16. decembar 2015, Beograd
CEDEF Samit
PETI SAMIT ENERGETSKIH MENADŽERA SRBIJE - ODRŽIVI GRADOVI SRBIJE: Komunalna energetika, energetska efikasnost, obnovljivi izvori energije, zaštita životne sredine i zeleno zapošljavanje
Centralno evropski forum za razvoj, CEDEF u saradnji sa Sekretarijatom za energetiku Grada Beograda organizovao je Peti CEDEF Samit energetskih menadžera Srbije – ODRŽIVI GRADOVI SRBIJE: Komunalna energetika, energetska efikasnost, obnovljivi izvori energije, zaštita životne sredine i zeleno zapošljavanje.
Ciljevi CEDEF Samita su bili da:
- Ukaže na mogućnosti efikasnijeg korišćenja resursa kako bi se ostvarile uštede, unapredio kvalitet života građana i očuvala životna sredina u lokalnim samoupravama
- Predoči mogućnosti unapređenja energetske efikasnosti u lokalnim samoupravama putem različitih modela finansiranja održivog razvoja kao što su javno privatna partnerstva ili ESCO koncept saradnje
- Ukaže na velike potencijale u domenu zelenog zapošljavanja doslednom primenom ciljeva održivog razvoja
- Predstavi savremene tehnologije i njihovu primenu u domenu komunalne energetike, odnosno javne rasvete, komunalnog otpada, vodosnabdevanja, sistema KGH, sistema proizvodnje i distribucije električne energije i mnogih drugih pametnih rešenja u svrhu unapređenja održivosti, efikasnosti i isplativosti javne usluge u gradovima
- Ukaže na značaj i ulogu energetskih menadžera i edukaciju kroz MEMS.
Prezentacije govornika možete preuzeti ovde.
Program Foruma možete pogledati ovde.
Fotografije sa Foruma pogledajte ovde.
IZJAVE UČESNIKA FORUMA
Prof. dr Ana Bovan, predsednik CEDEF-a je ukazala da je Peti Samit energetskih menadžera Srbije prvi događaj u Srbiji na kojem su predstavljeni rezultati nedavno završene najveće svetske konferencije posvećene klimatskim promenama COP21 gde su članovi tima Srbije imali svoju aktivnu ulogu. Ovo je najveći događaj u istoriji u vezi sa klimatskim promenama koji je do sada okupio najveći broj učesnika - šefova država i vlada. “Komunalna energetika, održiv razvoj i zaštita životne sredine su teme koje su usko povezane i zaštita životne sredine je ključni i neizostavni faktor svih aspekata održivosti lokalnih samouprava”, naglasila je prof. Bovan.
Rezultate ovog svetskog dogadjaja predstavila je Danijela Božanić, šef Odseka za klimatske promene u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine RS koja je ukazala na ključne činjenice koje su postignute na konferenciji u Parizu kao što su ograničenje rasta globalne srednje temperature ispod 2°C i smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte koje je dostavilo 188 država. Sporazum iz Pariza će biti potpisan 22. aprila 2016. godine, na Dan planete Zemlje. Božanić je rekla da je delegacija Srbije imala aktivnu ulogu učestvujući na “Skupu za lidere”, pregovorima na političkom nivou kao i konsultacijama u vezi sa smanjenjem emisija gasova i finansiranjem aktivnosti i brojnim drugim događajima.
Zoran Predić, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike RS je naglasio da je ministarstvo donelo značajne zakone u proteklom periodu ali da moramo isto tako da radimo na najjednostavnijim stvarima: povećanje nivoa svesti u oblasti EE i OIE, obezbedjivanje sredstava za realizaciju projekata u domenu EE I OIE i veće učešće komercijalnog bankarskog sektora u podršci ovakvih projekata. “U gradovima i opstinama Srbije postoji dosta prostora za uštedu energenata, pogotovo u sistemima daljinskog grejanja većom upotrebom OIE, naročito biomase”.
Marko Stojanović, sekretar Sekretarijata za energetiku Grada Beograda je ukazao da je Beogradu, kao i svim lokalnim samoupravama neophodno više projekata, primene ESCO koncepta i modela JPP. “Skupo plaćamo što nove, što nerealizovane projekte. Primena tih projekata bi direktno obezbedila uštedu, zadovoljila ekonomske i ekološke parametre i kriterijume, pozitivno uticala na socijalnu politiku. Neophodna je sinhronizacija ovih elemenata, lokalnih uprava i zakonodavstva”, kaže Stojanović. Dragan Mastilović iz kompanije Minel Schreder je izjavio da su kao kompanija do sada u više navrata govorili o pozitivnim efektima ulaganja u inoviranje javnog osvetljenja. Razlozi zbog kojih se opštine odlučuju da krenu u ovaj poduhvat su najčešće: velika potrošnja električne energije, visoki troškovi održavanja postojeće instalacije JO, loša osvetljenost ulica, česti kvarovi i nezadovoljstvo građana postojećim stanjem javnog osvetljenja. Ovom prilikom su prikazali neke od njihovih najnovijih realizacija u ovoj oblasti.
Goran Prolić, menadžer primene proizvoda u kompaniji Knauf Insulation je podsetio energetske menadžere na nedavno unapređenu regulativu o energetskoj efikasnosti i zaštiti od požara, i predstavio optimalna rešenja sa kamenom mineralnom vunom za energetsku sanaciju javnih zgrada i stambenih objekata. S obzirom da zgrade u Srbiji troše daleko više energije od evropskog proseka, u čemu nažalost prednjače objekti javne namene, jasan je interes lokalnih samouprava i odgovornost energetskih menadžera da unaprede energetske performanse javnih zgrada upotrebom savremenih izolacionih materijala.
Nenad Črnila, regionalni menadžer za projekte LG Electronics Srbija, istakao je: “Naš tim se iznova trudi da svojim inovacijama pruži potrošačima najsavremenija energetska rešenja, uz istovremeno smanjenje potrošnje resursa i emisije štetnih gasova. Iz ponude uređaja koji doprinose zaštiti životne sredine, izdvajamo proizvode za rezidencijalnu i sistematsku klimatizaciju, uređaje za kvalitetan vazduh, kao i Building Management sisteme. Posebno smo ponosni na Multi V sistem četvrte generacije sa VRF tehnologijom“. Bojan Crnomarković, inženjer prodaje kompanije Viessmann je naglasio da u Srbiji ne postoji opština koja danas nema problem sa grejanjem. Kompanija Viessman već 100 godina unazad proizvodi i implementira visokoefikasne sisteme za grejanje koji u značajnoj meri mogu da dovedu do ušteda, naročito u javnim objektima koji su ujedno i najveći potrošači.
Kao jedan od ovogodišnjih partnera CEDEF Samita, kompanija Miteco Kneževac predstavila je značajna rešenja u oblasti upravljanja industrijskim i opasnim otpadom, a u proteklim godinama, na teritoriji grada Beograda, pružila je usluge zbrinjavanja različitih vrsta otpada kao što su hemijski, farmaceutski otpad, PCB i istorijski otpad, i na taj način doprinela očuvanju životne sredine i rešavanju brojnih ekoloških problema. „Kao najznačajnije projekte, izdvojio bih projekat uklanjanja opasnog otpada iz JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“, kao i projekte zbrinjavanja istorijskog otpada iz Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak” i upravljanjа medicinskim otpadom iz Kliničkog centra Srbije”, istakao je Predrag Ozmo, ispred kompanije Miteco, i dodao da je, kada je u pitanju efikasnije korišćenje resursa, od posebne važnosti rešavanje problema preuzimanja izdvojenog opasnog otpada sa budućih deponija, kao i posebnih tokova komunalnog i industrijskog otpada radi daljeg energetskog iskorišćenja.
Marko Popović iz kompanije Naue Opticus je naglasio da je PD „OPTICUS“ ekskluzivni zastupnik za područje Republike Srbije nemačkog proizvođača geosintetičkih materijala „NAUE GmbH & Co.KG“. Kompanija je svetski lider u proizvodnji geosintetičkih materijala koji imaju primenu kod izgradnje deponija za skladištenje svih tipova otpadnih materija, izgradnje puteva, železnica i prateće infrastrukture, akumulacionih jezera, brana, obaloutvrda, odbrambenih nasipa, izmeštanja rečnih korita i regulacija vodotokova, za stabilizaciju slabo nosivog tla kod izgradnje putne i železničke mreže, tunela, u rudnicima, za drenažu, filtraciju, separaciju, zaštitu zemljišta od erozije, kod izgradnje vetroparkova i infrastrukture obnovljivih izvora energije, kao i specijalnu hidroizolaciju u visokogradnji za zaštitu podzemnih betonskih konstrukcija.
Aleksandar Kovačević, menadžer za mala i srednja preduzeća, Banca Intesa naglasio je da je saradnja sa lokalnim samoupravama predstavlja važan element strategije kreditiranja privrede, što potvrđuje i vodeća pozicija Banca Intesa u delu finansiranja opština i gradova sa tržišnim učešćem od gotovo 50 odsto. Do sada su u ovom segmentu realizovali oko 160 miliona evra kredita kojima smo podržali više od 300 različitih projekata, uključujujući i brojne projekte zaštite životne sredine. Poseban akcenat stavljaju na inicijative za unapređenje energetske efikasnosti i korišćenje obnovljivih izvora energije, i u te svrhe su klijentima obezbedili povoljne uslove finansiranja zahvaljujući kreditnim linijama Evropske banke za obnovu i razvoj i nemačke razvojne banke KfW“.
Nemanja Vignjević, menadžer energetskog sektora, DDOR Novi Sad je rekao da je nedovoljna svest građana o nužnosti osiguranja, kako privatnih osoba tako i poslovnih subjekata, dodatno potvrđena i u primeru poslednjih katastrofalnih poplava. “Nama koji se bavimo osiguranjem stoga je jedan od najvažnijih zadataka stalno informisanje javnosti o potrebi i benefitima osiguranja”, rekao je Vignjević.
AKTUELNOSTI U VEZI SA TEMOM
Efikasnije i inteligentnije korišćenja resursa dovodi do značajnih ušteda, a time se unapređuje se kvalitet života građana, čuva životna sredina. Pametno upravljanje energetikom podrazumeva i primenu savremenih tehnologija u domenu javne rasvete, komunalnog otpada, vodosnabdevanja, sistema KGH, kao i sistema praćenja i kontrole i njihove primene. U Srbiji je situacija takva da je potrošnja energije u javnim ustanovama daleko iznad proseka EU. Do 2020. godine trebalo bi da uložimo čak 1,6 milijardi evra da bismo dostigli prosek EU u potrošnji energije samo u zgradarstvu.
Od septembra 2015. godine i Srbija je svoju razvojnu politiku usmerila ka usklađivanju novousvojenih ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija. Ciljevi održivog razvoja predstavljaju skup ciljeva usresredjenih na međunarodni razvoj u više strukturnih polja. Zamenili su Milenijumske ciljeve, a na snazi su od 2015. godine, zaključno sa 2030. godinom. Globalni ciljevi održivog razvoja, tačnije njih 17, su istorijska šansa da se unapredi život svih ljudi na planeti kao i da se odnos ljudi prema okolini podigne na viši nivo.
U procesu primene ciljeva održivog razvoja UN do 2030, neophodno je da Srbija postavi realistične nacionalno-specifične ciljeve, definiše realne i informativne indikatore za praćenje ostvarivanja ciljeva, obezbedi efikasnu i odgovornu institucionalnu osnovu za planiranje i ostvarivanje ciljeva razvoja i definiše model finansiranja održivog razvoja. U Srbiji je već 2011. godine donet Zakon o komunalnim delatnostima, kojim se reguliše upravljanje komunalnom energetikom u svrhu poboljšanja kvaliteta življenja i racionalnog i odgovornog korišćenja energenata na nivou lokalnih samouprava. Donošenjem Zakona o efikasnom korišćenju energije 2013. godine takođe je definisana pozicija energetskog menadžera kao osobe odgovorne za sprovođenje mera energetske efikasnosti i većoj primeni obnovljivih izvora, čime su stvoreni uslovi za unapređenje komunalne energetike i ostvarivanja ciljeva održivog razvoja na nivou gradova i opština. Plan je da se sistemom energetskog menadžmenta na lokalnom nivou godišnje uštedi oko pet evra po stanovniku.
