16. april 2014, Beograd
 CEDEF Konferencija

NAPREDNE TEHNOLOGIJE I FINANSIRANJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI I OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE

Centralno evropski forum za razvoj CEDEF organizovao je Konferenciju NAPREDNE TEHNOLOGIJE I FINANSIRANJE EFIKASNOSTI I OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE koja se održala pod institucionalnim pokroviteljstvom  Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine.

CEDEF konferencija imala je za cilj da predstavi:

• Potencijale Srbije u domenu EE i OIE i mogućnostima većeg iskorišćenja primenom naprednih tehnologija
• Praktične prednosti tehnologija i opreme koje koriste OIE: sunce, vetar, biomasa, voda, geotermalna energija i mogućnosti njihove primene u Srbiji
• Najnovije tehnologije koje štede energiju i smanjuju potrošnju energenata i doprinose energetskoj efikasnosti poput EE u zgradarstvu, sistemima KGH
• Planove i konkretne aktivnosti u cilju što veće upotrebe naprednih tehnologija u EE i OIE
• Načine i izvore finansiranja primene novih tehnologija: Budžetski fond za energetsku efikasnost, ESCO ugovori, JPP, kreditne linije razvojnih i komercijalnih banaka i drugih finansijskih institucija

Program Konferencije možete pogledati ovde.

Fotografije sa Konferencije možete pogledati ovde.

Prezentacije učesnika možete pogledati ovde.

Tehnologija i inovacije zauzimaju najznačajnije mesto u razvoju energetike svake zemlje, navodi se u  dokumentima Evropske komisije iz 2013. godine. EU mora da uspostavi nove tehnologije visokih performansi, niske potrošnje sa niskom emisijom COx, na tržište. Prema ciljevima Evropske komisije, nove tehnologije su vitalne za postizanje ciljeva EU do 2020. godine, koji obuhvataju područje klime, ekonomije, energije i socijalne politike, kao i ciljeve postavljene do 2030. i 2050. EU mora razvijati dinamične i inovativne strategije kako bi ojačala svoje ciljeve, unapredila ih, ali i kako bi efikasinije upravljala investicijama.

IZJAVE UČESNIKA KONFERENCIJE

Mirjana Knežević, posebni savetnik ministra u oblasti energetske efikasnosti u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine RS je istakla da је u Srbiji danas najniži stepen energetske efikasnosti u Evropi. „Alarmantna je činjenica da stambeni objekti troše 60% ukupne potrošene energije na grejanje. Tu činjenicu ilustruje podatak da čak 300-400 hiljada kuća u Srbiji nema termoizolaciju. Kod korišćenja toplotne energije konkretnija stimulacija je ušteda kroz naplatu po utrošku što očekujemo da se primeni u narednoj grejnoj sezoni“, kaže Knežević. Mehanizmi koje Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine uvodi da bi ostvarilo energetsku politiku su: sistem energetskog menadžmenta, energetski pregledi za najveće potrošače kao i preduzeća, ali i korišćenje sredstava iz Budžetskog fonda za energetsku efikasnost u iznosu od 300 miliona dinara. Budžetski fond za energetsku efikasnost predstavlja podsticaj za racionalo i efikasno korišćenje energije. „Konkurs je raspisan februara 2014. i do sada je pristiglo 88 prijava, dodeljena su sredstva za 20 jedinica lokalne samouprave, a ukupna vrednost ovih projekata je 130 miliona dinara. U narednom periodu očekuje se javi poziv prema bankama preko koga će se dodeljivati subvencionisani krediti građanima“, istakla je Knežević.

Nenad Ilić, savetnik ministra u oblasti obnovljivih izvora energije iz Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine RS je govorio o potencijalima za ulaganja u obnovljive izvore energije u Republici Srbiji, kao i o standardnim modelima  ugovora o otkupu celokupno proizvedene energije iz elektrana koje koriste obnovljive izvore energije. Napravio je paralelu između negativnog iskustva Rumunije i Bugarske u izgradnji elektrana koje koriste OIE i Srbije koja ima obezbeđene kvote za finansiranje različitih izvora energije. Predstavio je mogućnosti za unapređenje klime za ulaganja koja se predviđaju novim Zakonom o energetici, velikim projektima i zahtevima za finansiranje od strane Međunarodnih finansijskih institucija. On je naglasio da električna energija od 2011. nije delatnost od opšteg interesa i da proizvodnja elektične energije sve više prelazi u ruke komercijalnih preduzeća. U skladu sa Zakonom o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, ukazao je, kao najbolje rešenje, na model javno-privatnog partnerstva i ESCO ugovora gde se investicije mogu isplatiti od ušteda.

Jovanka Arsić - Karišić, predsednik UO, CEDEF je naglasila da je jedan od osnovnih ciljeva energetske politike zemlje uvođenje savremenih tehnologija u energetski sektor, kako bi se obezbedilo sigurno, kvalitetno i pouzdano snabdevanje energijom i energentima. Srbija je, na primer, u 2010. godini oko 34% neophodne energije obezbedila iz uvoza. „Primenom naprednih tehnologija može se uštedeti i do 40% kroz energetsku efikasnost“, istakla je Arsić-Karišić.

Nenad Črnila, menadžer projekta LG Electronic je predstavio najnovija energetska rešenja kompanije LG Electronics. Istakao je da su veća energetska efikasnost, samim tim i veća ušteda prirodnih resursa stalni izazov LG tima, koji iz godine u godinu na tržište donosi inovativne uređaje i sisteme sa najvećim energetskim oznakama. Kao najbolji dokaz kontinuirane težnje da stalno usavršavaju svoje poslovanje, predstavljen je novi Multi V IV uređaj sa promenjivim protokom rashladnog fluida, koji omogućava korisnicima neverovatnu uštedu električne energije zahvaljujući korišćenjem čak četiri nove napredne tehnologije. Pored velikih ušteda pri korišćenju, ovaj uređaj omogućava i veću udobnost korisnika širom sveta.

Dejan Bibić, specijalista za mala i srednja preduzeća, DDOR u kaže da je DDOR NOVI SAD prva osiguravajuća kompanija kod nas koja je prepoznala važnost projekata u domenu energetske efikasnosti i prva napravila posebne uslove za osiguranje u segmentu EE i OIE. Bibić je detaljnije predstavio program osiguranja u domenu OIE i EE i rizike koji mogu biti pokriveni osiguranjem i primere osiguranih elektrana (solarna elektrana „Petaže Wind“ d.o.o. u Banatskim Karlovcima i mini-hidroelektrana  „Eco Energo Group“ d.o.o u Crnoj Travi).

Zoran Kapor, zamenik vođe projekta EBRD „Pravna pomoć za uspostavljanje povoljnog pravnog okvira za ESCO projekte u Republici Srbiji“ je govorio o Regionalnom Programu Energetske Efikasnosti za Zapadni Balkan (REEP), koji  implementira Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) uz snažnu podršku Evropske unije i u tesnoj saradnji sa Sekretarijatom Energetske Zajednice. „REEP se sastoji od tri oblasti podrške koje obuhvataju uspostavljanje pravnog okvira, pripremu investicija u oblasti energetske efikasnosti, kao i dva finansijska instrumenta za njihovo sprovođenje. U okviru rada na regulatornom okviru REEP podržava uspostavljanje povoljnog okvira za ESCO projekte u javnom sektoru, kao i opšti politički dijalog o energetskoj efikasnosti. U Srbiji REEP podržava Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine od juna 2013. godine u uspostavljanju povoljnog okvira za ESCO projekte. Početkom 2014. godine REEP je počeo podršku za identifikaciju i pripremu prvih projekata na osnovu ugovaranja energetskog učinka u javnom sektoru u Srbiji”, rekao je Kapor.

Aleksandar Car, pomoćnik direktora za nove tehnologije u Institutu Mihajlo Pupin – Automatika je predstavio proceduru za projektovanje i izvođenje fotonaponske elektrane sa osvrtom na sopstvenu elektranu koju su napravili na krovu Instituta M. Pupin, sopstvenim sredstvima. Ova elektrana ima 180 solarnih panela ukupne snage od 50 kW. Pomenuo je i iskustva koja su imali u šestomesečnoj eksploataciji, kao i probleme koji su se javljali tokom eksploatacije. Status povlašćenog proizvođača Institut je dobio  12. marta 2014, nakon probnog rada i puštanja na mrežu.

Dr Žarko Stevanović, naučni savetnik u Institutu za nuklearne nauke ''Vinča'' se u svom izlaganju se fokusirao na predstavljanje  najnovije tehnologije iz oblasti OIE i EE koje su razvijene u Laboratoriji za termotehniku i energetiku, Instituta za nuklearne nauke Vinča u poslednjih 10 godina. Predstavio je dve nove tehnologije korišćenja biomase, i to - nova tehnologija cigaretnog sagorevanja balirane poljoprivredne biomase i sagorevanje u fluidizovanom sloju bio mase sa velikim sadržajem vlage. Takođe, iz oblasti OIE, prikazana je nova tehnologija optimizacije rasporeda vetrenjača na lokacijama vetroparkova primenom Numeričke mehanike fluida. Kada se radi o EE u zgradarstvu, prikazane su nove tehnologije određivanja termičkih karakteristika zgrada i kvaliteta unutrašnjeg prostora primenom Numeričke mehanike fluida.

Jasmina Trajkovski, direktor Trajkovski & Partners - Makedonija je istakla da je upravljanje energijom od ključne važnosti u današnje vreme kada su resursi neophodni za dostizanje željenog rasta sa jedne strane, i činjenice sa druge strane da resursi postaju ograničeni. Implementacijom sistema za upravljanje energijom na osnovu najboljih međunarodnih praksi , kao što su ISO50001 je put napred za preduzeća i organizacije koje  ne osećaju samo ekološku odgovornost, već su orijentisane na posao i mogućnost uštede. Energetski sistem upravljanja obezbeđuje sistemski pristup upravljanja energijom i time doprinosi porasti svesti među zaposlenima o uštedi energije.

AKTUELNOSTI U VEZI SA TEMOM KONFERENCIJE

Prosečna godišnja stopa rasta tražnje za energijom u regionu JIE procenjuje se na 2,3%, što je duplo više u odnosu na prethodnu deceniju. Konstantan rast potreba i tražnje za energentima i sve veća eksploatacija ograničenih prirodnih resursa u prvi plan su istakli pitanje obezbeđivanja dovoljnih količina energije na ekonomski, energetski i ekološki prihvatljiv način, ponajviše putem primene naprednih tehnologija i modela finansiranja.

Srbija je u 2010. godini oko 33% neophodne energije obezbedila iz uvoza. U budućnosti, za nas je od najveće važnosti da obezbedimo sigurno, kvalitetno i pouzdano snabdevanje energijom i energentima i smanjimo uvoz. U tom smislu definisani su i osnovni ciljevi energetske politike zemlje, medju kojima je, pored povećanja energetske efikasnosti i povećanja eksploatacije obnovljivih izvora energije, kao cilj energetske politike definisano i uvđejenje savremenih tehnologija u energetski sektor.

U Srbiji su prisutni značajni i renomirani svetski i domaći proizvođači naprednih tehnologija, međutim, zbog zaostatka u primeni tehnologija i dalje imamo velike troškove u domaćinstvima i velika izdvajanja koja država ima za uvoz gasa i struje. Pored toga što povećavaju efikasnost privrede, smanjuju finansijske izdatke države i doprinose njenom razvoju na lokalnom i regionalnom nivou, utiču na smanjenje troškova domaćinstava, napredne tehnologije omogućavaju fluktuaciju znanja i iskustava, otvaraju puteve za nove investicije, a time i nova radna mesta.

Za efikasnu upotrebu OIE i EE, neophodno je pratiti i implementirati nove alate i čistim tehnologijama zameniti zastarele kako bi se omogućio praktičan pristup upravljanju energijom, primena alternativnih energetskih programa, efikasno praćenje tarifa, upravljanje kvalitetom energije i dr.

U Srbiji je ova oblast još uvek u potpunosti okrenuta privatnom sektoru i dosadašnje investicije u OIE su realizovane na više od 200 objekata u privatnom vlasništvu, i ova oblast se smatra najisplativijim sektorom svake države. Proteklih godina je doneto više dokumenata i uredbi kako bi se država aktivnije uključila u ovu oblast i podstakla investicije, primenu novih tehnologija i napredak. U Srbiji se sada sve više grade male elektrane, a razvijaju se i izvori za biomasu i biogas.

Prema Nacionalnom akcionom planu za korišćenje obnovljivih izvora energije RS, cilj RS u ovoj oblasti jeste postizanje 27% OIE u bruto finalnoj potrošnji energije u 2020. godini.

U Srbiji postoje posebne pogodnosti za decentralizovanu proizvodnju toplotne (sagorevanjem biomase i ''sakupljanjem'' sunčevog zračenja) i električne energije (izgradnjom minihidroelektrana i vetrogeneratora), eksploatacijom biomase, malih vodenih tokova, geotermalne energije i energije vetra i sunčevog zračenja.

Energija iz obnovljivih izvora pokrila je u 2012. godini 14,1% bruto finalne potrošnje 28 članica EU u poređenju sa 8,3% u 2004, koja je bila prva godina za koju se raspolaže tim podacima. Udeo energije iz obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji jedan je od ključnih indikatora strategije Evropa 2020. Cilj na nivou 28 članica EU je da do 2020. godine obnovljivom energijom zadovolje 20% bruto finalne potrošnje energije. Učešće energije iz obnovljivih izvora u potrošnji najviše je poraslo u Švedskoj - sa 38,7% u 2004. na 51% u 2012, a slede Danska (sa 14,5% na 26%), Austrija (sa 22,7% na 32,1%), Grčka (sa 7,2% na 15,1%) i Italija (sa 5,7% na 13,5%).  Istovremeno najmanji udeo energije iz obnovljivih izvora u pokriću potrošnje beleže Malta - 1,4%, Luksemburg (3,1%), Velika Britanija (4,2%) i Holandija (4,5%). Evropsko udruženje za enegiju vetra (EWEA) procenjuje da je u 2012. godini uvoz  fosilnog goriva koštao EU tri puta više nego spasilački paket zajmova za Grčku.