klime COP21 u Parizu je okupila preko 150 predsednika država i vlada. Predstavnici 175 zemalja članica Ujedinjenih nacija potpisali su 22. aprila Pariski sporazum o ograničavanju rasta globalne temperature. Prethodno je postignut sporazum koji je usvojilo 195 država članica, među kojima je i Srbija. Ministarstvo, Agencije, Univerziteti, lokalne samouprave, civilni sektor i mediji su izneli koje su praktično mere koje treba da se sprovedu u realizaciji Sporazuma. Očekuje se da će Srbija ratifikovati Pariski sporazum ubrzo i onda kreće težak posao primene predviđenih mera.

Program koferencije možete preuzeti ovde.

Galeriju fotografija pogledajte ovde.

Prezentacije sa skupa preuzmite ovde.

Državni sekretar za zaštitu životne sredine dr Stana Božović je istakla da su značajni koraci već napravljeni do sada tako da je sektor zaštite životne sredine iz "crvenog" prešao u "zelenu " fazu pripreme poglavlja dvadeset sedam za pristupanje Europskoj uniji. Ona je ukazala na značaj postizanja Sporazuma i navela da je Vlada Republike Srbije među prvih deset država sveta koja je dostavila svoje ciljeve smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte Sekretarijatu Okvirne konvencije o promeni klime i oni snose 9,8% do 2030. godine u odnosu na 1990. „Srbija danas ima 36 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda od čega 6 rade punim kapacitetom. U procesu pristupanja Srbije EU, Srbija će biti u obavezi da ima 320 operativnih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda koji su u potpunosti usaglašeni sa standardima EU“, istakla je Božović.

Nj.E. Kristin Moro, ambasadorka Francuske u Srbiji je takođe ukazala na značaj potpisivanja sporazuma u Njujorku i da sam datum nije slučajno izabran - 22. april je od 1970. Dan planete Zemlje, a upravo budućnost naše planete zavisi od primene Pariskog sporazuma. „Svet treba da se raduje uspehu ove ceremonije potpisivanja, kao i usvajanju Sporazuma u decembru mesecu prošle godine nakon teških i dugih pregovora. Pariski sporazum će stupiti na snagu kada ga 55 % zemalja koje emituju 55 % svetske emisije gasa sa efektom staklene bašte, bude ratifikovalo. Rad na ovom pitanju će za Francusko predsedništvo zadržati oznaku „hitno“. Ne sme se više gubiti vreme, jer se klimatske promene ubrzavaju, a efekti se svakodnevno osećaju. Treba takođe, uporedo sa pravnim procedurama, održati ritam, kako bi svi ostali mobilisani, Vlade, civilna društva, svet privrede, i kako bi se što brže uspostavile efikasne mere energetske tranzicije“, rekla je ambasadorka Francuske u Srbiji Kristin Moro.

Samo neke od posledica klimatskih promena su poplave, suše, toplotni talasi... Srbija je već osetila ove posledice i doživela ekstremne gubitke. Poplave u 2014. utiču na smanjenu proizvodnju električne energije za 40%, ostavljaju zagađene vodotokove i štetu veću od 1,5 mlrd evra. Štete u poljoprivredi od suša su 2012. bile veće od 2 mlrd dolara, smanjeni su prinosi, pojavio se aflatoxin u kukuruzu. Kao posledica toplotnih talasa 2007, povećao se i broj smrtnih slučajeva u Beogradu.

Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije je naglasio ekstremi po pitanju temperature i ostalih resursa treba da dopru do svesti javnosti i da se ukaže na značaj racionalnog i odgovornog ponašanja. On je podcrtao da recikliramo samo 10% otpada, dok Srbija tretira tek 9% otpadnih voda.

Goran Trivan, sekretar Sekretarijata za zaštitu životne sredine Grada Beograda je ukazao na izuzetan značaj pošuljavanja kao najjeftiniji i najefektivniji vid borbe protiv klimatskih promena.

Prof. dr Ana B. Bovan, predsednik CEDEFa, je podsetila da će sledeća sednica COP 22 biti odrzana 7-18. novembra 2016. godine u Marakešu u Maroku, čija će tema biti: Smanjenje efekta staklene bašte. Doc. dr Vladimir Đurđević sa Meteorološkog instituta, Univerziteta u Beogradu je naglasio da je temperatura u Srbiji već porasla za 1.2 °C što dostiže već polovinu uslova koji globalno ne sme da se pređe.

Biljana Vraneš, diplomirani meteorolog i urednik u Informativnom programu RTS-a je ukazala na važnost medija u ovim pitanjima. Rekla je da je 2015. godina najtoplija na planeti od 1880. a taj trend se nastavlja i u 2016. Posledice klimatskih promena na Balkanu su sve češće i razornije vremenske prilike. Postavila je pitanje koliko je u Srbiji teško izboriti se za medijski prostor na ovu temu, i zašto je ljudski nemar još veći od nepogode?

Prof. dr Branko Vasić, prodekan za saradnju sa privredom sa Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu je izrazio zadovoljstvo sto je Mašinski fakultet domaćin ove konferencije i ukazao na to da su otvoreni za saradnju ovog tipa i da Mašinski fakultet uvek moze biti partner ovakvih događaja.

CEDEF je na ovoj Konferenciji po prvi put pokrenuo i anketu na temu povećanja svesti o Klimatskim promenama u Srbiji. Cilj anketiranja je da se istraže stavovi i percepcija javnosti o klimatskim promenama. CEDEF će ovo istraživanje sprovesti na još dve sednice Klimatskog panela Srbije i to 5. jula, kada će biti održana Javna debata a i 15. decembra na VI Samitu Energetskih menadžera Srbije.