3. mart 2014, Beograd
CEDEF I PKS II Javna debata
UPRAVLJANJE INDUSTRIJSKIM OTPADOM U REPUBLICI SRBIJI – tokovi otpada i nova upotrebna vrednost
Centralno evropski forum za razvoj CEDEF, je u saradnji sa Privrednom komorom Srbije PKS, a pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine RS, Ministarstvom građevinarstva i urbanizma RS, organizovao Drugu Javnu debatu UPRAVLJANJE INDUSTRIJSKIM OTPADOM U REPUBLICI SRBIJI – tokovi otpada i nova upotrebna vrednost koja se realizuje u okviru šest javnih debata na temu upravljanja komunalnim i industrijskim otpadom u Republici Srbiji. Cilj ove Javne debate bio je je diskusija, razmena stavova i davanje preporuka:
Cilj ove Javne debate je diskusija, razmena stavova i davanje preporuka:
- Trenutnom stanju u domenu upravljanja industrijskim otpadom u Republici Srbiji i mogućnostima unapređenja
- Potencijalima industrijskog otpada i njegovom korišćenju za stvaranje električne i toplotne energije
- Najboljim načinima, svetskim iskustvima i naprednim tehnologijama za tretman industrijskog opasnog i neopasnog otpada u Srbiji
- Postojećoj zakonskoj regulativi i usaglašavanju sa regulativom EU
- Uspostavljanju praktičnog sistema upravljanja industrijskim otpadom u cilju zaštite životne sredine
Program javne debate mozete pogledati ovde.
Galeriju fotografija možete pogledati ovde.
Prezentacije učesnika događaja možete pogledati ovde.
Učesnici debate su se složili da su Srbiji neophodna postrojenja za tretman opasnog i neopasnog otpada iz industrije i da je jedan od najvećih ekoloških problema u Srbiji neodgovarajuće postupanje sa otpadom. Pored toga što u Srbiji postoji više od milion tona „istorijskog” industrijskog otpada nastalog u prethodnom periodu u velikim industrijskim sistemima, tzv. „ekološke crne tačke”, godišnje se kod nas “proizvede” više od 8,2 miliona tona industrijskog otpada, od čega je neopasnog otpada 7,9 miliona tona, dok ostatak čini opasni otpad, govore poslednji podaci Agencije za zaštitu životne sredine. Veoma mali deo industrijskog otpada se prerađuje - 19%, pri čemu se samo 1% koristi za proizvodnju energije, a Srbija ima velike i neiskorišćene mogućnosti u tom pogledu. Čak 81% industrijskog otpada ili oko 6.5 miliona tona ostaje na lokacijama gde je proizveden.
IZJAVE UČESNIKA DRUGE JAVNE DEBATE
Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine, Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine RS je istakao „Važno je stvoriti uslove za tretman i bezbedno odlaganje opasnog otpada, izgraditi postrojenja za tretman opasnog otpada, uspostaviti sistem za bezbedno zbrinjavanje i upravljanje posebnim tokovima otpada, nastaviti harmonizaciju nacionalne sa regulativom EU, raditi na implementaciji ekološke politike i politike održivog razvoja, povećati kapacitete sakupljačke i prerađivačke industrije i povećati obim prikupljanja posebnih tokova otpada”. On je rekao je da je donošenjem Zakona o upravljanju otpadom i Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, kao i odgovarajućih podzakonskih akata uspostavljen zaokružen sistem upravljanja otpadom koji je u velikoj meri usklađen sa zakonskom regulativom i praksom EU. Radović je najavio početak novog Projekta Agencije „Monitoring tokova otpada u Srbiji“ koji je finansiran od strane Vlade Kraljevine Norveške čiji je cilj podrška uspostavljanju efikasnog sistema praćenja i izveštavanja o upravljanju tokovima otpada u Srbiji, što je ujedno do sada predstavljao veliki problem za rad Agencije, naročito zbog neažurnosti preduzeća prilikom izveštavanja.
Mr Goran Trivan, sekretar Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda je kao tri ključna problema u domenu upravljanja industrijskim otpadom istakao: mešanje industrijskog otpada sa komunalnim i opasnog sa neopasnim, malu količinu reciklaže i ponovne upotrebe industrijskog otpada kao i neadekvatno postupanje sa opasnim otpadom iz industrije. “Sekretarijat za zaštitu životne sredine ozbiljno shvata pitanje pravilnog postupanja sa industrijskim otpadom i činiće nadalje, kao i do sada, sve što je u njegovoj nadležnosti i mogućnostima da se uspostavljanje sistema i upravljanje ovim tipom otpada obavlja što efikasnije i na propisan način koji neće uticati na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Kroz rad sa industrijom, edukaciju i pomoć u izboru čistijih tehnologija za proizvodnju, ćemo pokušati da industriji pomognemo u tom procesu. Ali ćemo, ujedno uz pružanje pomoći, preko inspekcijskih službi kontrolisati njihovo postupanje i odgovorno i zakonito ponašanje. Takođe planiramo izgradnju postrojenja za tretman građevinskog otpada koje će obezbediti bolje uslove za reciklažu ovog velikog toka otpada iz industrije i umanjiti korišćenje neobnovljivih izvora prirodnih materijala koji se koriste za građevinu”.
Siniša Mitrović, savetnik predsednika Privredne komore Srbije je istakao da razvoj industrije u Srbiji nije moguć bez deponija i adekvatne infrastrukture i da industrijski otpad mora postati novi resurs i nova šansa za zelenu industriju. On je izjavio: “Ne možemo da prizivamo investitore, a da nemamo odgovarajuće deponije za njihov otpad. Radikalno imamo zaostatak za ekonomijom Albanije i Crne Gore koje brže rešavaju tokove industrijskog otpada i brže dolaze do novih postrojenja, a naš strateški cilj je bio da Srbija postane centar reciklažne industrije u regionu”, rekao je Mitrović.
Prof. dr Aleksandar Jovović sa Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu je skrenuo pažnju na probleme koji se javljaju u sistemu upravljanja otpadom, odnosno na neophodnost hitnog kreiranja finansijskih instrumenata za sistemsku podršku u oblasti reciklažne industrije, neiskorišćenost pojedinih vrsta industrijskog otpada na primer u građevinarstvu ili poput letećeg pepela iz termoelektrana, nedostatak postrojenja za tretman opasnog i neopasnog otpada, nedostatak jasnih procedura koje definišu kada otpad prestaje da bude otpad i postaje proizvod, što je posebno važno za pojedine tokove opasnog i neopasnog industrijskog otpada, nedovoljna obaveštenost i uključenost građana što onemogućava sprovođenje ozbiljnih projekata u ovoj oblasti.
Maja Milić, menadžer za upravljanje opasnim otpadom, Kemis – Gorenje Ekologija je naglasila značaj koncepta Integralnog upravljanja otpadom, uz pomoć kojeg će kompanije na ekološki prihvatljiv način zbrinuti svoj otpad uz minimalne troškove. Predstavili su i iskustvo u primeni ovog koncepta upravljanja otpadom u saradnji sa kompanijom Fiat Automobili Srbija, kao primer modela koji je nastao kao potreba generatora otpada (kompanija) koje su imale problema sa zbrinjavanjem svog otpada i koji je dao značajne rezultate u velikom broju zemalja i kompanija. Fiat je za godinu dana ostvario blizu milion evra prihoda od otpada. “Na resursima iz životne sredine se zasnivaju šanse za pokretanje biznisa. Štednja resursa smanjuje operativne troškove poslovanja. Investiranje u tehnologije koje nisu opasne po životnu sredinu može doprineti povećanju konkurentnosti preduzeća na međunarodnom tržištu, i istovremeno dostizanju standarda koji postoje u EU. U kompanijama se mogu sresti različite vrste otpada, od neopasnog, koji ima upotrebnu vrednost, do opasnog koji se mora tretirati na poseban i specifičan način. Sa rastom industrijske proizvodnje generiše se i sve veća količina otpada. U nemalom broju kompanija taj otpad predstavlja trošak, naročito za opasan otpad”, rekla je Milić.
Marko Popović Mr.Sc.Tech, NAUE Opticus je istakao da je neophodno definisati sve subjekte koji generišu industrijski otpad, kao i mesta gde je industrijski otpad već generisan i nepropisno odložen, ali i uvesti konstantan monitoring poštovanja važeće zakonske regulative Republike Srbije i EU prilikom odlaganja industrijskog otpada i njegova jasna tipizacija. On je ukazao na neophodnu primenu svih najsavremenijih tehničkih standarda i tehničkih rešenja koja se odnose na formiranje deponija industrijskog otpada u skladu sa važećom zakonskom regulativom. “PD „OPTICUS“ je ekskluzivni zastupnik za područje Republike Srbije, svetskog lidera u proizvodnji geosintetičkih materijala, nemačke kompanije „NAUE GmbH & Co.KG“. Geosintetički materijali kompanije „NAUE GmbH & Co.KG“ nalaze primenu kod izgradnje deponija za skladištenje svih tipova otpadnih materija, izgradnje puteva, železnica i prateće infrastrukture, akumulacionih jezera, brana, obaloutvrda, odbrambenih nasipa, izmeštanja rečnih korita i regulacija vodotokova, za stabilizaciju slabo nosivog tla kod izgradnje putne i železničke mreže, tunela, u rudnicima, za drenažu, filtraciju, separaciju, zaštitu zemljišta od erozije, kod izgradnje vetroparkova i infrastrukture obnovljivih izvora energije, kao i specijalnu hidroizolaciju u visokogradnji za zaštitu podzemnih betonskih konstrukcija”, rekao je Popović.
Jovanka Arsić - Karišić, predsednik UO, CEDEF je naglasila da je ova Javna debata postigla svoj cilj, a to je stavljanje u fokus važnog pitanja industrijskog otpada, diskusija, razmena stavova i davanje preporuka o trenutnom stanju u domenu upravljanja industrijskim otpadom u Republici Srbiji i mogućnostima unapređenja, potencijalima industrijskog otpada i njegovom korišćenju za stvaranje električne i toplotne energije, najboljim načinima, svetskim iskustvima i naprednim tehnologijama za tretman industrijskog opasnog i neopasnog otpada u Srbiji, postojećoj zakonskoj regulativi i usaglašavanju sa regulativom EU i uspostavljanju praktičnog sistema upravljanja industrijskim otpadom u cilju zaštite životne sredine. Sve ove preporuke postaće sastavni deo “Vodiča za upravljanje komunalnim i industrijskim otpadom u Srbiji”, koji će biti objavljen po završetku ciklusa od šest sesija o upravljanju industrijskim i komunalnim otpadom.
AKTUELNOSTI U VEZI SA TEMOM DRUGE JAVNE DEBATE
Prema podacima iz Izveštaja o stanju životne sredine Republike Srbije iz 2012. godine, za samo 19% ukupnog industrijskog otpada je evidentirano kako je dalje tretiran, dok je na lokacijama gde je otpad proizveden ostalo oko 6,5 miliona tona otpada što čini 81% ukupnog industrijskog otpada.
Od ukupno proizvedene količine otpada, za više od 1,5 miliona tona (19%) proizvođači su prijavili način postupanja:
o 12% - oko milion tona otpada je odloženo na privremeno skladište drugog postrojenja,
o 3% - nešto više od 200 hiljada tona je predato operaterima na odlaganje,
o 3% - nešto više od 200 hiljada tona je predato operaterima za ponovno iskorišćenje,
o 1% - oko 70 hiljada tona je izvezeno od strane proizvođača otpada.
Veoma mali deo industrijskog otpada se prerađuje, a Srbija ima značajne mogućnosti u tom pogledu. Najveći procenat prijavljenih tretiranih količina otpada prerađen je recikliranjem, odnosno preradom neorganskih materijala, preradom metala i jedinjenja metala, i to 32%. Preradom organskih materija koje se koriste kao rastvarači, uključujući kompostiranje i ostale procese biološke transformacije prerađeno je 15% industrijskog otpada. Takođe, 15% prerade otpada predstavlja pripremu za tretman, dok su cementare prijavile da su postupkom korišćenja otpada kao goriva ili kao drugog sredstva za proizvodnju energije tretirale 2% prijavljenih količina otpada. Otpad za čiji tretman ili odlaganje na ekološki prihvatljiv i efikasan način nema tehničkih mogućnosti i postrojenja u Srbiji se izvozi. Medjutim, do 2020. godine, biće zabranjen i izvoz opasnog otpada, tako da će svaka zemlja morati ovo pitanje da rešava u okviru svojih granica.
Način postupanja sa evidentiranim količinama industrijskog otpada
Izvor: Izveštaj o stanju životne sredine Republike Srbije, 2012, Agencija za zaštitu životne sredine
BUDUĆNOST TRETMANA OTPADA
Odgovornim upravljanjem otpadom i dobrom kombinacijom reciklaže i termičke prerade otpada, i u našoj zemlji se mogu stvoriti mogućnosti za stvaranje toplotne i električne energije iz OIE, za otvaranje novih radnih mesta i dodatni prihod na nivou lokalnih zajednica. Ovo je naročito važno u svetlu nove Uredbe Vlade Srbije kojom je povećana visina nadoknade predviđena kao podsticaj za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije, a koja ove godine iznosi 0,081 din/kWh, što je skoro duplo više u odnosu na 2013. godinu kada je iznosila 0,044din/kWh.
Evropska unija ne podržava stvaranje deponija na duži rok, a najbolji rezultati su se pokazali u onim zemljama koje imaju visok procenat termičkog tretmana otpada u kombinaciji sa dobro organizovanom reciklažnom industrijom. Tako, na primer, samo u Nemačkoj, postoji oko 6000 postrojenja za termički preradu otpada.
Inače, industrijski otpad nastaje u procesu proizvodnje i nije više pogodan za vraćanje u proizvodni proces. Sastoji se od raznovrsnih stabilnih i nestabilnih elemenata organskog i neorganskog porekla.
Uspostavljanje jedinstvenog sistema upravljanja otpadom u industrijskim postrojenjima zahteva poznavanje procesa nastajanja, procedura rukovanja, skladištenja, transporta, tretiranja i odlaganja istog. Izučavanje tih aspekata upravljanja otpadom zahteva visoku stručnost, mnogo vremena i resursa, a posebno, s obzirom na složenost pitanja životne sredine, naročito u vezi sa pojavom novih tehnologija tretiranja otpada. Troškovi uspostavljanja jednog praktičnog sistema upravljanja otpadom su mali u poređenju sa potencijalnim finansijskim posledicama degradacije životne sredine i sa tim povezanim dejstvima na ljudsko zdravlje do kojih dovodi ne adekvatno postupanje sa opasnim otpadom.
U Republici Srbiji je ova oblast rada obuhvaćena mnogim zakonskim regulativama poput Zakona o upravljanju
otpadom, Zakona o ambalaži i amabalažnom otpadu i mnogih drugih. Postojeće zakonske regulative su trenutno u procesu redefinisanja kako bi bile u potpunosti u skladu sa standardima EU. Usvajanje Izmena i dopuna Zakona o upravljanju otpadom se očekuje u tokom 2014. godine, kao i Strategije upravljanja otpadom. U međuvremenu su pripremljeni i Nacionalni planovi za upravljanje otpadom.
ZBRINJAVANJE INDUSTRIJSKOG I OPASNOG OTPADA
Pod industrijskim otpadom se podrazumevaju sve vrste otpadnog materijala i nusproizvoda koji nastaju tokom određenih tehnoloških procesa i po svojim osobinama može biti neopasan ili opasan. Velika industrijska postrojenja su najznačajniji generatori opasnog otpada. U našoj zemlji se kao izvori opasnog otpada uglavnom javljaju:
1. energetika
2. farmaceutska industrija
3. hemijska industrija
4. prehrambena industrija
5. industrija ambalaže
Preovlađujući metod tretmana industrijskog otpada je privremeno skladištenje unutar kompleksa generatora ili deponovanje. Industrijski otpad se odlaže na mestima u sklopu postrojenja, a preostali deo se odlaže sa komunalnim čvrstim otpadom na gradskim deponijama. Glavne metode postupanja sa opasnim otpadom su skladištenje i deponovanje. Preduzeća koja generišu opasan otpad odlažu ga u sopstvenim skladištima unutar preduzeća. Analize pokazuju da je za većinu takvih mesta prekoračen njihov kapacitet i da ne zadovoljavaju zahteve nacionalnog zakonodavstva o otpadu, a u skladu sa Pravilnikom o načinu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija.
Zemlje EU su osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka imale ekspanziju izgradnje objekata za zbrinjavanje opasnog otpada. Tokom proteklog perioda su ove zemlje uglavnom rešile problem zaliha otpada, oslobađajući time deo kapaciteta postrojenja za otpad iz drugih zemalja.
Trenutno u Srbiji nema izgrađenih objekata za skladištenje opasnog otpada, nema postrojenja za fizičko-hemijski tretman opasnog otpada, nema postrojenja za termičku destrukciju-spaljivanje, nema deponija za odlaganje opasnog otpada i pepela iz postrojenja za spaljivanje. Imajući u vidu nedostatak tehničkih kapaciteta za upravljanje opasnim otpadom, kao i nedostatak finansijskih sredstava za investicije u izgradnju ovakvih objekata u skorije vreme. Jedino rešenje za bezbedno zbrinjavanje opasnog otpada je izvoz u zemlje EU koje poseduju ovu vrstu objekata, ali to će moći samo do 2020. godine. Srbija mora stvoriti uslove za izgradnju postrojenja za termički tretman otpada, kako bi ispunila sve navedene obaveze u Poglavlju 27 koje se odnosi na zaštitu životne sredine.
