22. maj 2014, Novi Sad

CEDEF Okrugli sto

KAKO DO ENERGETSKI EFIKASNOG GRADA I VELIKIH UŠTEDA:
TOPLANA NA BIOMASU I DOBRA IZOLACIJA, primer grada Komlo u Mađarskoj

Centralno evropski forum za razvoj, CEDEF i Klaster za ekološku energiju i ekološku kulturu ECOPANONIA, pod institucionalnim pokroviteljstvom Privredne komore Vojvodine, PKV je 22. maja 2014. godine u prostorijama Privredne komore Vojvodine u Novom Sadu organizovao Okrugli sto na temu: KAKO DO ENERGETSKI EFIKASNOG GRADA I VELIKIH UŠTEDA: TOPLANA NA BIOMASU I DOBRA IZOLACIJA -primer grada Komlo u Mađarskoj.

Okrugli sto je organizovan sa ciljem da lokalne samouprave, toplane i energetski menadžeri iz Srbije na jednom mestu dobilju konkretne i korisne informacije i razmene iskustva u vezi sa:

• Potencijalima korišćenja biomase kao energenta u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji, naročito u gradovima koji su u programu prelaska na biomasu
• Iskustvima i odličnim rezultatima u Mađarskom gradu Komlo i ostvarenim uštedama na nivou grada za više od 20%korišćenjem toplane i kotla na biomasu u kombinaciji sa primenom izolacije na svim objektima u gradu
• Izvorima i mogućnostima finansiranja uvođenja naprednih tehnologija i obnovljivih izvora energije u sisteme daljinskog grejanja
• Izazovima sa kojima se suočavaju toplane u Srbiji, one koje su u programu Nemačke razvojne banke KfW, one koje obezbeđuju sredstva iz EU i sve druge toplane kojima je u cilju efikasno poslovanje i zadovoljstvo korisnika usluga

Program CEDEF Okruglog stola možete pogledati ovde.

Prezentacije sa CEDEF Okruglog stola možete pogledati ovde.

Galeriju fotografija možete pogledati ovde.

Danas se u EU fosilna goriva koriste samo u 15% slučajeva za proizvodnju toplotne energije, dok je u Srbiji više od 90% proizvodnje toplotne energije u sistemima daljinskog grejanja zasnovano na direktnom korišćenju fosilnih goriva. Međutim, međunarodna obaveza Srbije prema Energetskoj zajednici je da do 2020. godine ima 27% finalne potrošnje energije iz obnovljivih izvora, a jedno od najpovoljnijih rešenja je korišćenje postrojenja na biomasu. Prema procenama stručnjaka, kada bi se u potpunosti iskoristio potencijal biomase, Srbija bi zadovoljila čak oko 30% svojih energetskih potreba i time napravila značajan korak ka većoj energetskoj samostalnosti i sigurnijem snabdevanju, unapredila bi životnu sredinu proizvodnjom "zelene" energije i smanjenjem emisije štetnih gasova sa efektom staklene bašte i ekonomski ojačala.

Korišćenje biomase u svrhu proizvodnje energije zahteva korišćenje opreme koja je laka za upravljanje, koja ima visoku efikasnost, minimalnu emisiju štetnih materija, kao i niske troškove celog procesa. Jedan od prvih ovakvih primera je primer toplovodnog kotla sa tečnim sistemom zagrevanja na biomasu kapaciteta 20MW koji je u potpunosti razvijen i instaliran u Mađarskoj u toplani Komlo. Time su ostvarene uštede od preko 20%!

U okviru strategije nastupa poslovnog razvoja na Balkanu Vlade Mađarske, kompanija MVM OVIT, kao deo Mađarske elektroprivrede, je razvila svoju strategiju nastupa energetske industrije na Balkanu. U skladu sa tom strategijom od 01.03.2014. godine je registrovano komercijalno predstavništvo MVM OVIT u Srbiji.

IZJAVE UČESNIKA OKRUGLOG STOLA

Jovanka Arsić-Karišić, predsednik UO CEDEFa je istakla da se CEDEF već dugi niz godina zalaže za aktivnu primenu energetske efikasnosti, obnoviljivih izvora energije i zaštitu životne sredine u regionu. „CEDEF je do sada organizovao nekoliko Javnih dijaloga na temu individualnog i daljinskog grejanja u Srbiji i na temu naplate toplotne energije po utrošku. Veliki značaj u svom radu smo posvetili biomasi kao najvećem izvoru obnovljive energije u Srbiji koji može zameniti fosilna goriva u proizvodnji toplotne i električne energije. Takođe, veliko nam je zadovoljstvo da smo organizovanjem ovog događaja ostvarili partnerstvo sa Elektroprivredom Mađarske, odnosno MVM OVITom koji je podelio sa nama pozitivan primer upotrebe biomase kao energenta u gradu Komlo u Mađarskoj i time postigao uštede više od 20% na nivou grada. Ovo je samo jedan od događaja koje ćemo zajedno u budućnosti realizovati“, rekla je Jovanka Arsić-Karišić.

Ratko Filipović, predsednik Privredne komore Vojvodine rekao je da je veoma značajno što Elektroprivreda Mađarske želi da podeli svoja iskustva sa nama čime bismo unapredili naše potencijale u daljinskom grejanju, naročito korišćenjem biomase kao energenta.

Duško Karagić, drugi sekretar Ekonomske kancelarije Ambasade Mađarske u Srbiji kaže da su potencijali Srbije u korišćenju biomase odlični. „Imamo razvijenu poljoprivredu, velike površine pod šumama, značajan potencijal u otpadu, što je odlična sirovina za toplanu. Razgovarali smo sa mnogim pedstavnicima lokalnih samouprava koji su zainteresovni za ovakve inicijative i u tom smislu nam je iskustvo toplane u Komlu dragoceno. S obzirom i na veliko iskustvo CEDEF-a, drago nam je što ćemo zajedno s lokalnim samoupravama i toplanama u Srbiji moći kroz niz edukativnih događaja približiti iskustva Mađarske u cilju otvaranja mogućnosti za transfer znanja i tehnologija”, rekao je Karagić.

Samostalni savetnik u Ministarstvu Rudarstva i energetike RS, Aleksandar Puljević je podsetio da je država Budžetskim fondom za energetsku efikasnost omogućila da 300 miliona dinara bude namenjeno povećanju energetske efikasnosti u zemlji. Na prvi javni poziv se javilo 88 lokalnih samouprava od čega je 20 projekata izabrano. „Lokalne samouprave su konkurisale za projekte za unapredjenje EE i od 20 odabranih su i projekti za unapređenje termotehničkih sistema, odnosno za instaliranje kotlova na biomasu. Uslov je bio da je urađena prethodna rehabilitacija sistema”, rekao je Puljević.

Klara Balog, samostalni stručni savetnik II u Pokrajinskom Sekretarijatu za energetiku i mineralne sirovine APV je rekla: „Ciljevi u oblasti energetike se utvrđuju na osnovu energetskih potreba, ekonomskih mogućnosti i obaveza preuzetih ratifikovanim međunarodnim sporazumom. Jedan od ciljeva koje je Pokrajinski sekretarijat postavio ispred sebe je uvođenje obnovljivih izvora energije kao zamenu za postojeća fosilna goriva kako u individualnom tako i u daljinskom grejanju. U Vojvodini najveću perspektivu ima korišćenje biomase iz poljoprivrede, jer ona čini oko 60% ukupnog raspoloživog potencijala obnovljivih izvora energije. Najbolji pokazatelj uspešnog korišćenja biomase je kotao na suncokretovu ljusku od 18 MW, koji se već dve grejne sezone korisiti u Sremsokj Mitrovici. Finasijskim planom Pokrajinskog sekretarijata predviđena su sredstva, koja će biti usmerena ka izradi prethodne studije opravdanosti sa generalnim projektom i studija opravdanosti sa idejnim projektom za nekoliko opština za realizaciju projekata korišćenja biomase u daljinskom sistemu grejanja”.

János Vida, direktor toplane PETAV u Mađarskoj je učestvovao na konstruisanju i uspostavljanju toplane u Komlu na samom početku, još 2008 godine. „Komlo je bio rudarski grad, a danas koristi biomasu za grejanje. Ima 25.000 stanovnika i oko 5000 stanova. Stogodišnja toplana koja je čitav vek grejala stanovništvo na ugalj je 2008. godine prešla na biomasu. U specifičnoj situaciji, kada je stanovništvo napuštalo tada siromašan grad, uspeli smo da izgradnjom ove toplane i izolacijom objekata i stanova u gradu napravimo jedinstven primer energetski efikasnog grada koji postiže neverovatne uštede. Sredstva su obezbeđena tako što je 500 miliona forinti, odnosno 45% investicije, bila donacija EU, 40% je obezbeđeno iz kredita, dok je sa 15% učestvovala sama toplana”, kaže Vida.

József Kotnyek, rukovodilac Sektora za daljinsko grejanje MVM OVIT Mađarska je govorio o energentima, tipovima biomase i efektima koji se postižu korišćenjem biomase u svrhu daljinskog grejanja. „Biomasa (drvna sečka) i komunalni otpad predstavljaju dobitnu kombinaciju koja je eksperimentalno privremeno primenjena u toplani Komlo. Uvodjenjem ovakve toplane i izolacijom svih objekata u gradu Komlu, postignute su uštede na nivou grada u visini od 20%”, rekao je Kotnyek.

Dr György József Kunos, predstavnik za Srbiju MVM OVIT Mađarska, kaže da je projekat Komlo važan projekat za Mađarsku jer predstavlja pilot projekat koji je pokazao da se mogu ostvariti velike uštede pametnim koriščenjem dostupnih resursa kao energenata, odnosno biomase i komunalnog otpada. „Mađarska elektroprivreda želi da ostvari partnerstva i saradnju sa preduzećima, toplanama i lokalnim samoupravama u Srbiji i u okviru strategije svog nastupa na Balkanu je otvorila predstavništvo MVM Ovit u Srbiji. Ne želimo da budemo samo dobavljači, već razmišljamo o velikom evropskom projektu saradnje sa srpskim kompanijama. U Vojvodini, na primer, postoje dobri uslovi za korišćenje biomase i komunalnog otpada”, naglasio je Kunos.

Direktor JKP Gradske toplane Niš, Slobodan Maksimović je ukazao da grad Niš, koji se prostire na oko 600 km2 površine, raspolaže velikim bioenergetskim potencijalom. “U procesu seče i prerade drveta dobije se 400-500 m3 otpadne mase koja se može koristiti kao potencijalni bioenergent, što je ekivalent približno 200t nafte ili 400t uglja. Na teritoriji grada Niša ukupan poljoprivredni fond zemljišta je 37.000ha, od čega na oranice kao potencijalni izvor biomase otpada 20.000ha sa približno 80.000t potencijalne biomase, što je ekvivalent 32.000t nafte ili 62.000t uglja”, kaže Maksimović. Grad Niš sa preko 300.000 stanovnika i sa pokrivenošću komunalnom uslugom prikupljanja i odovoženja otpada predstavlja interesantan resurs za ulaganje u iskorišćenje biološkog i komunalnog otpada u proizvodnju energije. Procenjena količina ovog otpada je oko 300-350 m3 dnevno. “Ulaganje u proizvodne kapacitete za proizvodnju bio-dizela, probudilo bi zainteresovanost poljoprivrednih proizvođača za veće ulaganje u proizvodnju industrijskog bilja za proizvodnju bio-dizela. Nažalost, ovo su samo potencijali. U stvarnosti se susrećemo sa veoma mnogo problema i kada sve iznaliziramo, dobijemo sasvim drugu sliku” rekao je Maksimović.

Mihalj Čaki, predsednik Ecopanonia, Klaster za ekološku energiju i ekološku kulturu je predstavio saradnju koja je uspostavljena sa MVM Ovit predstavništom u Srbiji i najavio niz aktivnosti koje će imati za cilj jačanje saradnje između srpskih i mađarskih kompanija.